Bezubost pored umanjivanja estetike lica predstavlja i poremecaj funkcija zvakanja i govora, sto u velikoj meri doprinosi gubitku kvaliteta zivota.

Imperativ u savremenoj stomatologiji je nadoknada, makar i jednog izgubljenog zuba, jer takav gubitak predstavlja narusavanje dinamike citavog sistema usta, zuba i donje trecine lica i vodi daljim patoloskim promenama.
Protetske nadoknade se grubo mogu podeliti:
• na nepokretne (fiksne)
• pokretne (mobilne) radove
Kada broj i stanje preostalih zuba nisu zadovoljavajuci za izradu fiksnog rada, tj. nadoknade koja se ne skida i ne vadi iz usta (krunice i mostovi), pristupamo izradi mobilne nadoknade (proteze).
Dentalna proteza moze biti: totalna ili parcijalna u zavisnosti od toga da li govorimo o potpunom ili delimicnom nedostatku zuba.

PARCIJALNA PROTEZA

Klasicne akrilatne proteze sa zicanim kukicama se danas smatraju privremenim resenjem krezubosti, iako se jos uvek cesto izradjuju i nisu zaboravljene kao protetsko pomagalo, pre svega zbog svoje ekonomicnosti.
Valplast ili »fleksibilne« proteze se izradjuju od posebne vrste akrilata. Najupadljivija karakteristika im je savitljivost i nedostatak zicanih elemenata. To im daje bolju estetiku od klasicnih akrilatnih proteza. Nove tehnologije pojeftinile su izradu daleko kvalitetnijih i funkcionalnijih metalnih tj. skeletiranih proteza.
Skeletirane parcijalne proteze imaju osnovu koja je jednim delom od metala, a ostatak od akrilata. Ovakve proteze su redukovane velicine, gracilnije i znatno cvrsce od klasicnih akrilatnih proteza. Smanjenje velicine narocito je vazno kada je u pitanju gornja vilica, jer se znacajno smanjuje osecaj stranog tela i time veoma olaksava adaptaciju na nadoknadu. Zahvaljujuci livenim kukicama umesto zicanih, prenos pritiska se obavlja preko preostalih zuba, tj. na prirodan, fizioloski nacin, a ne preko sluzokoze koja za to nije predvidjena, sto je slucaj kod parcijalne akrilatne i totalne proteze. U okviru izrade skeletirane proteze moguce je umesto livenih kukica koristiti precizne vezne elemente, zglobne delove nalik drikerima ili pak dvostruke krune, koji protezu cine estetskom i veoma stabilnom nadoknadom. Ovakve proteze se sa pravom smatraju vrhunskim nadoknadama u domenu mobilne protetike.

TOTALNA PROTEZA

Predstavlja protetsku nadoknadu koja ima za cilj da nadomesti gubitak svih izgubljenih zuba u ljudskim ustima, da ispuni prostor kostanih grebena ukoliko su oni resorpcijom umanjeni ili nestali i tako uspostavi izgubljenu funkciju u ustima.
Totalne zubne proteze nadoknadjuju pacijentu anatomski i funkcionalni nedostatak vise nego bilo koja druga proteza (oko, uho, nos, udovi). Pojednostavljeno receno, totalnim protezama pacijent dobija osecaj potpune nadoknadjenosti izgubljenih tkiva i funkcija. Nazalost, navikavanje na nju ponekad nije lako
i zahteva strpljenje da se prevazidje osecaj stranog tela i savlada govor i zvakanje sa nadoknadom. Takodje, savremeno resenje je da stabilizaciju totalne proteze, narocito donje, mozemo poboljsati kombinacijom sa mini implantatima kada se proteza fiksira za vilicu posebnim sistemom drikera.
dr Aleksandra Skundrić

Casopis Apoteka br.61