Emolijensi su supstance i preparati, koji omekšavaju kožu, poboljšavaju njenu gibljivost, čuvaju vlagu u koži, a deo ovih supstanci omogućava da koža bolje prihvata i skladišti vodu. Naziv potiče od lat. emolliens = koji omekšava.
Ranije su se u emolijense svrstavale samo masne supstance, a danas se u ovu grupu ubrajaju sve hidrofilne i lipofilne supstancije i preparati koji vlaže i omekšavaju kožu.

Hidrofilni emolijensi obuhvataju supstance koje na sebe vežu vodu (humektansi) i koje obezbeđuju koži vlagu (ovlaživači, moisturizeri, hidratizeri).
Jedan od najstarijih i usto vrlo dobrih ovlaživača kože je natrijum laktat. Zbog alkalnosti vodenih rastvora natrijum laktata one se puferiraju mlečnom kiselinom. Pri izradi masnih krema za istu se svrhu preporučuje primena miristil laktata i cetil laktata.
Polihidriksilni alkoholi (glicerol, propilenglikol, sorbitol, manitol) i tečni makrogoli dobri su humektansi i zato se stavljaju u kreme, losione i paste za zube, u prvom redu zato da očuvaju preparat od gubitka vlage, a zatim da deluju na mestu primene kao ovlaživači.
Među modernim ovlaživačima ističu se derivati 2-pirolidon-5-karboksilne kiseline (PCA, sinonim je piroglutaminska kiselina; ona nema sposobnost vlaženja kože). Natrijumova i kalijumova so PCA (natrijum-, odnosno kalijum-2-pirolidon-5-karboksilata) izvrsno vlaže kožu, arginin-PCA uz vlaženje i obnavlja ćelije kože, a lizin-PCA vlaži i uspostavlja normalnu pH-vrednost površine kože. Natrijumova so PCA dvostruko bolje veže vodu od propilenglikola, a šest puta bolje od sorbitola.
Dobri ovlaživači su urea, furilglicin, furilhidantoin, glukoza, glukoza-glutaminat, natrijumove soli N-acetilglicina i N-acetilalanina, smeše aminokiselina, želatina, hidrolizati različitih proteina, fitosterini (avokadin, dobiven iz neosapunjivog dela ulja avokada),

sluzi (iz opuncije, lanenog semena, orhideja, korena belog sljeza), ekstrakti iz sukulentnog lišća Aloe barbadensis, MiIler (Aloe vera) i dr.
Urea je ponovno vrlo čest sastojak krema za vlaženje kože i to ne samo za kozmetičku primenu nego i za lečenje dermatoza kod kojih se javlja izrazito suva koža. Ona povoljno deluje i na zarastanje rana, a u visokim koncentracijama deluje keratolitički.
Ekstrakti Aloe vera mogu se nabaviti u obliku hidrofilnog gela 10:1 i lipofilnog ekstrakta pod nazivom Lipo-quinon extract.
Na taj je način omogućena primena aktivnih sastojaka iz Aloe barbadensis u hidrofilnim i lipofilnim preparatima.
Kako su mukopolisaharidi kao glavni sastojci temeljne supstancije u dermisu odgovorni za strukturu i hidrataciju ovog dela kože te za sintezu kolagena i retikulina, pogodni su kao ovlaživači u hidratantnim kozmetičkim preparatima. Mukopolisaharidi sastavljeni iz hondroitin sulfata 4 i 6 s Mr do 50.000 dobijaju se postupnom hidrolizom iz goveđih arterija.
Hijaluronska kiselina je zaslužna da koža dece sadržava oko 65% vode. Zato se za vlaženje kože preporučuje natrijumova so hijaluronske kiseline često uz gama-linolensku kiselinu.
Na tržištu se nalaze kompleksni ovlaživači poput preparata Lactil i Aquaderm koji svojim sastavom oponašaju prirodni faktor vlaženja. Oni sadrže natrijumov laktat, natrijum 2-pirolidon-5-karboksilat, aminokiseline, šećere, nikotinamid, prirodni kolagen i ureu. Preporučuje se stavljanje 5% ovih smeša u hidratantne preparate.
Hidrofilnim emolijensima smatraju se i med, matična mleč, pantenol, alfa-hidroksi kiseline te kupke s morskom soli.

Lipofilni emolijensi stvaraju na koži tanki nepropusni film i tako sprečavaju gubitak vode iz kože. Koža je nakon primene ovih emolijensa meka, elastična i sjajne površine. Neki od lipofilnih emolijensa imaju i dodatna delovanja, npr. gama-linolenska kiselina jača otpornost membrana ćelija i poboljšava metaboličke procese u koži. U grupi lipofilnih emolijensa nalaze se brojne supstancije, a najzastupljenije su:
dugolančani parafinski ugljovodonici: tečni parafini različitih gustoća, beli vazelin, čvrsti parafin, mikrokristalini voskovi (cerezin i ozokerit) i skvalen. Skvalen je u ljudi endogeni lipid sebacealnog porekla i prekursor je u sintezi holesterola. Ima ga oko 5% u ljudskom loju. To je alifatski triterpen, podložan oksidaciji. Hidriranjem skvalena dobiva se zasićeno jedinjenje skvalan (perhidroskvalen) koji je stabilan i zato se često stavlja u kreme, losione, ulja, ruževe za usnice i dr.
ciklični ugljovodonici: karoten i holesterol. Oba se nalaze u koži čoveka. Slobodan holesterol (2,5%) i esterifikovani holesterol (2,5%) nalaze se u hidrolipidnom sloju na površini kože. Holesterol, zbog hidrofilne grupe u molekulu, omogućava da koža u dodiru s vodom prihvata znatne količine vode.
prirodni trigliceridi (estri glicerola sa zasićenim i nezasićenim masnim kiselinama) vrlo su dobri emolijensi, a slični su delu lipida koji se nalaze na i u koži čoveka. Nezgodna je strana prirodnih lipida da mogu sadržavati pesticide i da su podložni oksidativnoj razgradnji pa im treba dodavati antioksidanse. Izbor biljnih ulja je velik. Na ceni su ulje slatkog badema, avokada, ricinusa, kikirikija, lešnika, ulja iz koštica kajsije i breskve, ulje masline, ulje iz semena pamuka, divlje ruže, pšeničnih klica, sezama, soje, grožđa, suncokreta, kamelije, ulje pupoljke ili noćurka (engl. Evening Primrose oil) i dr. Ulje pupoljke (iz semenki biljke Oenothem biennis L.) vrlo je prikladno za kozmetičke svrhe jer sadržava 8-10% gama-linolenske kiseline i 65 do 72% linoleinske kiseline. U preparate se stavlja 2-8% ovog ulja.
Voštane supstance: cetaceum, beli (pčelinji) vosak, karnauba vosak, kandelila vosak, lanolin, ulje jojobe i dr. Ulje jojobe je tečni vosak koji zamenjuje cetaceum i druge prirodne voskove. Dobija se iz plodova zimzelene biljke Simmondsia chinensis. Masne kiseline u ulju jojobe (eikosen-kiselina, C-20 i dokosen kiselina, C-22) nisu vezane na glicerol, nego na nezasićene alkohole: eikosenol i dokosenol. Prednost je ulja jojobe nad trigliceridima je da ne užegne i da podnosi vrlo visoke temperature do 285°C.
Masne kiseline: laurinska, miristinska, palmitinska, stearinska, arahidinska, behenska, cerotinska te nezasićene masne kiseline: uljna, linolna, linolenska i arahidonska.
Zasićene hidroksikarboksilne kiseline koje imaju jednu OH-grupu u molekulu i jedan asimetričan ugljenikov atom. Zato su ove kiseline optički aktivne, tj. imaju optičke izomere i sklone su stvaranju laktona. Primer su hidroksilaurinska, hidroksistearinska i dr. Od nezasićenih hidroksi masnih kiselina često se upotrebljava ricinolna kiselina (12-hidroksi-9-oktodecenska kiselina). Alfa-hidroksi masne kiseline su dobri emulgatori.
Masni alkoholi čvrsti: cetanol, stearol, cetostearol, laurilni, miristilni, lanolinski alkoholi i tečni: oleilni alkohol i ricinol.
Od prirodnih lipida za kozmetologiju su važni Schibutter, koji je dobar emolijens i štiti od UV-zračenja. Ulja kakaoa, kokosa, palminih koštica, ploda uljne palme (Elaeis guineensis) te japanski vosak (ustvari mast iz mezokarpa Rhus succedanea) takođe su dobri lipofilni emolijensi.
Polusintetički i sintetički lipidi. Neki od njih su izrađeni prema prirodnom uzoru, npr. Pur-Cellin čvrsti i tečni. To su razgranati voštani estri načinjeni prema sastavu trtične masti u vodenih ptica. Zatim su to zamene za ricinusovo ulje – Cetiol R, za cetaceum – Cutina CP-A, za ulje jojobe Cetiol J 600, za kandelila vosak – ISCO-CARE 108, za pčelinji vosak Cutina BW, za ulje kakaoa Novata AB itd.
Sintetički trigliceridi sa masnim kiselinama sa 8 do 10 ugljenikovih atoma. To su Miglyol 810 i 812. Oni su otporni prema oksidaciji, dobre su razmazivosti i podnošljivosti za kožu. Zato se stavljaju u preparate za negu kože i za poboljšanje penetracije aktivnih supstanci koje se nalaze u preparatu.
Hidrogenizovana ulja i masti koja su stabilnija i poseduju više tačke topljenja od prirodnih izvora. To su najčešće hidrogenizovana ulja ricinusa, kikirikija, pamučnog semena, masline, soje, kakaoa, palme i ribljeg ulja.
Alkilni i alkenilni estri masnih kiselina kao npr. metilni, izopropilni, izobutilni, butilni, decilni i heksadecilni. U primeni su najčešći izopropil miristat, izopropil palmitat, oleil oleat (Cetiol) i decil oleat (Cetiol V).
Monogliceridi masnih kiselina, koji uvek imaju primese di- i triglicerida istih masnih kiselina. Takvi su gliceril monostearat, gliceril monopalmitat, glicerol monooleat i dr.
Acetilirani monogliceridi kao acetil gliceril monostearat, acetil gliceril monooleat i dr.
Etoksilirani gliceridi kao polioksietilen-gliceril monolaurat, polioksietilengliceril monooleat i dr.
U lipofilne emolijense ubrajaju se i fosfatidi, a to su najčešće različiti lecitini (iz jaja, soje) te sintetička jedinjenja, zatim estri mlečne i limunske kiseline s masnim i izomasnim alkoholima, sorbitanski estri masnih kiselina (mono, seskvi i triesteri) kakvi su Arlacel i Span, eteri polioksietilenglikola (serija emulgatora Brij te vitamini rastvorljivi u ulju.
Silikonska ulja ili tečni silikoni nisu lipidi, ali se zbog hidrofobnih osobina ubrajaju u lipofilne emolijense. Starija ulja su gusta s viskoznosti od 100 do 400 mPas, a nova su lagana s viskoznosti od 0,4 do 3 mPas. Ova laka ulja izvrsno se rasprostiru na koži i daju joj baršunast izgled, a naneseni film je u potpunosti vodootporan. Lako isparljiva silikonska ulja su rastvorljiva u apsolutnom etanolu, apsolutnom izopropanolu, mineralnim uljima, čvrstom parafinu, stearolu i u većini pogonskih gasova, što je važno za preparate pod pritiskom (lakovi za kosu, dezodoransi, antiperspiransi). Stavljaju se i u ruževe za usne, te u prparate za negu ruku.

U zadnje vreme užurbano se istražuju emolijentne osobine ceramida, koji su specifična grupa lipida (sfingolipidi) u rožnatom sloju kože. Tu se nalazi šest tipova ovih jedinjenja, a oni se međusobno razlikuju prema vrsti masnih kiselina koje čine duge ugljovodonične lance. Najčešće su uključene linolna i omega-hidroksi masne kiseline. Time se stvaraju molekuli s dugim hidrofobnim lancima, koje stabilišu lipidne lamele između keratinocita rožnatog sloja. U suncokretu je nađen ceramid koji je identičan ceramidu VI u ljudskoj koži. On se stavlja u preparate protiv bora jer pojačava elasticitet i napetost kože.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com