Svetski dan dijabetesa – dan Ujedinjenih nacija
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 61-225 od 20. decembra 2006. godine, dijabetes je označen kao hronično, iscrpljujuće i skupo oboljenje sa ozbiljnim pratećim komplikacijama, koje nameće velike rizike porodicama, državama i čitavom svetu. Rezolucija određuje 14. novembar, postojeći Svetski dan dijabetesa, kao Dan Ujedinjenih nacija koji će se obeležavati svake godine počevši od 2007. Rezolucija poziva sve zemlje članice UN, relevantne organizacije i civilno društvo da obeleže 14. novembar u cilju podizanja javne svesti o značaju prevencije i brige o dijabetesu kroz edukaciju i medije za masovnu komunikaciju.
Ovaj dan su uvele Međunarodna federacija za dijabetes IDF i Svetska zdravstvena organizacija WHO još 1991. godine. Datum je odabran u znak sećanja na Frederika Bantinga čiji je rad, zajedno sa Čarlsom Bestom, doveo do otkrića insulina. Inače, Frederik Banting je, kao veliki humanista, svoj patent prodao vladi za simboličnu sumu od 1$ u želji da pomogne obolelima od dijabetesa.
Svake godine proslava Dana dijabetesa se koncentriše oko neke posebne teme. Tako su prethodnih godina teme bile dijabetes i ljudska prava, životni stilovi i troškovi dijabetesa. U toku prošle tri godine posebna pažnja je posvećena komplikacijama koje se javljaju kao posledica dijabetesa na srce, oči, bubrege i stopala.
U 2007. i 2008. godini Svetski dan dijabetesa fokusiraće se na promovisanje Rezolucije UN i podizanje svesti o uticaju dijabetesa na život dece i odraslih. Smisao Rezolucije je da sve vlade u svetu odrede nacionalne politike u pogledu prevencije i lečenja dijabetesa u skladu sa održivim razvojem zdravstenih sistema. Buduća borba protiv pandemije dijabetesa je ovim aktom UN značajno osnažena.
Deset globalnih zabluda o dijabetesu
International Diabetes Federation – Međunarodna federacija za dijabetes je zajednički krov za više od 150 nacionalnih dijabetoloških organizacija. Ideja IDF-a za sastavljanje ,,Deset zabluda o dijabetesu” je bazirana na globalnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije ,,Prevencija hroničnih bolesti: vitalna investicija’’ koji prikazuje deset uobičajenih pogrešnih shvatanja u vezi sa hroničnim bolestima.
1. Dijabetes nije ubica
Činjenica je da je dijabetes globalni ubica, slično HIV/AIDS-u. Oboljenje ubija oko 3,8 miliona ljudi godišnje. Svakih 10 sekundi jedna osoba umire od uzroka povezanih sa dijabetesom.
2. Dijabetes se tiče samo bogatih zemalja
Dijabetes napada sve stanovnike Zemlje, bez obzira na finansijski dohodak. Više od 240 miliona ljudi na svetu boluje od ove bolesti. Do 2025. će se taj broj popeti na više od 380 miliona sa tendencijom da 80% svih obolelih bude u zemljama sa niskim ili srednjim dohotkom.
3. Za dijabetes se prikupljaju velika sredstva
Samo oko 0,1% svih sredstava koja se doniraju za neprenosive hronične bolesti u svetu, odlazi na dijabetes.
4. Tretman dijabetesa nije skup
Tretman dijabetesa jeste skup i potencijalno može da uruši zdravstveni sistem bilo koje zemlje.
5. Dijabetes napada samo starije ljude
Dijabetes napada sve starosne grupe. Naročito je dramatičan porast kod mlade populacije.
6. Dijabetes dominantno napada muškarce
U stvari, podaci pokazuju da dijabetes nešto više napada žene.
7. Dijabetes je rezultat sopstvenog izbora životnog stila
Iako je tačno da odrasle osobe sa pristojnim primanjima mogu da biraju sopstvene životne stilove, činjenica je da deca i siromašni nemaju mogućnosti da prave izbor u pogledu uslova života, ishrane i edukacije.
8. Dijabetes se ne može prevenirati
Iako je tip 1 dijabetesa za sada nemoguće prevenirati, čak 80% dijabetesa tipa 2 je moguće preduprediti zdravom ishranom, povećanjem fizičke aktivnosti i promocijom zdravih stilova života.
9. Prevencija dijabetesa je preskupa
Postoje mnogi jeftini i efikasni metodi u prevenciji dijabetesa. Strategije za poboljšanje životne sredine, promenu načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti mogle bi prokrenuti tok ove pandemije.
10. Zašto brinuti, i tak ćemo jednog dana svi umreti – tačno, ali…
Naravno da je smrt neizbežna, ali ne mora da bude polagana, bolna i preuranjena.
Nove globalne činjenice o dijabetesu
(podaci pruzeti iz trećeg izdanja Diabetes Atlasa, IDF, 2006.)
Dijabetes tip 2 i mlađe starosne grupe
U prošlosti je tip 2 dijabetesa bio povezivan isključivo sa osobama u starijoj životnoj dobi, dok smo danas svedoci da se starosna dob obolelih od dijabetesa ubrzano spušta naniže.
U Evropi je situacija takva da se najveći procenat obolelih od tipa 2 nalazi u dobi od 60-79 godina. Ako se uzme u obzir čitava svetska populacija dijabetičara, 46% imaju između 40 i 59 godina, odnosno nalaze se u dobu kada bi trebalo da budu radno efikasni.
Što se tiče dece, prihvaćeno je stanovište da dijabetes tipa 2 kod njih postaje pitanje od svetskog značaja sa potencijalno teškim posledicama po opšte zdravlje. Tako je npr. u Japanu dijabetes tipa 2 učestaliji od tipa 1 kod mladih u srednjim školama.
Dijabetes tip 1 i mladi
Incidenca dijabetesa tipa 1 u mladoj populaciji se povećava u mnogim zemljama, a globalno 3% godišnje. Od procenjenih 440.000 slučajeva dijabetesa tipa 1 kod dece ispod 14 godina, više od 20% otpada na region Evrope. Zanimljivo je i prilično neočekivano da najveću stopu incidence imaju Finska, Švedska i Norveška. Uzrok? Još uvek nije utvrđen.
Ekonomija dijabetesa – socijalni efekti
(podaci preuzeti iz Diabetes Atlasa, treće izdanje, IDF, 2006.)
Globalna epidemija dijabetesa ima devastirajuće lične i socijalne efekte, veće nego što većina profesionalaca iz oblasti zdravstva pretpostavlja. Najveći troškovi dijabetesa nisu stotine milijardi dolara koje se troše na lečenje komplikacija, nego patnja kojoj su izložene porodice (smrt, invalidnost i ekonomski stres), kao i rezultirajući veliki gubitak u ekonomskom rastu zemlje koji šteti čitavom društvu. Sa ekonomske tačke gledišta, ovi efekti su tragični jer postoje potvrđeni, jeftini tretmani koji bi mogli da spreče mnoge od njih.
Globalni troškovi tretiranja i prevencije dijabetesa rastu brže nego svetska populacija, a najveći udeo pripada lečenju komplikacija, koje se mogu prevenirati, kao što su oboljenja srca, bubrega, oka i stopala. Više od 80% troškova otpada na razvijene zemlje.
Smrtnost i invalidnost
U 2007. godini se očekuje 3,8 miliona smrtnih slučajeva od dijabetesa u čitavom svetu, otprilike kao od HIV/AIDS i malarije zajedno.
Ekonomski stres porodica dijabetičara
U najsiromašnijim zemljama sveta porodice snose skoro sve troškove bolesti. U srednje razvijenim, oko 40-60%. Predviđa se da će u 2007. godini države potrošiti od 6 dolara po jednom dijabetičaru u najsiromašnijim zemljama, do preko 5000 dolara u najbogatijim.
Umanjen ekonomski rast i razvoj
Gubici od dijabetesa proističu iz gubitaka u investiranje u obučene radnike, povećanja poreza radi popunjavanja zdravstvenih budžeta za lečenje i pomoć zbog invaliditeta, ekonomske propasti malih i porodičnih firmi, odvlačenja dece, naročito devojčica od škole radi staranja o obolelim članovima porodice, pojave tuberkuloze, AIDS-a, kriminala i sl. kao posledice siromašenja porodice, i na kraju opšteg gubitka nade i samopouzdanja pojedinaca i porodica.
Bolje lečenje smanjuje troškove
Veliki troškovi i fatalni efekti dijabetesa u većini slučajeva su posledica pratećih komplikacija. Oni se mogu sprečiti ili odložiti na duži rok kontrolisanjem šećera u krvi, krvnog pritiska i lošeg holesterola (koji zajedno smanjuju rizik za oko 50%). Zatim, primenom niskih doza aspirina za smanjenje rizika srčanih oboljevanja za oko 25%, i prestankom pušenja i usvajanjem zdravog načina ishrane i odgovarajućeg telesnog vežbanja.
2006. godine je Svetska banka sistematski procenila odnos troškova i efekata u nerazvijenim zemljama. Identifikovano je 14 tretmana, od kojih 4 koji zasigurno mogu smanjiti troškove svuda. To su: jednostavna, minimalna kontrola šećera u krvi i visokog krvnog pritiska, briga o stopalima kod ljudi sa rizikom od ulkusa i briga pre začeća za žene sa dijabetesom. Dodatna istraživanja dodaju dnevnu primenu aspirina i, po mogućnosti, dnevnu pilulu statina. Tragično je da se ove, ne tako skupe preporuke, ne koriste u potpunosti izvan kruga razvijenih zemalja.
Globalni troškovi lečenja dijabetesa
U 2007. se predviđa da će se u svetu utrošiti najmanje 232 milijarde US dolara na lečenje i prevenciju dijabetesa.
U razvijenim zemljama oko 25% troškova se usmerava na lečenje povišenog šećera u krvi, 25% na lečenje dugoročnih komplikacija, najčešće kardiovaskularnih oboljenja, a 50% na dodatnu medicinsku brigu.
Troškovi za pacijenta koji ima npr. oboljenje bubrega, nastalo usled komplikacija dijabetesa, su 3 do 4 puta veći nego za pacijente sa dijabetesom bez komplikacija.
U srednje razvijenim zemljama oko 50% medicinskih troškova za dijabetes odlazi na regulisanje šećera u krvi, što je od esencijalne važnosti za prevenciju akutne hiperglikemije koja direktno ugrožava život pacijenta. Ostatak se deli na opštu medicinsku brigu i hronične komplikacije.
U Evropi se troši 25% svih sredstava za dijabetes u svetu, a u SAD 50%, iako je udeo dijabetičara u SAD 8% od ukupne svetske dijabetičarske populacije. Na Japan, Australiju, Novi Zeland otpada skoro ceo ostatak.
Pristup lečenju
U većini razvijenih zemalja postoji organizovan pristup medicinskoj brizi za dijabetičare. Ipak, i kod njih su troškovi veći nego što bi bili da se investira u preduzimanje svih preventivnih mera koje bi sprečile dalje skupe komplikacije. U zemljama u razvoju situacija je tragična jer nema čak ni pristupa insulinu.
Magazin WHITE / novembar 2007. godine