Fama est: intervju

Za bolji položaj i unapređenje struke

– Farmaceutsko društvo Srbije je stručno udruženje farmaceuta, čiji je primarni cilj stručno usavršavanje, unapređenje znanja i očuvanje etičkih pravila farmaceutske struke. Osnovano je 1879. godine i, posle Srpskog lekarskog društva, najstarije je strukovno udruženje u Srbiji. U tom periodu se javila, dakle, potreba za takvim jednim društvom koje se borilo, u okviru svojih mogućnosti, za položaj apotekara i za unapređenje struke – kaže mr ph. spec. Dubravka Urošev, generalni sekretar Farmaceutskog društva Srbije.

– Društvo u svojoj evidenciji ima 3500 članova, od čega aktivnih članova, koji redovno plaćaju članarinu, ima oko 1400.

Društvo funkcioniše po Zakonu o udruženjima građana, članstvo je dobrovoljno pa samim tim njegove odluke nemaju uticaja na centre odlučivanja, osim iskazivanja profesionalnog mišljenja. Takva stručna mišljenja dajemo na određene predloge zakona koji regulišu ovu oblast. Članovi Društva dobijaju od organa upravljanja Društva ono što im po Statutu pripada. Tako naši članovi dobijaju besplatni primerak časopisa ,,Bilten’’, koji je više stručnog i informativnog karaktera. ,,Bilten“ je ponovo pokrenut 2006. godine, posle dvadeset godina pauze. Jedna od veoma interesantnih rubrika „Bilten“-a je ,,Iz starih arhiva i drugih farmaceutskih časopisa’’, u kojoj se objavljuju tekstovi vezani za aktivnost Farmaceutskog društva Srbije u prošlosti, a namenjena je naročito mlađim kolegama, kako bi se ukazalo da se problemi farmaceuta tokom istorije nisu mnogo promenili.

Zatim, pre dve i po godine napravljen je sajt, na koji se trudimo da prebacimo što više informacija. Ali, nažalost, još uvek je slabo posećen, kolege izgleda više vole pisanu informaciju, što je i bio razlog ponovnog pokretanja časopisa „Bilten“. Članovi imaju i popuste na kotizaciju za skupove u organizaciji Društva, 30 %, i za naše publikacije, 20%.

Imamo i bogatu biblioteku, koju mogu da koriste svi naši članovi. Mislim da naša biblioteka sadrži veoma mnogo novih naslova i da je jedna od savremenijih u našoj struci – naglašava mr ph. spec. Dubravka Urošev.

Simpozijumi

Posle II svetskog rata, u okviru stručnog usavršavanja, počeli su da se organizuju stručni sastanci – simpozijumi. Od 1960. godine održavaju se kao monotematski simpozijumi, što se bez prekida zadržalo do danas. Poslednjih godina simpozijumi se održavaju dva puta godišnje, obično sa nekom temom aktuelnom za farmaceute. Predavači su profesori fakulteta, Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na taj način se obezbeđuje da se tema obradi i sa kliničkog i sa farmaceutskog aspekta.

Svake četvrte godine organizuje se i kongres. Poslednji, IV kongres sa međunarodnim učešćem, održan je u novembru prošle godine u Beogradu i bio je vrlo posećen – prisustvovalo je tridesetak profesora iz sveta i 2400 učesnika. To je zaista impozantno, čak i za nas neočekivano. Osim profesora iz inostranstva, koji dolaze po pozivu, u velikom broju prisustvuju i kolege iz okruženja, naročito iz Bosne i Makedonije.

Kongres se obično održava u Beogradu ili nekom većem centru, dok se naši stručni skupovi održavaju po celoj zemlji, gde postoje mogućnosti za skupove sa velikim brojem učesnika, kaže naša sagovornica.

Na koji način se još Društvo bavi edukacijom, pored organizovanja simpozijuma?

Pored simpozijuma, koji su za sve profile farmaceuta, organizujemo naučne skupove za određene, manje interesne grupe. To su jednodnevni skupovi, i to je budućnost – organizovanje više manjih skupova za ciljane grupe.

Pored časopisa „Bilten“, izdajemo i časopis ,,Arhiv za farmaciju’’, koji izlazi bez prekida od 1951. godine. To je naučno-stručni časopis i trenutno je jedini iz te oblasti u našoj zemlji. Želimo da ga unapredimo, radićemo na tome. Uspeli smo od Ministarstva nauke da dobijemo za ovu godinu sredstva za njegovo izdavanje. Sarađujemo sa pomenutim Ministarstvom i u organizovanju naučnih skupova, a sa Ministarstvom zdravlja kada su u pitanju naši simpozijumi.

Kakve odnose imate sa lekarima? Da li je Farmaceutsko društvo član međunarodnih asocijacija?

Imamo vrlo dobar odnos sa profesorima sa Medicinskog fakulteta koji su angažovani u edukativnom radu. Dosta sarađujemo i sa drugim institucijama, koje nisu usko vezane za zdravstvo, jer se naše kolege školuju i za razne druge profile.

Uspeli smo u poslednje vreme da aktiviramo saradnju sa farmaceutskim udruženjima iz bivših republika, sa kojima sada ponovo razmenjujemo časopise.

Nedavno smo postali član dve međunarodne asocijacije – Međunarodne federacije farmaceuta (International Pharmaceutical Fedaration-FIP) i ,,EuroPharm Forum’’-a, koji povezuje nacionalna farmaceutska udruženja u Evropi a radi po prioritetima Svetske zdravstvene organizacije. ,,EuroPharm Forum’’ je prvenstveno osnovan za sprovođenje programa poboljšanja informacija za pacijente u javnim apotekama i osmišlja i sprovodi programe po prioritetima SZO. U pripremi je sprovođenje jednog od programa ,,EuroPharm Forum’’-a.

Koji su aktuelni problemi farmaceuta?

Kao i u svakoj struci, ima ih mnogo, i ja bih izdvojila samo neke – probleme vezane za izvođenje nastave u okviru uvođenja Bolonjskog procesa, nedovoljno vrednovanje farmaceutske usluge i probleme apoteka u privatnom vlasništvu vezanih za ugovaranje sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.

Šta Farmaceutsko društvo planira za sledeću godinu?

Od stručnih skupova, za sledeću godinu planiramo dva simpozijuma. Upravo obrađujemo anketu sa prošlog simpozijuma i možemo da kažemo da smo zadovoljni – tema je bila pogođena. Ankete su anonimne i korisne jer kolege mogu da napišu šta im se nije svidelo, ali i da predlože šta ih interesuje, i to je način na koji biramo teme za buduće simpozijume.

Planiramo da organizujemo edukacije za manje interesne grupe. Ove godine smo za tu namenu počeli da koristimo naše prostorije. Kapacitet sale je oko 50 slušalaca, a uspeli smo da nabavimo i svu neophodnu tehničku opremu. To su stručna predavanja u trajanju od najviše sat vremena, po određenoj temi.

Kad se započne sa procesom obnavljanja licenci po Zakonu o komorama zdravstvenih radnika, farmaceuti koji rade u sistemu zdravstvene zaštite će morati u jednoj godini da sakupe određeni broj poena kao rezultat obavljenih edukacija. Naravno, mi zasad izdajemo samo uverenja o prisustvovanju našim skupovima, jer će Zdravstveni savet pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije ubuduće bodovati učešće na stručnim skupovima, kaže mr ph. spec. Dubravka Urošev, generalni sekretar Farmaceutskog društva Srbije.

Krajem oktobra ove godine održan je 50. jubilarni Simpozijum, posvećen antibioticima. Kako je protekao i koji su zaključci?

Što se tiče kvaliteta predavanja, mislim da su predavači stvarno bili odlični, što se vidi i iz ankete, od 1 do 5, ocena je 4,35 za stručni deo. Ono što meni uvek govori o uspešnosti skupa je diskusija. Morali smo čak da prekidamo diskusiju, kako bismo poštovali satnicu.

Ono što je sad vrlo aktuelno je rezistencija na antibiotike, koja je naravno nastala usled njihove neadekvatne upotrebe. Akcenat Simpozijuma je bio na tome koliko se antibiotici prepisuju za virusne infekcije, koje se u principu ne leče antibioticima. Što se naših kolega tiče, postavlja se pitanje preuzimanja odgovornosti ukoliko odluče da izdaju antibiotike bez recepta (što se dešava u praksi). Sigurno da mi, kao farmaceuti, imamo dovoljno znanja da možemo u razgovoru sa pacijentom da procenimo da li je opravdana upotreba antibiotika, međutim postoje jasno definisane nadležnosti lekara i farmaceuta.

Na Simpozijumu su kolege iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije dale prikaz potrošnje antibiotika. Bilo bi vrlo dobro uporediti njihove podatke sa podacima Instituta za javno zdravlje Republike Srbije, onda bismo mogli da kažemo – to odgovara morbiditetu ili je upotreba prekomerna. Mislim da su kolege sa Simpozijuma ponele znanja o velikoj odgovornosti koju preuzimaju ako odluče da izdaju antibiotik bez lekarskog recepta.

Bilo je dosta diskusije i oko hrane, naročito mesa i mleka, koji sadrže rezidue antibiotika upotrebljenih za lečenje životinja. Dakle, na razne načine smo izloženi antibioticima, tim malim dozama koje dovode do rezistencije.

Ova problematika nije specifična za Srbiju, već je to veliki problem i u ostalim državama pa je i to jedan od razloga za sprovođenje edukacije na temu antibiotika. Ako treba uvesti antibiotik u terapiju, onda treba birati najefikasniji lek, lek sa najmanje neželjenih dejstava i eventualnih interakcija, naročito kod osetljivih populacija kao što su deca, trudnice, dojilje i starija populacija, koja istovremeno koristi terapiju za lečenje hroničnih bolesti – ističe mr ph. spec. Dubravka Urošev.

Istorijat

1879. godina se smatra godinom osnivanja Farmaceutskog društva Srbije, kada je osnovana prva stručna organizacija farmaceuta – Srpsko apotekarsko društvo.

Prvu apoteku u Beogradu otvorio je 1830. mr ph. Mateja Ivanović iz Zemuna. U sledećih četrdesetak godina otvaraju se apoteke u gotovo svim većim mestima u Srbiji. Sa razvojem apoteka javlja se i potreba za pravnim regulisanjem njihovog funkcionisanja. Pedesetih godina 19. veka donosi se prvi propis o radu apoteka.

1865. knez Mihailo donosi ,,Zakon za apoteke i apotekare i za držanje i prodavanje lekova i otrova’’ a 1866. država izdaje ,,Kratak sastav farmakopeje za Srbiju’’.

1879. osnovano je Srpsko apotekarsko društvo, kako bi se rešila staleška pitanja (izdavanje takse, izrada zakonskih predloga, raspisivanje konkursa za nove apoteke, dodela koncesija) i dalje unapredio stručni i naučni rad. Tada je bilo 23 pripadnika struke.

Kako se vremenom profil farmaceuta menjao od klasičnog apotekara do potrebe laboratorijskih ispitivanja lekova, kao i poslova značajnih za prevenciju i dijagnostiku, prihvaćena je ideja da se na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u školskoj 1939/40. otvori Farmaceutski odsek, da bi se posle II svetskog rata Farmaceutski fakultet odvojio i postao poseban fakultet u okviru Beogradskog univerziteta.

1946. obnovljen je rad Srpskog apotekarskog društva, pod nazivom ,,Udruženje apotekara u Narodnoj republici Srbiji’’, koje posle nekoliko izmena postaje Farmaceutsko društvo Srbije.

U početku, stručna delatnost se odvijala kroz predavanja na temu raznih aktuelnih problema. Kasnije se prešlo na kurseve i seminare, da bi se početkom 60-tih 20. veka započelo sa monotematskim simpozijumima, koji se sa velikim uspehom održavaju i danas.

Magazin WHITE / Decembar 2007. godine