Antidijaroici jesu lekovi za lečenje proliva.
Proliv predstavlja povećanje obima i sadržaja ili učestalosti pražnjenja creva.

Vrlo često je proliv samo simptom neke ozbiljnije bolesti i bolesnog stanja (Crohnova bolest, kolitis, crevna infekcija) a ponekad je ipak samo privremeni problem.
Postoji više “oblika” proliva u zavisnosti od uzroka:

Osmotski proliv se javlja kada neke supstance koje se slabo ili nimalo apsorbuju dospeju u većoj meri u creva. One osmotski izvlače veće količine vode uzrokujući proliv. Takove supstance jesu:
– šećeri (laktoza iz mleka)
– organske kiseline (vinska, jabučna, limunska kiselina)
– polialkoholi (sorbitol, manitol)
– neorganske soli (magnezijumove soli)
Nepodnošljivost mleka proizlazi iz manjka enzima laktaze koja laktozu iz mleka prevodi u glukozu (koja se apsorbuje). Neapsorbovana laktoza dolazi u debelo crevo gde je laktobakterije razgrađuju u mlečnu kiselinu. Mlečna kiselina, potom, izaziva proliv.

Proliv zbog izlučivanja javlja se kada tanko i debelo crevo izlučuju soli i vodu u feces. Takvo stanje je karakteristično za crevne zaraze. Npr, toksin kolere izaziva izrazito jak proliv koji može vrlo brzo dovesti do smrti zbog dehidratacije.

Sindromi loše apsorpcije (malapsorpcije) jesu stanja kada osoba ne može normalno variti hranu pa dolazi do proliva osmotske prirode. Npr, celijakija je jedna od takvih malapsorpcija a nastaje zbog nemogućnosti varenja glutena iz pšenice.

Eksudativni proliv nastaje kada je sluznica debelog creva upaljena s ulkusima, krvarenjima, pa otpušta sluz, krv, i druge tečnosti u lumen debelog creva. Taj tip uzrokuju bolesti kao što su ulcerozni kolitis, Crohnova bolest, pseudomembranozni kolitis i sl.

Narušen motilitet debelog creva takođe može izazvati proliv. Sadržaj se ne zadržava u dovoljnoj meri u debelom crevu pa se voda, jednostavno, ne stigne apsorbovati u dovoljnoj meri.

Poremećaj crevne flore. Debelo crevo je normalno nastanjeno prirodnom nepatogenom bakterijskom florom koje razgrađuju ostatke hrane i ne dopuštaju nastanjivanje patogenih bakterija. Međutim, kod određenih okolnosti (uzimanje antibiotika) dolazi do poremećaja crevne flore što dovodi do proliva.

Crevne zaraze
Jedne su od najčešćih bolesti. Dakako, njihova učestalost obrnuto je proporcionalna higijenskim navikama populacije. Bakteriološki neispravna hrana ili voda najčešći su uzroci crevnih zaraza, ali to mogu biti i loše higijenske navike. Npr, kolera je u istoriji bila čest uzrok crevnih infekcija i smrti i to samo zbog nečiste vode za piće. Valja napomenuti da se mnoge osobe zaraze raznim crevnim zarazama ukoliko putuju u daleke zemlje. Naime, često je lokalno stanovništvo naviknuto na određene mikroorganizme (inače patogene) koji obitavaju u njihovoj vodi za piće i njihovoj hrani pa se kod njega ne manifestuje bolest. Stoga pridošlica lako može zaraditi bolest zbog neotpornosti ukoliko se ne pridržava određenih pravila (ne jesti domorodačku hranu niti piti vodu koje lokalno stanovništvo pije).
Neki od mikroorganizama koje napadaju digestivni trakt jesu:
– Campylobacter – najčešći je razlog zaraze pri putovanjima u zemlje u razvoju
– Vibrio cholerae – uzročnik kolere
– Salmonella – uzročnik gastroenteritisa i trbušnog tifusa
– Escherichia Coli
– Klebsiella pneumophila
– Shigella dysenteriae – uzročnik bacilarne dizenterije
– Yersinia enterocolitica – uzročnica gastroenterokolitisa
– Clostridium botulinum – uzročnik botulizma
– Clostridium difficile – uzročnik pseudomembranoznog kolitisa
– Clostridium perfringens
– Candida albicans
– Entamoeba histolytica – ameba uzročnica amebne dizenterije
Bakterije luče toksine koji uzrokuju jak proliv. Takvi toksini mogu oštetiti crevnu sluzokožu, a takođe izazvati i jaku po život opasnu dehidrataciju i disbalans elektrolita. Ulaskom toksina u krvotok nastaje stanje groznice i bolest poprima sistemska obilježja. Karakteristi?na je pjenasta teku?a stolica neugodnog mirisa.
Ukoliko je u pitanju lakši oblik crevnih infekcija primenjuje se strategija eliminisanja toksina iz creva pogodnim adsorbensom (aktivni ugalj, kaolin), sprečava se dehidratacija rastvorima elektrolita (rehidracijska so) i nastoji se uspostaviti normalna crevna flora primenom živih klica mlečnih bakterija. Dakako, pre svega je bitno sprovesti stroge dijetetske mere (lagana ishrana)
U težim oblicima crevnih infekcija sledi hospitalizacija, primena infuzije, te lekova kao što su kotrimoksazol.
U slučajevima crevnih zaraza nije uputno upotrebljavati antidijaroike kao što je loperamid, jer se time blokira motilitet creva, toksini se duže vreme zadržavaju u crevu i povećava se opasnost od apsorpcije toksina u krvotok.

Crohnova bolest
U pitanju je hronična upala crevne sluzokože i to ne samo površinskog sloja već svih slojeva creva. Zahvaćeno je ne samo debelo nego vrlo ćesto i tanko crevo. Simptomi su hronični proliv, grčevita bol u trbuhu, povišena temperatura, gubitak apetita i telesne težine. Uzrok nije poznat, ali se pretpostavlja da je u pitanju poremećaj imunološkog sistema. Nedovoljno ili neprikladno lečenje može dovesti do komplikacija kao što su fistule, apscesi, krvarenja iz debelog creva, a takođe može doći do sekundarnih upala brojnih drugih organa. Lečenje se sprovodi sulfasalazinom, mesalazinom i kortikosteroidima.

Ulcerozni kolitis
Ulcerozni kolitis je hronična bolest u kojoj je debelo crevo upaljeno i puno ulkusa što dovodi do epizoda krvavih proliva, grčeva u trbuhu i povišene temperature. Kao i kod Crohnove bolesti uzrok nije poznat, ali za razliku od Crohnove bolesti ulcerozni kolitis zahvata samo debelo crevo i to površinski deo debelog creva. Jedna od opasnijih komplikacija ulceroznog kolitisa može biti peritonitis.
Ako je bolest ograničena na rektum simptomi su blaži, ali ako se proširi na celo debelo crevo tada su simptomi žestokog proliva i krvarenja izrazito jaki i učestali. Hronični ulcerozni kolitis povećava opasnost od raka debelog creva.
Lečenje blagih oblika ulceroznog kolitisa počinje loperamidom, a u slučajevima težih oblika tada je neophodno primeniti antiinflamarona sredstva kao što su sulfasalazin, mesalazin i kortikosteroidi. Ukoliko ulcerozni kolitis preraste u toksični kolitis koje je stanje vrlo opasno po život neophodno je hirurško rešenje.

Pseudomembranozni kolitis
Prirodno, bezopasne crevne bakterije održavaju normalnu ravnotežu ne dopuštajući patogenim bakterijama da se nastane. Međutim, mnogi antibiotici koji se uzimaju oralno mogu poremetiti crevnu floru jer uništavaju crevne bakterije. Takvi antibiotici jesu npr. klindamicin, ampicilin, cefalotin, eritromicin i tetraciklin.
Devastacijom normalne crevne flore omogućuje se bakteriji Clostridium difficile da naseli digestivni trakt. Ta bakterija je jako patogena jer otpušta dva toksina koja izazivaju jaku upalu debelog creva uz stvaranje promena koje se nazivaju pseudomembrane.
Bolest može biti blaga, ali i eskalirati u po život opasni toksični kolitis. Lečenje se sprovodi prekidom uzimanja antibiotika i primenom metronidazola i eventualno vankomicina u slučaju opasnosti po život.

Carbo medicinalis
Carbo medicinalis se naziva medicinski ugalj. U pitanju je zapravo aktivni ugalj dobijen žarenjem iz različitih organskih otpadaka: Iz mesa (Carbo animalis), iz krvi (Carbo sanguinius), drva (Carbo ligni) uz dodatak sredstva za aktiviranje (različiti neorganska jedinjenja). Medicinski je ugalj nespecifični intestinalni adsorbens. Efikasno adsorbuje velik broj organskih i neorganskih otrova, boja, mikroorganizme i njihove toksine te mnoge lekove. Medicinski se ugalj ne resorbuje i ne metaboliše. Medicinski ugalj dokazano je efikasan u lečenju crevnih zaraza. Medicinski ugalj je lek izbora u terapiji proliva i nadutosti, jer je potpuno neškodljiv i nema nuspojava. Njegova je prednost u odnosu na druge preparate što se može primenjivati i kod dece. Dolazi u obliku granula ili tableta.

Loperamid
Loperamid je snažni sintetski antidijaroik velike terapijske širine. Derivat je haloperidola (antipsihotika) ali ne deluje ni na centralni nervni sistem niti na srce i krvne sudove. Nema navikavanja. Deluje lokalno, tj. neposredno na crevnu sluzokožu gde se veže na opijatne receptore putem kojih usporava peristaltiku. Pouzdanim antiperistaltičkim delovanjem smanjuje gubitak vode i elektrolita iz creva. Time smanjuje količinu izlučene stolice, a povećava njenu gustinu i viskoznost. Koristi se za simptomatsko lečenje akutnih i hroničnih proliva neinfekcijskoga uzroka. Loperamid ne dajemo kada moramo izbeći sprečavanje peristaltike, dakle bolesnicima sa teškim kolitisom i pseudomembranskim kolitisom, pri akutnom nastupu ulceroznog kolitisa, pri ileusu i zatvoru, ali ne primenjuje se pri infektivnim prolivima (crevne zaraze), jer blokada proliva može samo pomoći da se toksini apsorbuju u krvotok.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Lopedium akut, Loperamid

Budesonid
Budesonid je izrazito jak kortikosteroid lokalnog delovanja (200 puta jači od kortizola i 15 puta jači od prednizolona). Njegovo delovanje je ograničeno na digestivni trakt. Iako se u potpunosti apsorbuje u krv on prolazi kroz jetru i tu se metaboliše u steroide koji imaju 100 puta manju aktivnost nego sam budesonid. Stoga je jasno da jedino delovanje budesonida jeste ono u digestivnom traktu pre nego ga jetra biotransformiše u praktično neaktivni metabolit. Preparati s budesonidom sastoje se od mikrotableta (peleta) obloženih acidorezistentnim omotačem koji se rastvara na pH iznad 5,5. Na taj način, sam budesonid je zaštićen od delovanja želudačnog soka. Obično su te mikrotablete tako napravljene da postepeno oslobađaju budesonid kako bi on delovao u celom digestivnom traktu.
Mehanizam delovanja mu se zasniva na klasičnim efektima kortikosteroida – antiinflamatorno i imunosupresivno delovanje. Budesonid se koristi za lečenje akutne Crohnove bolesti blagog do umerenog oblika, kod koje je zahvaćen ileum i/ili uzlazni kolon. Terapija se ne čini korisnom kod bolesnika sa Crohnovom bolesti sa zahvaćenim gornjim delom gastrointestinalnog trakta (jejunum). Iako kortikosteroidna aktivnost budesonida dolazi do punog izražaja samo u digestivnom traktu ipak se mogu javiti sve nuspojave karakteristične za kortikosteroide.

Sulfasalazin
Sulfasalazin je crevni antiinflamatorni lek i antireumatik. Tačan mehanizam njegovog delovanja nije poznat, ali je poznato da deluje antiinflamatorno, imunosupresivno i antibiotski. Efekat je većim delom posledica delovanja dve aktivne supstance, 5-aminosalicilne kiseline i sulfapiridina koji su povezani azotnom vezom. 5-aminosalicilna kiselina je antiinflamatorni lek koji koči ciklooksigenazu i tako sprečava sintezu prostaglandina.
Sulfapiridin je sulfonamidni antibiotik koji deluje kao kompetitivni antagonist p-aminobenzojeve kiseline i tako ubija bakterije. In vitro sulfasalazin i sulfapiridin koče prirodne ćelije-ubice i transformaciju limfocita. Deluje i na humoralni i na ćelijski imuni odgovor. Tablete imaju acidorezistentni zaštitni omotač koja sprečava oslobađanje aktivnih supstanci u želucu i time draženje želudačne sluznice. Apsorbuje se do 30% sulfasalazina, ali se većina vrati u crevo putem žuči. Nakuplja se u vezivnom tkivu, peritonealnoj, i sinovijalnoj tečnosti. U debelom crevu bakterije crevne flore cepaju sulfasalazin u 5-aminosalicilnu kiselinu i sulfapiridin. 5-aminosalicilna kiselina slabo se apsorbuje i deluje pretežno lokalno antiinflamatorno, a sulfapiridin deluje nakon apsorpcije sistemski.
Zbog vrlo povoljnog odnosa koristi naspram rizika lečenja, primena sulfasalazina preporučuje se već i u najranijim stadijima reumatoidnog artritisa. Koristan je u lečenju blažeg do umjerenog oblika ulceroznog kolitisa i kao dodatna terapija u teškom obliku ulceroznog kolitisa. takođe se upotrebljava za održavanje remisije ulceroznog kolitisa. Koristi se i u lečenju aktivnog oblika Crohnove bolesti, posebno kod pacijenata sa zahvaćenim kolonom.
Većina neželjenih dejstava zavisi od doze i posledica je delovanja sulfapiridina. Srazmerno su česti digestivni poremećaji (mučnina, povraćanje, nadutost), povišena telesna temperatura, glavobolja, eritem i svrbež.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Salazopyrin EN

Mesalazin
Mesalazin je, zapravo, 5-aminosalicilna kiselina – antiinflamatorni lek koji koči ciklooksigenazu i tako sprečava sintezu prostaglandina. S obzirom da se slabo resorbuje i deluje uglavnom lokalno koristi se kao intestinalni antiinflamatorni agens.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Asacol, 5 – ASA, Pentasa, Salofalk

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com