Magazine White – broj 43

Na osnovu studije kod 2.400 pacijenata u Srbiji sa oboljenjima lokomotornog sistema, kod 600 bolesnika utvrđeno je da je uzrok dentalno žarište, za koje su odgovorni mikroorganizmi dentalnog plaka

Osmeh – zdrav, lep i blistav – pleni i osvaja: u detinjstvu, zahvaljujući njemu stičemo naklonost nastavnika, a kasnije i simpatije suprotnog pola. Pri tome, i dalje mnogi pacijenti ne znaju da održavanje zdravih zuba znači i brigu o celom zdravlju. Prema podacima SZO, oboljenja parodoncijuma nalaze se na trećem mestu najmasovnijih oboljenja, posle kardiovaskularnih i psihijatrijskih, a pre traumatizma, respiratornih i malignih obojenja.

Prema najvećoj studiji urađenoj u Beogradu pre 15 godina, koja je obuhvatila 45.056 osoba, 8,9 odsto mališana uzrasta od tri do šest godina ima neki od oblika gingivita, odnosno 39,5 odsto dece od 7 do 10 godina, zatim 47,5 odsto dece od 11 do 14 godina, te 75,4 odsto tinejdžera starosti između 15 i 18 godina, odnosno 90,6 odsto mladih starijih od 18 godina. Takođe, uočeno je da se oboljenja gingive javljaju češće kod devojaka u dobu 15-26 godina, zbog uticaja polnih hormona na gingivu.

Na osnovu podataka SZO iz 1978. godine, 50 odsto dece boluje od gingivita, dok svi odrasli ljudi, u bilo kom delu sveta, imaju neki od oblika parodontopatije. Otuda se do 40. godine života zubi najčešće vade zbog karijesa, a nakon toga uzrok ekstrakcije zuba je parodontopatija. Budući da je ovo oboljenje izazvano mikroorganizmima dentalnog plaka, može imati uticaj na nastanak nekih kardiovaskularnih oboljenja, kao što su: ekstrasistole, lupanje srca, miokarditis, endokarditis, proksimalne tahikardije ili obliteracija arterija, što uslovljava teške promene na krvnim sudovima. Osim toga, mikroorganizmi dentalnog plaka utiču i na lokomotorni sistem pacijenata, tako da često mogu biti uzrok oboljenja zglobova, mišića, tetiva (poliartritis, monoartritis), raznih vrsta mijalgija ili spondiloartritisa, napominje prof.dr Milica Nedić sa Stomatološkog fakulteta u Pančevu, parodontolog i stručni konsultant ordinacije „Dental city”.

Implantati kao rešenje

Pažnju naučnika u poslednjih deset godina zaokupljaju i faktori rizika, koji mogu biti urođeni i stečeni. U tom smislu, bez obzira na izvršeno dešifrovanje DNK, malo može da se utiče na urođene faktore rizika, u koje spadaju: pol, rasa, genetski faktori, urođene imunodeficijencije i endokrinopatije, fagocitna deficijencija i različiti sindromi, kao što je Daunov sindrom. Međutim, kako ističe profesorka Nedić, na stečene faktore rizika možemo da utičemo, odnosno na: oralnu higijenu, pušenje, alkoholizam, upotrebu opijata, medikamenata, stečene imunodeficijencije i endokrinopatije, deficitarnu ishranu, ali i na stres.

Imajući sve to u vidu, prisustvo dubokih suprakoštanih, infrakoštanih, interradikularnih i serpiginoznih defekata, do primene implantata (koštanih zamenika), predstavljalo je gotovo nerešiv problem. No, upotrebom implantata, otvoreno je novo poglavlje u parodontalnoj hirurgiji, ističe prof.dr Nedić i dodaje: – Svi primenjeni implantati moraju da poseduju biokompatibilnost, bioinertnost, biofunkcionalnost, zatim da se lako adaptiraju, da nisu kancerogeni i da ne izazovu nijedan od oblika alergijskih reakcija. Primenjeni implantati postavljeni u koštane defekte mogu da imaju takav potencijal da predstavljaju osnovu za stvaranje novog koštanog tkiva, svojim neorganskim potencijalom. Takođe, mogu i da stimulišu ćelije zdravog tkiva da ubrzano stvaraju novu kost, kao što mogu i iz sopstvenih potencijala da indukuju kost, jer imaju stimulativni osteokonduktivni ili osteoinduktivni potencijal.

Pri tome, ne postoji mogućnost odbacivanja koštanih zamenika, pošto je eliminisana organska komponenta, a zadržana neorganska, usled čega izostaju i alergijske reakcije. Na ovaj način, postiže se kompletna regeneracija tkiva, to jest formiranje novog cementa, periodontalnog ligamenta i alveolarne kosti, ali u apikalnom delu korena zuba. Ukoliko, pak, želimo kompletnu regeneraciju potpornog aparata, pored koštanih zamenika, koristimo biomembrane, koje su biokompatibilne i bioinertne u odnosu na okolna tkiva. Njihov princip je mehanički i zasniva se na inhibiciji kontakta, pri čemu sprečavaju proliferaciju epitela i vezivnog tkiva u prostor hirurške rane, stvarajući idealne uslove za kompletnu regeneraciju parodoncijuma, objašnjava prof.dr Nedić.

Ćelije periodoncijuma imaju idealne uslove da se diferenciraju i repopulišu stvarajući novi cement, periodontalni ligament i alveolarnu kost. Najčešće biomembrane u upotrebi su od polilaktične kiseline, kolagena, ili se radi o transplantatu vezivnog tkiva. Pacijenti oboleli od parodontopatije, usled prisustva dubokih infrakoštanih, suprakoštanih i interradikularnih defekata, onemogućeni su da održavaju adekvatnu oralnu higijenu, jer je dubina parodontalnih džepova veća od dva milimetra, a vlakna četkice za zube ulaze samo do te dubine.

Na dejstvo mikroorganizama dentalnog plaka i njihovih enzima (egzo i endo toksina), gingiva reaguje inflamacijom eksudativnog, proliferativnog ili alterativnog tipa. Subjektivni simptomi pacijenata su krvarenje desni, osećaj stranog tela u ustima i neprijatan zadah. Ukoliko su promene eksudativnog tipa i lokalizovane su samo na gingivi, dovoljno je sprovesti samo kauzalnu terapiju uz upotrebu antiseptika i adekvatnog održavanja oralne higijene. Ako su, pak promene proliferativnog tipa, pored kauzalne terapije sprovodi se i hirurška terapija, gingivektomija sa gingivoplastikom, kojom se uklanja meki zid parodontalnog džepa.

Ukoliko su promene alterativnog tipa, potrebno je sprovesti medikamentoznu terapiju, koja podrazumeva upotrebu antibiotika širokog spektra dejstva, metronidazola i antiseptika, uz hiruršku korekciju kratera, koji se javljaju na interdentalnim papilama i to gingivoplastikom. Promene deskvamativnog tipa javljaju se u okviru sistemskih bolesti i zahtevaju usku saradnju stomatologa i lekara specijaliste, kaže prof.dr Nedić.

Hirurški postupak

Osnovni hirurški zahvat u lečenju parodontopatije jeste režanj operacija sa tri incizije. Primarna incizija se radi pod uglom od 25 stepeni sa vrhom noža orijentisanim apikalno, čime se odvaja patološki promenjeno tkivo od zdravog. Druga incizija je paralelna sa osovinom zuba a odvaja se patološki promenjen pripojni epitel od cementa korena zuba, zatim se odiže tkivo raspatorijumom (tkivni elevator) i sprovodi incizija pod uglom od 90 stepeni u odnosu na osovinu zuba, kojom se uklanja resecirano tkivo, objašnjava dr Đorđe Lalić iz ordinacije „Dental city”.

U odnosu na debljinu, režanj može biti pune debljine (mukoperiostalni režanj) ili poludebljine (mukozni režanj). U odnosu na položaj, režanj može biti reponiran apikalno, koronarno ili lateralno pomeren. Posle urađenih incizija i odignutog mukoperiostalnog režnja, potrebno je ukloniti sve zaostale konkremente i granulaciono tkivo iz koštanih defekata, kao i razmekšani cement korena zuba i patološki promenjenu kost iz defekta. Nakon toga, ukoliko je potrebno, u zavisnosti od indikacija i dubine defekta, može se aplikovati koštani zamenik, kao i resorptivna membrana ili transplantat vezivnog tkiva. Zatim se režanj vraća na svoje mesto i postavljaju se šavovi, koji se uklanjaju nakon nedelju dana. U tom periodu, pacijent prima medikamentoznu terapiju, dok je ishrana prilagođena hirurškom zahvatu.

Vrlo često nakon hirurških intervencija mogu da se jave odontalgije, iako su ovi problemi mnogo češći kada su u pitanju mukogingivalne anomalije, koje predstavljaju anatomske, razvojne, traumatski ili plakom izazvane defekte gingive i alveolarne kosti. U mukogingivalne anomalije spadaju gingivalne recesije, visoki pripoji frenuluma i plika, uska ili nedostatak pripojne gingive. Gingivalne recesije predstavljaju migraciju marginalne gingive ispod gleđnog cementa granice, koje je praćeno ogolićenjem korenova zuba.

Najčešći uzroci gingivalnih recesija su trauma usled nepravilne tehnike pranja zuba, parodontalnih oboljenja, malpozicije zuba, dehiscencije i fenestracije alveolarne kosti, visokog pripoja frenuluma i plika. Terapija je isključivo hirurška, uz primenu membrana i transplantata vezivnog tkiva, kojim se prekriva ogolićeni koren zuba i tako rešavaju funkcionalni i estetski problemi.

Gingivalni osmeh

Apsolutni hit danas, u Evropi i u svetu, u mukogingivalnoj hirurgiji jeste rešavanje estetsko-funkcionalnog problema, takozvanog gingivalnog osmeha. Ovaj „gummy smile”, prisutan kod 30 odsto populacije u svetu i kod nas, predstavlja urođenu mukogingivalnu anomaliju, kod koje je pri osmehu izrazito vidljiva gingiva i deo mukoze iznad mukogingivalne linije. Jedan od uzroka je, kako kaže dr Lalić, pripoj mišića koji kontrolišu kretanje gornje usne, te usled hiperaktivnosti povlače usnu u prisilan položaj, a može biti i posledica ubrzanog rasta zuba kod koga se javlja prekrivanje krunice zuba gingivalnim tkivom, kao i posledica anomalije u razvoju gornje vilice, to jest protruzije.

Vestibuloplastika se izvodi u lokalnoj anesteziji i podrazumeva isecanje pokretne sluzokože, te blago pomeranje pripoja mišića apikalno, što dovodi do smanjenja aktivnosti usne i vidljivosti gingivalnog tkiva. Prednost ovog hirurškog zahvata jeste dobijanje ravnomernog i skladnog osmeha, blagog uvećanje gornje usne i harmonija osmeha sa ostatkom lica. Pacijenti posle zahvata dobijaju sigurnost, iako možda i nisu svesni buduće zdrave gingive. Kao pripremu za ovu hiruršku proceduru, pacijenti bi trebalo, nekoliko puta dnevno, da vežbaju opuštanje usne njenim dovođenjem u željeni položaj, savetuje dr Lalić.
J.V.

Pionirski poduhvat

Iako za pacijente „gummy smile” predstavlja veliki estetski problem, on predstavlja i funkcionalan problem, jer usled otkrivanja gingivalnog tkiva dolazi do njegovog isušivanja, čija posledica je inflamacija gingive u velikoj regiji. U zavisnosti od veličine gingivalnog osmeha, primenjuju se različite procedure. Do sada se najčešće primenjivala gingivektomija i produženje kliničke krune zuba, ali je ostajao problem sa hiperaktivnom usnom. Međutim, u svetu se od skoro primenjuje procedura vestibuloplastika. Možemo se pohvaliti da je tim ordinacije „Dental city” pionir u izvođenju ovog zahvata na Balkanu, ponosno ističe dr Lalić.