U sali Skupštine grada Beograda 28. juna biće održana II prezentacija metoda alternativne medicine, pod nazivom ’Integrativna zdravstvena zaštita, Kvantna medicina (teoretske osnove i mogućnosti primene u praksi)’. Skup organizuju Farmaceutska komora Srbije, Institut za socijalnu medicinuMedicinskog fakulteta u Beogradu, Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva i Međunarodno udruženje za promociju i razvoj kvantne medicine -“Quanttes”.
Tim povodom razgovarali smo sa doc. dr Vukom Stambolovićem, upravnikom Instituta
za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Šta je to integrativna zdravstvena zaštita i kako se uklapa u proces decentralizacije?

-Integrativna zdravstvena zaštita je koncept zdravstvene zaštite koji podrazumeva saradnju terapeuta zvanične i terapeuta alternativne medicine, a u Evropi i Severnoj Americise razvila kao izraz zapadnjačkog pragmatizma posle uvida da su alternativne terapije delotvorne, jeftine, i bezbedne. Integrativna zdravstvena zaštita je naročito pogodna za zdravstvene sisteme koji su decentralizovani, pošto njena primena podrazumeva više uslova, od dovoljno školovanih alternativnih terapeuta, do prihvaćenosti ideje medicinskog pluralizma.

U Srbiji je, već više meseci, u toku proces decentralizacije zdravstvene zaštite i, s obzirom na to, mi smo počeli sa serijom predstavljanja metoda alternativne medicine kako bi koleginice i kolege imali mogućnost da se direktno upoznaju sa terapijskim mogućnostima raznih alternativnih metoda, i kako bi, u bližoj ili daljoj budućnosti uspostavili saradnju sa alternativnim terapeutima i tako proširili spektar pomoći njihovim pacijentima.

Prva prezentacija metoda alternativne medicine bila je posvećena homeopatiji, a održali smo je u Skupštini grada Beograda, a potom i u Skupštini Novog Sada, a za kraj juna pripremamo prezentaciju kvantne medicine. Sve se to uklapa u još jedan projekat, napravljen preko UNOPS-a (United Nations Office for Project Services) – to je služba UN koja se bavi razmenom uspelih tehnologija.Tehnologije koje su uspele u jednoj sredini oni preporučuju drugim sredinama ili im daju na uvid i korišćenje. Jedna od ’tehnologija’ koju oni promovišu je integrativna zdravstvena zaštita. Nosilac saradnje je italijanska regija Toskana. U Italiji je potpuno regionalizovana zdravstvena zaštita i svaki region ima prava da organizuje zdravstvenu zaštitu kako želi. Toskana ima organizovanu integrativnu zaštitu. Mi smo ovde započeli proceduru kroz Ministarstvo zdravlja, koje će biti pokrovitelj te saradnje. Očekujemo da dođu stručnjaci iz Toskane i izlože nam kako su oni napravili taj zdravstveni sistem po principima integrativne zdravstvene zaštite, da vidimo šta su oni radili, koje su prednosti, koje su njihove greške.Onda možemo da prekopiramo sistem ili da usvojimo samo delove za koje procenimo da će dati dobre rezultate.

Da li priča o uvođenju homeopatije u domove zdravlja ima veze sa ovimprojektom?

-Homeopatija ulazi u sistem zdravstvene zaštite. Naravno, potrebno je da bude gotov Pravilnik o alternativnoj, komplementarnoj i tradicionalnoj medicini, koji je trenutno u proceduri u Ministarstvu zdravlja. Kad on bude stupio na snagu, postojaće mogućnost da domovi zdravlja, koji to žele, otvore za zainteresovane građane službu koja će se baviti homeopatijom. To je jedan od načina na koji će Evropa stupiti na tle Beograda, jer je homeopatija u Evropi postala način života, nije više samo terapija.
Kako je sada Grad odgovoran za rad domova zdravlja, prezentacije metoda alternativne medicine smo organizovali upravo u Skupštini grada. U septembru planiramo i prezentaciju raznih terapija koje su proistekle iz metoda drevne istočnjačke medicine. Na žalost, nemamo dovoljan broj terapeuta koji se time bave tim metodima, imamo samo one koji se bave kineskom tradicionalnom medicinom i ajurvedom, indijskom tradicionalnom medicinom.

Šta je kvantna medicina i šta sve ona obuhvata?

-Kvantna medicina je izvedena iz knjiga i radova D. Čopre i iz nekih teorijskih postavki kvantne fizike. Radi se o grupi terapijskih metoda i sistema koji su proistekli iz tzv. radioničke medicine. Kroz modernu tehnologiju se primenjuje dosta staro znanje. Suština je u tome što je prema radioničkojmedicini čovek, kao i sve ostalo što postoji, skupina vibracionih probabiliteta, i svako od nas je jedno specifično vibraciono polje. Naši materijalni delovi, kao kosti i mišići, su zgusnute vibracije, a misli i osećanja su suptilne vibracije.
Dakle, materija je, po tom modelu, nešto nalik na “drugo agregatno stanje” svetlosti. Prema principima radioničke medicine naša koža nije naša granica, a prostor oko nas nije nešto što nas odvaja, već nešto što nas spaja sa čitavim nizom drugih vibratornih sistema, koji na nas mogu delovati pozitivno ili negativno. Neke negativne uticaje mi možemo da kompenzujemo a neke ne možemo. One koje ne možemo da kompenzujemo, možemo da prevaziđemo prijemom nekih drugih vibracija. Putem tih sistema kvantne medicine možete da dođete do saznanja o tome do kojih je vibratornih promena došlo u organizmu i putem kojih vibracija možemo da prevaziđemo štetne promene. Povoljno dejstvo može imati vibracija homeopatskog leka, vibracija određenog rečima ishrane, određenog osećanja…

Koje su terapeutske mogućnosti kvantnemedicine?

-Praktično neograničene. Postoje razne metode – informoterapija, mikrotalasna rezonantna terapija, biorezonantna terapija… Mi se, kao sistem, stalno krećemo iz ravnoteže u neravnotežu. Živimo u zagađenoj sredini, voda, vazduh, tle, hrana, sve je na neki način zagađeno. Živimo u svojevrsnoj elektronskoj supi raznih elektromagnetnih talasa i ne možemo da budemo apsolutno zdravi.

Surova tranzicija

Pre svega, mi imamo veliki pritisak tranzicije, koja se ovde loše shvata. Primenjuje se jedan model koji je u svetu poznat kao model strukturalnog prilagođavanja. To je eufemizam za surovu tranziciju, koja podrazumeva povlačenje države, ali ne samo iz privrede, već povlačenje iz domena solidarnosti (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita). U okviru ove tranzicije, država treba da se povuče iz domena solidarnosti i da se taj domen dopuni ili pokrije privatnim sektorom, da se prepusti tržištu. Onda zdravlje prestaje da bude socijalno dobro, ono postaje roba. U tom smislu, planira se uvođenje tzv. osnovnog paketa zdravstvene zaštite, što znači da ćemo svi imati pravo na određeni set usluga, kroz državno osuguranje. Prema iskustvima zemalja koje su već prošle tranziciju, ono što se pokriva tim osnovnim paketom iznosi između jedne petine i jedne trećine onoga što se zove ukupni teret bolesti. To znači da ako se obratite lekaru samo zbog onoga što spada u tu jednu trećinu ili jednu petinu ukupnog tereta bolesti, vi ćete moći da se lečite, ali ako se obratite zbog nečega što spada u one dve trećine ili četiri petine, koje nisu pokrivene osnovnim paketom zdravstvene zaštite, imate mogućnost ili da platite dodatno osiguranje, ili da vaša firma to plati, ili da prodate nešto pa da se lečite, ili da pozajmite novac, ili da se ne lečite! U svim zemljama koje su pre nas ušle u tranziciju, četvrtina novopridošlih u kontingent siromašnih su postali siromašni zbog plaćanja zdravstvenih usluga. Međutim, ako krenemo putem integrativne zdravstvene zaštite, pruža nam se mogućnost da kroz čitav spektar ovih jako delotvornih, a jeftinih i neškodljivih terapija znatno poboljšamo to stanje.

Kako ste se zainteresovali za alternativnu medicinu?

-Počeo sam da se bavim etikom, ne samo medicinskom, već i etikom kao filozofskom disciplinom. Tada sam uočio da je lekarska etika zapravo jedan štit koji treba da štiti struku spolja i iznutra, ali da ne utiče dovoljno na to što se radi u okviru medicine. Zaključio sam da tzv. zapadna medicina na neki način tretira čoveka kao mehanizam, što je posledica kartezijanske paradigme u koju smo svi mi uronuli načinom života i tokom obrazovanja. Prema toj kartezijanskoj paradigmi, čovek je zatvoreni sistem određen svojim fragmentima. Druga karakteristika čoveka, po toj paradigmi, je da je on repetitivni sistem, što znači da se može predvideti kako će on reagovati, odnosno, ako je neki sistem zatvoren i repetitivan, znači da ga možete kontrolisati i predviđati njegovo ponašanje. Međutim, čovek je, u suštini, otvoren sistem i nije uopšte repetitivan što znači da ga ne možete kontrolisati. Medicina, koja je odgovorna za dobro stanje, za zdravlje jednog otvorenog sistema, a pristupa mu kao zatvorenom, ima tu stalnu repetitivnu logiku i ako vidi da nešto ne ide, ona pokušava da primeni snažnija sredstva, misleći da nije primenjen dovoljno jak impuls. Usled toga dolazi do prelaska mnogih bolesti iz akutnih u hronične, i, s druge strane, dolazi do velikog broja štetnih posledica lečenja. Danas imate oko 20% hospitalizovanih pacijenata od štetnih posledica lečenja, na svetskom nivou. Tako da sam počeo da tragam za nečim drugim i našao jedno široko polje alternativne medicine. Tada sam uočio kako se alternativna medicina razvija i u zemljama razvijenog sveta.

U kom pravcu ide razvoj današnje medicine?

-Danas najrazvijenije zemlje sveta prolaze kroz tranziciju iz moderne u postmodernu. To je proces koji ide kroz sve domene života, odnosa, aktivnosti, planiranja ličnog i zajedničkog života. Zajednička nit svega je da se prevazilazi totalitarizam moderne, taj princip gde se svi nagone da se ponašaju isto, da prelaze neke iste puteve i u ličnom i poslovnom životu. Danas se vrši detotalitarizacija kroz nešto što se u teoriji Postmoderne zove deteritorijalizacija. To značida postaje važna lična priča pojedinca. U okviru medicine, na bazi odustajanja od totalitarizma, medicina odustaje od bolesti kao njenog osnovnog stožera. Bolest, tj. dijagnoza, je osnovno sredstvo kojim današnja medicina vrši masifikaciju čija je posledica gubljenje čoveka kao pojedinca. Dobijete etiketu, dijagnozu i unapred vam je određen trajektorijum, da li ćete živeti ili umreti, da li ćete biti hronični ili akutni bolesnik, da li ćete se operisati ili ćete ići u rehabilitacioni centar. Sada, u skladu sa tom bitnom društvenom promenom, u okviru tranzicije od Moderne ka Postmodernoj, medicina odustaje od bolesti kao centra i već čitavu deceniju aktuelna je „patient centred medicine“, medicina čiji je centar pacijent.

Tu dolazi do promena, ne samo da imate pacijenta koji je centar medicine, već imate pacijenta koji je obavešten. Danas postoje brojni izvori informacija. Postoji Internet, gde pacijent može da se informiše o svojoj dijagnozi. Lekar više nije jedini koji određuje kako će se lečiti pacijent, već sam pacijent stiče resurse da odlučlje o tome, što je bitna promena uz koju dolazi do razvoja medicinskog pluralizma.

Kako se na alternativnu medicinu gleda u svetu, kakva su svetska iskustva, a kakva je situacija kod nas?

-U SAD, koje su država sa najjačom zvaničnom medicinom, postoje 124 medicinska fakulteta. Pre dve godine, 95 od tih 124 su imali programe izučavanja alternativne medicine. Pragmatični zapadnjački um, kad je snimio bitne elemente medicinskog pluralizma, tj. čitav niz sistema alternativne medicine, kad je procenio da je to medicina koja je jeftina, delotvorna a nije škodljiva, vrlo brzo ju je prihvatio i napravio integrativnu zdravstvenu zaštitu. Zato u Americi i postoje programi alternativne medicine na preko 95 fakulteta (među njima su i oni najčuveniji), njihovi se fakulteti bore za studente, da ih privuku.
Kretanje ka integrativnom sistemu je osnovna tendencija, videćemo da li i kako to funkcioniše i kuda će nas odvesti. Ovu tendenciju su prihvatila i razna zdravstvena osiguranja, a oni to sigurno nisu uradili iz npr. ideoloških razloga, već iz čistog računa, izračunali su šta im donosi veći profit. Postoje drastične razlike između osiguranja od odgovornosti terapeuta zvanične i alternativne medicine, gde su premije terapeuta zvanične medicine drastično veće. Prvo su privatna osiguranja krenula da u svoje pakete uključuju usluge alternativne medicine, pa su onda krenula i državna osiguranja. U
Velikoj Britaniji je pre 16 godina, na zahtev građana, država omogućila da u nekim njihovim pandanima domova zdravlja mogu da se koristite usluge alternativne medicine.

Kad ćemo mi dotle da dođemo?

Mi smo, na žalost, u zaostatku i bojim se da će proći još dosta vremena dok kod nas na fakultete ne dođe alternativna medicina. Istina, pre godinu i po dana kod nas je legalizovana alternativna medicina, kroz zakonske i podzakonske akte i formalno tu nema prepreka. Prepreke su, u suštini, u ljudima i njihovoj spremnosti na promene.

Koliko mislite da će naše nadležne institucije moći da isprate ovaj svetski trend?

-Ministarstvo zdravlja se pokazalo prilično otvorenim i spremnim na ozbiljan rad. Videćemo kako će izgledati Pravilnik o alternativnoj tradicionalnoj i komplementarnoj medicini. Napravili su jednu posebnu radnu grupu u kojoj su i alternativni terapeuti i to je komisija koja radi nacrt pravilnika. Imali su u vidu i iskustva iz Evrope, ne radi se ništa napamet.