Karcinom pluća je najčešće maligno oboljenje od koga više umiru muškarci nego žene, ali u mnogim zemljama broj obolelih žena od ove bolesti gotovo se izjednačava sa brojem obolelih od raka dojke. To je najučestaliji karcinom i sa aspekta incidence svake godine oboljeva 12,3 % u svetu, a fatalni ishod dogodi se kod 17,8% obolelih pacijenata. Zbog toga je veoma važno posvetiti pažnju edukaciji stanovništva i ukazivati na osnovne simptome bolesti kako bi se pacijenti javljali na vreme svojim lekarima. Najbezazleniji kašalj može da bude znak da je bolest prisutna. U saradnji sa Domom zdravlja „Dr Simo Milošević’’ i farmaceutskom kućom „sanofiaventis’’, već nekoliko meseci imamo kontinuiranu akciju „Dođite na vreme, rani pregled spašava život’’, kaže prof. dr Dragana Jovanović, direktorka Instituta za plućne bolesti KCS. Karcinomi pluća grupišu se u dva glavna histološka tipa, a to su nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom. Nemikrocelularni karcinom pluća javlja se kod oko 75-85% obolelih i sastoji se od nekoliko podtipova: najčešći su skvamocelularni, adenokarcinom i krupnoćelijski karcinom. Svi se leče na isti način. Mikrocelularni se javljaju kod 15-25% obolelih, često imaju neuroendokrine karakteristike ili komponnete i leče se pre svega hemioterapijom i radioterapijom. Brojni plućni karcinomi sastoje se od histološki miksnih tumorskih tipova sadržavajući komponente mikro i nemikrocelularnog karcinoma.
Simptomatologija je raznolika, a okolnost koja otežava ionako tešku situaciju pacijenta je što on može biti bez ikakvih simptoma duže vreme, na primer, ukoliko „periferni tumor’’ lagano raste. Kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta, otežano disanje ili gušenje, bol u grudnom košu, neobjašnjiv umor, otok vrata i lica, osećaj nedostatka vazduha, gubitak apetita i telesne težine, promuklost, perzistirajući bol u grudima, ramenu ili leđima predstavljaju simptome koji mogu ukazivati na pojavu karcinoma pluća. Ovi simptomi se ne javljaju uvek u ranim stadijumima plućnog karcinoma. Lekari ponekad otkriju promene radeći rutinski snimak pluća ili iz sasvim drugih razloga tumor se često otkriva kada je već u odmakloj fazi. Ukoliko karcinom nas tane u većim disajnim putevima, dovodi do otežanog disanja, dispnoje – osećaja gušenja, pa i do stridora.
Istovremeno, često se javlja promuklost, a neretko i iskašljavanje krvi. Oboleli su u tim situacijama takođe skloni i nastanku respiratornih infekcija poput pneumonije ili čestim bronhitisima, i one mogu biti jedina manifestacija postojećeg karcinoma. Simptomi poput umora ili gubitka apetita često su prateći simptom raka pluća. Jedna trećina pacijenata sa plućnim karcinomom ima izraženiji gubitak telesne mase i malaksalost, naglašava prof. dr Dragana Jovanović.
Pored dobro uzete anamneze bolesti i fizičkog pregleda, neophodno je uraditi radiografiju pluća, a često i CT toraksa. Pored toga, potrebno je uraditi pregled abdomena, kardiološki pregled, kao i ispitivanje plućne funkcije. Ukoliko postoje i simptomi koji ukazuju na moguću diseminaciju u kostima ili u centralnom nervnom sistemu, tada je obavezna scintigrafija skeleta, ciljani snimci kostiju, kao i CT mozga. Definitivna histološka dijagnoza postavlja se pregledom biopsije koja je najčešće dobijena pri bronhoskopiji, eventualno perkutanom biopsijom pluća, pleure ili periferne limfne žlezde.
Za obolele od NSCLC, naročito u ranom stadijumu bolesti – stadijumi I do IIIA – hirurgija je osnovni terapijski pristup. Ranije se smatralo da dodatna primena adjuvantne radio ili hemioterapije nakon resekcije tumora nije indikovana, osim eventualno u sklopu kliničkih studija. Međutim, nedavno završene kvalitetne studije na velikom broju slučajeva ukazuju na značajno popravljanje ukupnog preživljavanja primenom savremenih adjuvantnih hemioterapijskih protokola. Primena neoadjuvantne, tj. indukcione sistemske terapije pre operacije da bi se smanjio tumor i radi rane eradikacije sistemskih mikrometastaza još uvek ne predstavlja terapijski standard. Stope petogodišnjeg preživljavanja zavise prevashodno od stadijuma bolesti, pa tako iznose 60-70% za obolele u stadijumu I, 40-50% za stadijum II, i 15-30% za stadijum IIIA. Za sada, mali broj pacijenata sa neresektabilnim NSCLC u uznapredovaloj fazi bolesti – stadijumi IIIB i IV – biva izlečen. Prosečno vreme preživljavanja za stadijum IV je osam do deset meseci.
Nemikrocelularni karcinom bronha kod većine pacijenata otkriva se u lokalno uznapredovalom, inoperabilnom stadijumu bolesti – III B. Do pre deset godina osnovni tretman ovih bolesnika bila je radioterapija. Prema rezultatima velikih kliničkih studija, veliki terapijski napredak postignut je primenom kombinacije hemio i radio terapije koja ima nekoliko prednosti. Lokalna terapija zračenjem ima za cilj kontrolu i sterilizaciju bolesti u grudnom košu, dok hemioterapija uništava sistemske mikrometastaze. Terapijski standard danas predstavljaju hemioterapijski režimi zasnovani na platini, koju u sebi sadrže i neki lekovi treće generacije – gemcitabin, docetaksel, vinorelbin. Novi terapijski režimi pokazali su se efikasnijim u odnosu na ranije, u smislu stope tumorskog odgovora, vremena do progresije, a neki su pokazali i bolje preživljavanje. Razvoj hemioterapijskih protokola, zasnovanih na platini i njenim derivatima, rezultovao je apsolutnim povećanjem stope jednogodišnjeg preživljavanja bolesnika sa uznapredovalim IIIB i metastatskim IV stadijumom, za 10-25% u poređenju sa najboljom potpornom negom, kao i u većim stopama tumorskog odgovora i poboljšanju kvaliteta života, naglašava prof. dr Dragana Jovanović, direktor Instituta za plućne bolesti KCS.
VESTI I focus
Proces protiv proizvođača generičkih lekova
Francuska farmaceutska kompanija sanofi-aventis i američki Bristol Myers Squibb, nakon pet godina dobili su proces u SAD protiv kanadskog proizvođača generičkih lekova Apotexa. Sud u Njujorku potvrdio je da licenca sanofi-aventisa i BMS-a na antiagregacioni lek clopidogrel (Plavix) traje do novembra 2011. godine, tako da će do tada biti zabranjena proizvodnja njegovih generičkih kopija.
Farmaceutske kompanije koje istražuju i plasiraju lek na tržište sve više se suočavaju sa ovakvom vrstom privrednog prekršaja i ulaze u dugotrajne sudske procese u kojima se angažuju najbolji pravnici koji pokušavaju da zaštite prava inovatora. Zašto dolazi do ovakvih sporova? Odgovor je jednostavan. S jedne strane imamo generičke kompanije željne brze zarade i fondove zdravstvene zaštite koji traže jeftiniji lek, a s druge strane, ogromnu potrebu pacijenata obolelih od raka, side i drugih neizlečivih bolesti, za novim terapijskim rešenjima koja im pružaju nadu i produžetak života. Bez ulaganja u istraživanje i razvoj kao i patentne zaštite novog leka nada ne postoji.
Pozitivna presuda omogućiće sanofi-aventis-u i BMS-u da još pet godina imaju pravo prodaje i prometa ovog leka. Reč je o četvrtom najprodavanijem leku na svetu za čiju je proizvodnju generičke kopije Apotex podneo zahtev 2002. godine, a koji je nakon pet godina sudskog spora odbijen.