Neželjene reakcije su moguće kod svakog leka ili vakcine i to nije razlog da se ne vakcinišemo – poručuju epidemiolozi
Neophodno je zaštititi se!

S porastom broja obolelih od novog gripa, raste i strah kod gradjana – kako od virusa H1N1, tako i od nove vakcine.<

U prilici smo da svakodnevno cujemo kontradiktorne informacije koje, naravno, stvaraju jos vecu konfuziju kod gradjana.
»Nezeljene reakcije prisutne su kod svake vakcine, ali, kada preti masovna zaraza – gledate od cega imate vecu korist.« Ovo objasnjenje direktora Instituta za virusologiju i imunologiju »Torlak« dr Ranka Dakica mozda bi najlakse mogla da razresi dilemu.
Srpski epidemiolozi su slozni u oceni da vakcina treba i mora da se primi, narocito, ugrozeni i osetljivi – deca, stariji i hronicni bolesnici cije bi stanje, virusom, moglo da se pogorsa. Dr Natasa Mazic, epidemiolog Klinickog centra Srbije kaze za »Apoteku« da izmedju vakcina protiv sezonskog i novog gripa nema razlike u odnosu na mehanizam dejstva. Ona, takodje, podvlaci da su nezeljeni efekti moguci kao i kod primene bilo kog leka.
Vakcinacijom se smanjuje mogucnost obolevanja i komplikacija, koje su kod novog gripa nesto ucestalije nego kod sezonskog.
»Promene genetskog materijala virusa gripa predstavljaju prirodan proces i registruju se svake godine. Kao posledica ovih promena nastaju sojevi koji se razlikuju od prethodnih i koji mogu da uzrokuju obolevanje i kod osoba koje su prethodne godine prelezale grip ili bile vakcinisane«, objasnjava Mazic.
Ona dodaje da je u aprilu 2009. izolovan oblik A (H1N1) sa genetskom kombinacijom koja do sada nije bila registrovana. »Podaci dobijeni iz laboratorija ukazali su na razlike u odnosu na sezonski grip, vecu ucestalost obolevanja kod osoba mladjih od 25 godina. Kada se radi o sezonskom gripu uobicajeno je da su to stariji od 65«, kaze dr Mazic. U moru informacija o dobrim i losim aspektima vakcine pojavila se i ona koja govori o tome da su u opticaju dve razlicite vakcine protiv novog gripa. Jedna je okarakterisana kao »bezbednija« u odnosu na drugu.
Prof dr Branislav Tiodorovic, clan Posebne radne grupe za pandemiju gripa Ministarstva zdravlja objasnio je da je osnovna razlika u kolicini antigena u vakcini.
»Amerikanci su se opredelili za vakcinu bez adjuvansa u kojoj ima vise antigena. Ona se smatra manje opasnom jer nema adjuvansa. A Evropa ili bar vecina u Evropi se opredelila da to bude vakcina sa adjuvansom «, rekao je Tiodorovic za RSE.
On kaze da ce Srbija verovatno imati obe vrste vakcina. »Kada je rec o vakcinama, prvo morate da uhvatite red. Kada nemate para da odmah nesto platite, a cak se i rezervacija, na neki nacin, placala onda smo morali da se opredelimo da prakticno pristupimo onima koji su imali dovoljno ili se bar smatralo da ce imati dovoljno proizvedene vakcine. Mi cemo verovatno imati kombinaciju i jednog i drugog«, kaze Tiodorovic i podvlaci da zapravo i ne postoje neki dokazi »koja ce vakcina biti manje opasna«.
U prilog »za« vakcinu dr Ranko Dakic iznosi podatak iz literature, a to je da je poznato da na milion vakcina ima samo jedan smrtni slucaj. On je takodje potvrdio da je izvesno da ce prve kolicine vakcine u Srbiju stici, ipak, sredinom decembra, a ne u januaru, kakve su bile prethodne najave.
»Strah od vakcina treba da se razbije i sve informacije o nezeljenim dejstvima stanovnistvu mora da pruzi medicinska struka, sto je u zemljama u kojima se odbija vakcinacija propusteno. Zato u Americi vlada jagma za vakcinom«, objasnjava dr Dakic.

ADJUVANS KAO DODATAK VAKCINI

Adjuvansi (lat. adjuvare, pomoci) su supstance koje su hemijski vrlo heterogene grupe jedinjenja, i jedino zajednicko im je sposobnost da poboljsaju imuni odgovor. Novorazvijene vakcine, proizvedene visoko sofisticiranim tehnologijama, imaju nizak sadrzaj antigena (poreklom od mikroorganizma- virusa ili bakterije) koji podstice imuni odgovor i stoga zahtevaju dodatak adjuvansa koji pojacava taj odgovor. Ovo upravo i jeste zeljeni efekat vakcinacije, povecanje imunog odgovora i proizvodnja odgovarajucih anititela.

Casopis Apoteka br.61