Magazine White – broj 43

Stres na radu ozbiljan je faktor rizika po zdravlje ljudi, činjenica je oko koje se razni stručnjaci koji se ovom problematikom bave (psiholozi, psihijatri, lekari medicine rada, sociolozi…) odavno ne spore.

Postoji razlika između „stresa na radu” i „stresa svakodnevnog života”, mada se njihovi učinci u svom ishodištu još kako prepliću. Različite okolnosti koje karakterišu gotovo svaku profesiju – radni zadaci, radna sredina, međuljudski odnosi, plata, mogu delovati stresogeno i izazvati poremećaje zdravlja, bolest, a u slučajevima takozvanog „izgaranja” na poslu, u ekstremnim okolnostima, mogu imati dramatične, pa i kobne posledice, koje se manifestuju kao srčani ili moždani infarkt, a može doći i do mentalnih poremećaja, od kojih je svakako najdrastičniji suicid

Kako se boriti sa novom pošasti 21. veka koja uveliko uzima danak, šta se može preduzeti da se spreči nastanak stresa na radu, na ova i mnoga druga pitanja pokušali su da odgovore lekari različitih specijalnosti na seminaru koji je 4. i 5. novembra održan u beogradskom Centru Sava, pod nazivom „Stres na radu – zdravstveni ili socioekonomski problem?”. Seminar su zajednički organizovali Privredna komora Beograda i Institut za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović”, uz podršku Međunarodnog centra za ruralni razvoj i zdravo okruženje Univerziteta u Ajovi, SAD (Center for International Rural and Environmental Health, University of Iowa – CIREH).

„Živeti sa drugim ljudima najstresniji je aspekt života”

Pažnju učesnika Simpozijuma privuklo je predavanje dr Marjane Trkulje iz Instituta za medicinu rada, psihijatra, u kojem je ukazala na niz raznolikih psiholoških aspekata stresa na radu, kao i moguće reperkusije po zdravlje pojedinca. Ona je na početku svog izlaganja podsetila na tvorca savremene teorije o stresu, Hansa Selyea, koji je 1936. godine definisao stres kao „nespecifičan odgovor tela na svaki zahtev za promenom”. Oslanjajući se na Selyeovu teoriju, objasnila je ona, bolest je neuspela reakcija adaptacije na stresne okolnosti. Shodno tome, stres može da kompromituje imunitet i otpornost prema infekcijama, tvrdio je Selye, punih 30 godina pre nego je došlo do razvoja psihoneuroimunologije, precizirala je dr Trkulja, podsetivši da je, u skladu sa naglim razvojem urbanog života, ubrzanjem životnog ritma, koji traži svakodnevna prilagođavanja, Selye je svoju definiciju stresa redefinisao i 1974. zapisao da je „živeti sa drugim ljudima najstresniji aspekt života”.

– Stres je emocionalna, psiho-fiziološka reakcija na štetan aspekt rada, radnih uslova i radnog okruženja, neodgovarajuće organizacije rada; fizički i emocionalni odgovor individue u okolnostima kada zahtevi posla nisu u skladu sa kapacitetima, ali i potrebama zaposlenih, kaže za WHITE dr Trkulja. Stres je problem kojim se medicinska struka intenzivno bavi u celom svetu, kaže ona i navodi rezultate istraživanja APA (American Psychological Association), objavljenog 2009. godine, koji pokazuju da je za 73 odsto Amerikanaca plata najvažniji stresor na radu. U prilog tome govore istraživanja rađena 2010. godine, prema kojima skoro trećina Amerikanaca (32 odsto) strahuje da neće moći da obezbedi dovoljne prihode za svoju porodicu, da neće moći da osigura penziju. Za skoro polovinu (45 odsto) zaposlenih u SAD, nesigurnost zaposlenja ima veoma snažan uticaj na nivo stresa na radu.

Stručnjaci sa Univerziteta Harvard su u svom istraživanju (mart 2010.) dokazali da gubitak zaposlenja može imati dugotrajne zdravstvene posledice, čak i kada građani ubrzo nađu novi posao. Takođe, više od polovine zaposlenih (61 odsto) težinu posla, tj. zahteve na radu doživljava kao jak stresor. Najmanji stepen stresa na radu doživljavaju oni koji rade u sopstvenoj firmi. Posledice ekonomske krize vidljive su na individualnom planu, a reperkutuju se na zdravlje, to nije sporno, istraživanja pokazuju da 48 odsto zaposlenih smatra da su zahtevi na poslu povećani, 39 odsto smatra da radi za dvoje zbog recesije, 47 odsto se žali da je teško dobiti godišnji odmor i slobodne dane, 23 odsto (skoro četvrtina) radnika nezadovoljno je usaglašenošću svog privatnog života i posla, a skoro petina (19 odsto) se nada da će u 2010. napustiti svoj sadašnji posao. Ovo su podaci koje je publikovao Career Builder, u novembru 2009. godine.

Svaki drugi građanin Srbije strahuje da će ostati bez posla

Unazad par godina, suočeni smo sa ekonomskom krizom koja je mnoge ostavila bez posla ili ih konstantno drži u strahu od gubitka posla. Kako u takvim okolnostima deluje stres na pojedinca? Kod nas je poslednjih godina oblast rada i radnih odnosa daleko od evropskih standarda, neuređena, obeležile su je loše sprovedene privatizacije, propadanje firmi, neisplaćivanje ličnih dohodaka, usledili su sukobi, štrajkovi, često i štrajkovi glađu, nažalost, bilo je i fizičke autoagresije u znak protesta.
– Prema istraživanju Infostuda, objavljenog 2009. godine, u Srbiji je na radnom mestu 60 odsto ispitanika konstantno pod stresom, 37 odsto je pod stresom povremeno, u zavisnosti od radnih obaveza, a samo TRI odsto ne doživljava posao kao stres. Najčešći razlozi stresa su neisplaćene zarade, nedostatak sredstava za život – ove razloge je navela četvrtina ispitanika (25 odsto), takođe, polovina ispitanika je navela i strah od gubitka posla, što je veoma jak stres, navodi dr Trkulja i dodaje da „nemoć da se utiče na situaciju na poslu kao stresor navodi čak više od petine zaposlenih”. Zbog visoke stope nezaposlenosti, sigurnost posla i materijalna naknada, kada je reč o pojavi stresa, dobijaju na značaju. Zanimljivo je da, prema istraživanjima, muškarci bolje podnose akutni, a žene kumulativni stres, takođe, žene su osetljivije na socio-ekonomske aspekte stresa, na nedostatak socijalne podrške. Takođe, radnici koji rade teške fizičke poslove daleko su osetljiviji na stres od onih koji rade u drugim uslovima, ali i češće obolevaju od mentalnih bolesti. U svetskim razmerama, prema istraživanju Medijum Galupa iz 2009. godine, rađenom u 46 zemalja sveta, Srbija je na četvrtom mestu po prisutnosti stresa na radnom mestu, odmah iza Češke, Perua i Kameruna, navodi naša sagovornica.

„Predoziranje” poslom ugrožava zdravlje, ponekad i život

U proceni stresa na radu, objašnjava dr Trkulja, u svetu su opšte prihvaćena tri modela, od kojih su dominantni Karasekov i Siegristov model. Stručnjaci, između ostalog, procenjuju prilagođavanje individue okruženju – neusaglašenost između sposobnosti (znanja, stručnosti) i zahteva posla, između očekivanog napredovanja u karijeri i aktuelnih mogućnosti. Prema Karasekovom modelu, procenjuju se odnos između zahteva i kontrole kroz neusaglašenost zahteva na radu sa mogućnošću odlučivanja i kontrole radnog procesa. Kod ovog modela vrednuju se količina i težina radnih zadataka (veliko opterećenje, retke i kratke pauze, smenski rad, ekstremno dugo radno vreme, rad vikendom…), takođe tu su i nerealna očekivanja (previše odgovornosti, strah od greške, veliki broj hijerarhijski nadređenih…), ali i kratko vreme za završetak posla (grozničavost u radu), kao i suprotstavljeni, odnosno, protivrečni zahtevi, ali i rutinski i beznačajni zadaci za onoga ko ima i sposobnosti i obrazovanje, što kod njega stvara osećaj beskorisnosti. Kod primene Siegristovog modela, procenjuje se korelacija između zalaganja i nagrade – neusaglašenost između zalaganja i visine primanja, socijalnog ugleda, poštovanja i pogodnosti napredovanja.

Stres na radu u dobroj meri pogađa i rukovodeće kadrove koji, možda, manje brinu o visini primanja, ali zato trpe velike pritiske zbog rokova i kvalitetne realizacije određenih radnih zadataka. Dobri poznavaoci prilika u Japanu i Kini beleže da se u ove dve zemlje, gde je posvećenost radu na izuzetno visokom nivou, širi epidemija predoziranja poslom – u Japanu nosi naziv „karoši”, u Kini „guoalosi” sindrom i označava smrt zbog „predoziranja poslom”. Vest o samoubistvu direktora Hyundaija Čong Moung Huna, koji je trpeo strašne pritiske zbog propusta u proizvodnji i pretnje zatvorom, u poslovnom svetu prihvaćena je skoro kao normalna. U australijskoj državi Viktorija je pre tri godine 109 samoubistava povezano sa problemima na poslu. U Evropi „prednjači” Velika Britanija gde, zbog problema na poslu, prosečno godišnje izvrši samoubistvo više od 100 ljudi. Istraživači u Francuskoj su dokazali jasnu korelaciju između nesigurnosti zaposlenja i suicidalnih tendencija. Sve ovo, ističe dr Trkulja, govori da stres treba shvatiti kao ozbiljan zdravstveni problem. Prema njenim rečima, američki psiholozi su uveli u stručnu terminologiju izraz „ekocid”, a odnosi se na samoubistva koja su povezana sa aktuelnom ekonomskom krizom i nerešivim problemima na poslu.

Naša sagovornica podseća na ocenu koju je izrekao profesor Stephen Platt sa Univerziteta u Edinburgu – „Porast stope suicida nije uzrokovan samo povećanjem broja onih koji su izgubili posao i zbog toga su psihički vulnerabilniji, već su ugroženi i oni koji su posao sačuvali, ali su u stalnom strahu da ga sutra ne izgube”. Rizik obolevanja od psihijatrijskih poremećaja dva puta je veći među radnicima sa niskim primanjima i niskom socijalnom podrškom, oni su posebno osetljivi na loš kvalitet međuljudskih odnosa. Među fizičkim radnicima, radnicima u fabrikama, naročito ženskog pola, daleko je češća pojava mentalnih oboljenja u odnosu na radnike koji rade u kancelarijama i ne bave se fizičkim poslom, ističe dr Trkulja, uz opasku da žene nose ogroman teret tranzicije i da smo svedoci da njihovo zdravlje sve više strada. Žene u Srbiji u proseku imaju 15 odsto niže plate od muškaraca, nažalost, više od polovine žena je nepismeno, faktički ili funkcionalno (nemaju završenu osnovnu školu), dok je na menadžerskim pozicijama samo 27 odsto žena!

Obeležja stresne radne sredine i prvi simptomi stresa

Predavači na Simpozijumu u Centru Sava ukazali su koja su to prepoznatljiva obeležja stresne radne sredine – nedostatak komunikacije i podrške osoba sa kojima se radi (vertikalne, sa nadređenima i horizontalne, sa saradnicima), nejasna pravila napredovanja, nedostatak edukacije, nejasna pravila korišćenja godišnjeg odmora, nedostatak organizovane i stručne supervizije, nedostatak autonomije, neadekvatna opremljenost radnog mesta, vremenski pritisak rokova, nejasno definisane uloge, premalo saradnika u timu, loša organizacija rada, loši odnosi sa saradnicima, izrazito takmičarski odnos…

Prvi simptomi koji ukazuju da je stres na pomolu, prema rečima dr Trkulje, su četiri osnovne grupe znakova – emocionalni pokazatelji (tuga, teskoba, panika, anksioznost, osećaj krivice), zatim misaoni (slaba koncentracija, zaboravnost, „opsednutost” istim mislima, niska motivacija, nizak radni moral), tu su i promene u ponašanju (plakanje, agresivnost, nekontrolisani ispadi, povlačenje u sebe, anksioznost, depresija, ekstremni bes i frustracije, preterana upotreba alkohola, cigareta, kafe…), takođe značajni su i telesni (fiziološki) pokazatelji prisustva stresa – znojenje ruku, dlanova, lupanje srca, drhtanje ruku, bolovi u želucu, glavobolja, nesanica, nemirni snovi, poremećaji apetita… Efekti stresa manifestuju se i pojavom hroničnih bolesti, pre svega kardiovaskularnih, koji i inače već više decenija kod nas zauzimaju vodeće mesto po stopi obolevanja i umiranja, zatim tu su koštano-mišićna oboljenja, mentalni poremećaji koji se, nažalost, teško dokazuju i teško prepoznaju kao posledica stresa, upozoravaju stručnjaci.

Neveseli podaci posledica stresa i u zemljama EU

U svom izlaganju, prof.dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Srbije, osvrnuo se na zdravstvene posledice stresa na radu u zemljama Evropske unije, gde se to detaljno statički i stručno obrađuje i ozbiljno uzima u obzir kada se planiraju i kroje, ne samo zdravstvena, već i ekonomska politika tih zemalja. On je naveo sledeće podatke – prema istraživanju, između 50 i 60 odsto izgubljenih radnih dana povezani su sa stresom na radu. Ekonomsku dimenziju tog gubitka nije moguće izmeriti. U zemljama EU, kako je saopštila 2002. godine Evropska komisija, stres na radu i njegove posledice koštaju godišnje 20 miliona evra!

– Zdravstvene vlasti u Francuskoj objavile su podatak da od ukupne radne populacije, od oko 23,5 miliona zaposlenih, između 1,0 i 1,4 odsto oboljenja od kojih pate su nastala kao posledica dugotrajnog stresa na poslu. Prema proceni stručnjaka za osiguranje, zdravstveni „efekat” stresa na radu koštao je francuske fondove socijalnog osiguranja između 10 i 20 odsto ukupnih troškova za lečenje, odnosno između 830 miliona i 1,65 milijardi evra. U Francuskoj su 2007. godine vođene velike debate oko toga da li su slučajevi srčanog infarkta, moždanog udara, ali i tri samoubistva na poslu posledica „predoziranja” poslom. Nakon ozbiljnog istraživanja prihvaćeno je da je stres uzeo svoj danak i da je smrt nekih rukovodilaca nesumnjiva posledica preokupacije i pritiska kojem su bili izloženi na poslu, naveo je dr Milovanović.

Nije bolje ni u drugim zemljama EU, gde su zahtevi na poslu ponekad veoma jak stresor. U Nemačkoj, na primer, lečenje posledica psiholoških poremećaja nastalih zbog prekomernog rada, kao i drugih stresova koji na poslu vrebaju, godišnje košta ovu zemlju oko TRI miliona evra, od čega samo za lečenje depresije odlazi više od trećine (37 odsto) tih sredstava. Za Holandiju cena loših uslova na radu i stresa koji je iz toga proistekao pre par godina iznosila je ŠEST miliona evra, dok je Veliku Britaniju stres na radu u 2007. godini koštao čak 530 miliona funti!

Kolika Srbiju košta stres na radu, zasad niko ne može da kaže, ali da cena nije mala, jasno je svima. Ipak, Republička stručna komisija za medicinu rada uveliko priprema niz značajnih dokumenata koji bi trebalo da vrate službu medicine rada tamo gde joj je mesto, između ostalog i u preveniranju stresa na radu, koji se teško blagovremeno prepoznaje, kako bi ubuduće naše zdravstvo moglo da adekvatno odgovori na ovaj veliki problem.
Zorica Marković