Vrtoglavice mogu biti centralnog (ostecenja razlicitih mozdanih struktura) ili perifernog (ostecenje struktura unutrasnjeg uha) porekla.Kod perifernih ostecenja, uz vrtoglavicu su cesce prisutni gubitak sluha, mucnina, povracanje, znojenje i specifican neuroloski znak – nistagmus (nevoljni trzaji ocne jabucice u odredjenom smeru), koji je pokazatelj poremecene funkcije centra za ravnotezu u unutrasnjem uhu. Zavisno od mesta ostecenja, brzina i smer nevoljnih trzaja ocnih jabucica su razliciti. Obicno postoje i drugi neuroloski znaci i ispadi, osim u slucajevima kad je vrtoglavica izazvana toksicnim preparatima.
Bolnicko lecenje potrebno je ako se sumnja na infarkt mozdanog stabla, malog mozga i kod teze izrazenih simptoma. Obrada bolesnika s vrtoglavicom zahteva poznavanje medjudelovanja vestibularnog sistema (centra za ravnotezu u unutrasnjem uhu) s okulomotornim (motorikom ociju), slusnim i putevima koji vode u mali mozak. Zato se bolesnici s vrtoglavicom najcesce pregledaju neuroloski, internisticki, tj. kardioloski i kod otorinolaringologa i oftalmologa.
VRTOGLAVICA SE MOŽE PODELITI U ČETIRI KATEGORIJE:
– Vertigo – Iluzija je kretanja bolesnika ili njegove okoline. Osecaj vrtoglavice moze se opisati kao okretanje, vrtenje oko ose, ljuljanje
ili naginjanje, sto je cesto propraceno vegetativnim simptomima kao sto su mucnina, povracanje, strah, neravnoteza i nistagmus sa ili bez zamagljenja vida. Postojanje vrtoglavice podrazumeva poremecaj sredisnjih ili perifernih nervnih puteva vestibularnog sistema (centra za ravnotezu). Povezanost vertiga
i vegetativnih simptoma pripisuje se brojnim vezama izmedju vestibularnih i autonomnih centara.
– Sinkope ili presinkope – Podrazumevaju osecaj neposrednog gubitka svesti ili nesvestice. Cesto su pracene neugodnim osecajem, mucninom, strahom i prolaznim obostranim gubitkom vida. Do sinkope dolazi kada snabdevanje mozga krvlju padne ispod nivoa potrebnog za dovoljno snabdevanje kiseonikom i glukozom.Obicno su posledica cirkularnog ili srcanog poremecaja i imaju sasvim drugacije implikacije od vertiga.
– Poremecaj ravnoteze – Osecaj neravnoteze, nesigurnosti ili »pijanstva« bez vrtoglavice javlja se kod bolesnika u kojih nije uskladjen ulazak informacija iz sistema koji sluze prostornoj orijentaciji. Bolesnici s poremecajem sistema za odrzavanje ravnoteze u unutrasnjem uhu (vestibularnog), dodirnog (proprioceptivnog), onog u malom mozgu (cerebelarnog), kao i onog koji je odgovoran za nevoljne pokrete (vidni ili ekstrapiramidalni), cesto ce opisivati svoj osecaj neravnoteze kao vrtoglavicu.
– Neodredjena vrtoglavica se javlja kod bolesnika s emocionalnim smetnjama, a nastaje kao posledica ubrzanog disanja (hiperventilacije). Obicno je rec o laganoj osamucenosti, strahu od padanja, sto se razlikuje od prethodno opisane vrtoglavice, presinkope ili neravnoteze. Svi oblici vrtoglavice u znatnoj
meri mogu izazvati bolesnikovu teskobu.

ŠTA SE KRIJE U POZADINI PROBLEMA?

Centralni uzroci
Poremecaji mozdanog stabla i malog mozga
– Poremecaji kao sto su smanjen dotok krvi (ishemija), infarkt, krvarenje, tumori, demijelinizirajuce i degenerativne bolesti te virusne infekcije, mogu uzrokovati vrtoglavicu.
Zavisno od uzroka, vrtoglavica ce nastati naglo ili postupno, a zavisno od mesta ostecenja, bice prisutan nistagmus i razliciti drugi neuroloski poremecaji.Najcesci centralni uzrok vrtoglavice je poremecaj zadnje mozdane cirkulacije koji nazivamo vertebrobazilarna insuficijencija. Rec je o poremecaju
cirkulacije u vratnom delu kicmene mozdine, produ`ene mozdine, malom mozgu i zadnjem delu velikog mozga. Za pojavu navedenih tegoba vazne su i degenerativne promene vratnih prsljenova. U blazim oblicima tog poremecaja, uz vrtoglavicu,mucninu, povracanje, smetnje hoda i odrzavanja ravnoteze, mogu biti obostrano izrazene smetnje vida, dvoslike, smetnje gutanja i smetnje govora te blazi motoricki poremecaji. U tezim slucajevima zacepljenja krvnog suda koji krvlju snabdeva zadnji deo sredisnjeg nervnog sistema dolazi do naglih i teskih mozdanih udara, s oduzetoscu ekstremiteta jednostrano ili obostrano te poremecajem stanja svesti sve do kome i smrtnog ishoda.
Tumori izmedju mozdanog stabla i malog mozga – Vremenom uzrokuju vrtoglavice koje mogu biti pracene sumom u usima, gubitkom sluha, zanosenjem i nestabilnoscu.U kasnijem stadijumu prisutni su i znaci povisenog intrakranijalnog (unutar lobanje) pritiska.
Patoloski proces se prikazuje CT-om ili MRI mozga.Kod mladjih je najcesce rec o neurinomu, a kod starijih su cesci meningeomi ili benigni tumori, koji se u svakom slucaju moraju hirurski odstraniti.
Ostecenja visih mozdanih puteva – Ostecenja velikog mozga, trovanjem: alkoholom, salicilatima, barbituratima, benzodiazepinima ili funkcionalne smetnje (kod epilepsije ili migrene), mogu dovesti do osecaja vrtoglavice. Sluh je tada uredan, nema poremecaja hoda nego samo prisutno zanosenje zbog motorickih poremecaja ekstremiteta. Prisutni su i drugi znaci ostecenja mozga kao smetnje govora i razumevanja, ostecenja dodira, gubitak vida, epilepticki napadi.
Periferni uzroci
Upala vestibularnog nerva (vestibularni neuronitis) – Odlikuje se iznenadnim i jakim napadom vrtoglavice i zanosenjem u stranu ostecenja, sto je praceno mucninom, povracanjem i strahom. Simptomi se pogorsavaju pri promeni polozaja. Osim nesigurnosti, najcesce nema drugih neuroloskih ispada. Akutna vrtoglavica
obicno se spontano gubi kroz nekoliko sati, ali se moze vratiti nakon nekoliko dana ili nedelja.Neki bolesnici nakon toga osecaju ostecenje vestibularne funkcije, tj. hronicnu neravnotezu. Terapija je simptomatska.
Upala labirinta, dela srednjeg uha (labirintitis)
– Manifestuje se naglim pocetkom vrtoglavice s gubitkom sluha. Javlja se sa zauskama, boginjama ili autoimunim bolestima, ali u vecini slucajeva uzrok je nepoznat. Bakterijski labirintitis javlja se uz meningitis, mastoiditis ili s bolestima srednjeg uha, a tada je prisutna jaka vrtoglavica,mucnina, povracanje i gubitak sluha, groznica, glavobolja ili bol iza uha. Terapija je antibiotska.
Benigna pozicijska vrtoglavica i nistagmus
– nastaje prilikom okretanja glave u odredjenu ravan. Pritom se javlja kratkotrajna vrtoglavica (u trajanju od nekoliko sekundi) s osecaajem rotacionog kretanja, cesto pracena mucninom, ali bez suma u uhu.Vrtoglavica nastaje zbog talozenja otolita u zadnjem polukruznom kanalicu uha.Takvo stanje je kratkotrajno. Odredjenim vezbama polozaja glave razgradjuje se talog i vrtoglavica nestaje.
Posttraumatska vrtoglavica
– Nastaje nakon traume glave, a u 20 odsto slucajeva nakon potresa mozga, kad dolazi do ostecenja finih struktura unutrasnjeg uha.
Meniereova bolest
– Najcesca je u trecoj ili cetvrtoj deceniji zivota. Bolesnik dobija spontane napade intenzivne vrtoglavice koji traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Punoca i osecaj pritiska u uhu, sum ili promenjiv gubitak sluha obi~no prethode vrtoglavici, ali mogu nastupiti i nakon vrtoglavice, uz stanje hronicne neravnoteze koje se posebno ispoljava kad se bolesnik krece. Bolest se odlikuje jenjavanjem simptoma i povratkom tegoba.
Terapija je najcesce simptomatska, retko i operativna.
Fizioloski uzroci vrtoglavice
– Najcesce se javljaju kod bolesti kretanja zbog neuskladjenosti vidnog i dodirnog sistema, te centra za odrzavanje ravnoteze u unutrasnjem uhu
koji sluze za prostornu orijentaciju.Ovaj vid vrtoglavice moze biti uzrokovan i samo vizuelnim nadraxajima.
Ostecenja unutrasnjeg uha zbog toksicnog delovanja lekova
– Mogu uzrokovati vrtoglavicu zbog ostecenja labirinta, sto rezultuje i gubitkom sluha te zanosenjem u stranu ostecenja.Najcesce su posredi aminoglikozidi
(gentamicin, streptomicin, tobramicin).

OSEĆAJ PRETEĆE NESVESTICE

Osecaj pretece nesvestice (sinkope) nastaje zbog poremecaja srcanonervne funkcije, a cesto se zamenjuje s vrtoglavicom.Moze nastati kao refleksna sinkopa zbog bolesnog karotidnog sinusa na vratu, mikcijska (za vreme i nakon mokrenja), tusivna (za vreme kasljanja), psihogena ili neurogena sinkopa.
Ako nije posredi srcani uzrok, osecaj pretece nesvestice moze nastati ako se radi o ortostatskoj hipotenziji zbog smanjena volumena tecnosti u organizmu ili upotrebe lekova (koji snizavaju krvni pritisak i uzrokuju hipotenziju).
Sinkopa moze biti izazvana snizenom koncentracijom kiseonika u krvi i mozgu (anoksija) ili konvulzivnim stanjem, tj. epileptickim napadom.

SINDROM DISEKVILIBRIJA

Visestruki deficit osecaja za dodir
– Mogu ga imati bolesnici sa smanjenjem ili gubitkom osecaja za dodir (smanjenom propriocepcijom) u donjim ekstremitetima.Kad pokusaju da hodaju, izrazeni su jaka nestabilnost, nesigurnost ili osecaj »pijanstva«.Kako bi opisali pomanjkanje ravnoteze, cesto koriste izraz »vrtoglavica«.Gubitak osecaja javlja
se kod bolesnika s ostecenjem perifernih nerava na nogama (periferna neuropatija), nedostatkom vitamina B12, tabes dorzalis i mijelopatijom.
Osecaj vrtoglavice i nesigurnosti posebno je izrazen u mraku kad postoji manje vizuelnih nadrazaja koji bi nadoknadili manjak percepcije. Lecenje ukljucuje ispravljanje neuroloskih poremecaja.

SLABO DEFINISANA VRTOGLAVICA

Takva vrtoglavica nastaje kod razlicitih psihogeno uzrokovanih poremecaja (npr. hiperventilacija, neprijatne neuroze, afektivni poremecaji koji mogu uzrokovati osecaj izmaglice, sto se moze zameniti vrtoglavicom).
OBRADA U SKLADU S INTERAKCIJOM MEĐU SISTEMIMA
Obrada bolesnika s vrtoglavicom zahteva poznavanje medjudelovanja vestibularnog sistema (centra za ravnotezu u unutrasnjem uhu) s okulomotornim (motorikom ociju), slusnim i spinocerebelarnim sistemima. Zato se bolesnici s vrtoglavicom najcesce obracuju neuroloski, internisticki, tj. kardioloski te kod otorinolaringologa i oftalmologa.
Uobicajena istrazivanja, koje je potrebno uciniti kod vrtoglavica, su osnovne laboratorijske analize krvi, EKG, elektronistagmografija, audiometrija, evocirani potencijali mozdanog debla, ultrazvucno ispitivanje krvnih sudova koji snabdevaju mozak krvlju, posebno zadnju mozdanu cirkulaciju.

RAZLIČITI UZROCI – RAZLIČITI TERAPIJSKI PRISTUPI

U slucaju jakih vrtoglavica, pracenih mucninom i povracanjem, potrebna je simptomatska terapija koja se sastoji od nadoknade tecnosti na usta ili u infuziji, primenom lekova protiv mucnine i za smirenje. Ako je rec o perifernom uzroku, najcesce nije potrebna druga terapija, osim u slucajevima infektivnog
uzroka kad se daju i antibiotici.Kod sredi{njih uzroka vrtoglavice najcesce je rec o infarktu, tj. mozdanom udaru u podrucju mozdanog stabla ili maloga mozga, pa se u tom slucaju u nacelu sprovodi terapija prema protokolu lecenja mozdanog udara. Kod demijelinizacijskih bolesti primenjuje se za njih specificna terapija, a kod tumora terapija je operativna.

PROLEĆNI UMOR

Brzo se umarate, nedostaje vam koncentracija, javljaju se vrtoglavice, cesto zevate i citav dan biste prespavali? Ne brinite, rec je o klasicnom prolecnom umoru.Ovaj poremecaj je vrlo cest, a karakteristican je za period prelaska iz zime u prolece.Ne brinite, ova pojava vam nece ozbiljno narusiti zdravlje, ali
ako vas prolecni umor savlada, necete se osecati dobro.

PIJTE VODU

Organizmu je potrebno bar dva litra vode dnevno.Ovo je zaista vazna prica.Ne volite da pijete vodu? Pomesajte je sa sokom od limuna ili pomorandze i napravicete vitaminski i dijetalan napitak. Ukoliko vam treba vise energije, zasladite ga medom.

VITAMIN C

Fizicka iscrpljenost u prolece ponajpre izaziva nedostatak vitamina C u organizmu. Taj proces je neretko stresan jer je organizam oslabljen zimskom ishranom, kojom se u organizam ne unosi dovoljna kolicina vitamina C. Prevazilazenje prolecnog umora je vrlo jednostavno: povecajte unos vitamina C i vrlo brzo cete poceti da se osecate bolje. Ili, jos bolje: iduce zime na vreme pocnite da pazite na dovoljan unos ovog vitamina, pa vam dodaci u ishrani nece ni biti potrebni.Ne treba da kupujete skupe tablete C vitamina: njega ima dovoljno u vocu i povrcu.

LAGANO VEŽBAJTE

Ne zaboravite da »napunite baterije«.Ako je vasem organizmu potrebno vise sna, mozda ste preterali sa vecernjim druzenjem, gledanjem TV-a ili sedenjem za kompjuterom. Pokusajte da zaspite ranije, a ujutro ustanite na vreme, kako biste imali vremena da doruckujete. Fizicka aktivnost takodje ce vam pomoci da se
osecate bolje. Ujutro se lagano istegnite pored otvorenog prozora, a tokom dana pronadjite pola sata za lagano trcanje ili setnju.Toliko vremena
mozete odvojiti za sebe!

Mr ph. Jelena Janković-Lazić
Casopis Apoteka br.57