Laksativi (laksansi) jesu lekovi za lečenje zatvora.
Zatvor (opstipacija, konstipacija) je stanje u kojem osoba ima neugodno ili retko pražnjenje creva. Takva osoba ima tvrdu stolicu koja teško prolazi, a i osećaj da se rektum nije u potpunosti ispraznio. Postoji akutni i hronični zatvor.

Ovaj zadnji može trajati mesecima i godinama. Zatvor može za posledicu imati oboljenja debelog creva usled koncentrisanja toksina iz fecesa.
Razlozi nastanka zatvora stolice mogu biti:
– promena ishrane,
– neadekvatna ishrana (moderna ishrana industrijskim, rafinisanim namirnicama bez sadržaja prirodnih nevarljivih vlakana),
– fizička neaktivnost,
– lekovi (antacidi, soli bizmuta, gvožđa, antihipertenzivi, narkotici, sedativi…),
– poremećaju štitnjače,
– hiperkalcijemija,
– ostali razlozi.
Ponekad je za lečenje takvog stanja potrebno samo prilagoditi ishranu. A često je zatvor stolice samo simptom neke druge bolesti.
Jedan od oblika hroničnog zatvora je tzv. “staračka tromost debelog creva” od koje pati veliki broj osoba starije dobi, a uzrok je degenerativne prirode – debelo crevo počinje sve slabije reagovati na nadražaje. Uzimanje laksativa u tom slučaju može samo otežati stanje. Za lečenje zatvora (akutnog) koristimo laksative. Laksative takođe koristimo i kod priprema pacijenta za dijagnostičke ili operacijske zahvate, a i u slučaju trovanja kada treba što hitnije isprazniti digestivni trakt. Razlikujemo grupe u zavisnosti od mehanizmu delovanja

Osmotska sredstva
izvlače velike količine vode u debelo crevo čineći stolicu mekom i rahlom. U ovu grupu spadaju neorganske soli magnezijuma (magnezijum sulfat – “gorka so”), natrijum sulfat, polialkoholi (glicerol, manitol, sorbitol), šećeri koji se slabo resorbuju kao što je laktoza ili laktuloza ili pak organske kiselina koje se slabo resorbuju (limunska, vinska i jabučna kiselina). Takva sredstva su dobra za brzo rešavanje akutnog problema ali zbog mogućih nuspojava nisu pogodna za svakodnevnu primenu.

Kontaktni laksativi
vrlo snažno, efikasno i direktno podstiču zid debelog creva uzrokujući njegovo stezanje i pokretanje stolice. To su, npr, bisakodil, senozidi A i B iz biljke sene (Cassia angustifolia), ramnozidi iz kore krušine (Rhamnus frangula), fenolftalein, glikozidi iz rabarbare (Rhei rhizomae). Valja istaći da se oni mogu koristiti vrlo ograničeno jer izazivaju grčeve, a takođe mogu uzrokovati zavisnost od laksativa jer ukoliko se često uzimaju razvijaju sindrom lenih creva. Takođe, često i produženo uzimanje takvih laksativa izazvaće oštećenje debelog creva. Često se koriste pre dijagnostičkih pretraga u cilju uklanjanja sadržaja debelog creva.

Sredstva koja bubre
Ovi laksativi povećavaju zapreminu stolice čime se podstiče prirodno rastezanje creva. Takođe, takva sredstva izvlače vodu i omekšavaju stolicu. To su npr. pektini iz voća (smokve, šljive), mekinje, ljuskice semena indijskog trpuca, psilijum, kalcijum polikarbofil i metilceluloza. Vrlo su prikladna za lečenje hroničnog oblika zatvora zbog svog polaganog i prirodnog delovanja te sigurnosti. Naime, unošenje takvih materija simulira “prirodniju” ishranu koja bi trebala biti puno bogatija nerastvorljivim vlaknima.

Emolijentni laksativi
Ti laksativi olakšavaju defekaciju tako što razvodnjavaju i omekšavaju feces. Nazivaju se još i skliskim sredstvima. Npr to su tečni parafin (koji se ne koristi zbog sumnje u kancerogenost) i maslinovo ulje. Takođe, u ovu grupu spada i natrijum dokuzat koji nije ništa drugo nego posebna vrsta detergenta. Danas su uglavnom napušteni.

Antiapsorpcijski laksativi
U pitanju su izrazito jaki laksativi. Deluju na način da izazivaju ulazak vode ili blokadu apsorpcije vode pa stolica postaje mekana. Zapravo, ovakva sredstva izazivaju stanje proliva. To su npr. ricinusovo ulje, krotonovo ulje i dr

Senozidi A i B
Senozidi A i B jesu antrahinonski glikozidi iz lišća i ploda biljke sene (Cassia angustifolia). Sena se iz Indije, preko Arabije proširila do istočne Afrike, odakle su je egipatski trgovci proširili Evropom. Od davnina je opisivana kao sredstvo koje izvrsno čisti i otklanja lenjost donjeg dela trbuha jer “otapa” sve što sustigne.
Senozidi se u digestivnom sistemu razgrađuju na antrahinone koji se apsorbuju u tankom crevu da bi se opet izlučili na sluznici kolona gde zajedno sa neapsorbovanim delom leka deluju kao hemijski laksativi. Zbog toga laksativni efekat nastupa tek nakon 6 do 10 sati. Kod primene senozida boja mokraće je smeđa ako je urin kiseo, a crvena ako je urin bazan. Senozidi mogu uzrokovati kolitis i hiperemiju male zdjelice. Stoga se ne preporučuju bilo kakvi preparati na bazi sene da se daju trudnicama, tokom menstruacije, i pri upalnim procesima karličnih organa. Katkada uzrokuju grčeve i stoga se ne smeju davati deci. Senozidi obično dolaze u obliku ekstrakata iz lišća ili ploda sene. Takvi ekstrakti sadrže različite količine senozida pa se stoga moraju biološki standardizovati. Senozidi A i B se primenjuje u svrhu pražnjenja creva pre radioloških pregleda digestivnog i mokraćno-polnog sistema, scintigrafije celog tela, pre kolonoskopije i rektoskopije te pri zatvoru. Dolaze u obliku sirupa sa ekstraktima sene i u obliku čaja (gde je lišće ili plod sene monodroga ili mešavina).

Glicerol
Glicerol se primenjuje kao laksativ, a deluje osmotski, tako da izvlači vodu u lumen creva iz okolnih tkiva. Sadržaj creva time postaje mekši i crevna funkcija biva olakšana. Dostupan je u obliku tečnosti ili čepića, za rektalnu upotrebu. Takav laksativ može pomoći u više situacija: kada je potrebno razviti normalnu crevnu funkciju nakon perioda loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti, zatim u pripremi za pregled ili operaciju, pre porođaja, u periodu od par dana nakon porođaja i može pomoći kod konstipacije često uzrokovane drugim lekovima (narkoanalgetici, antidepresivi, antikonvulzivi, blokatori kalcijumovih kanala).
Neke nuspojave pri njegovoj upotrebi mogu biti nelagoda u trbuhu, grčevi, gasovi. Treba uzeti u obzir i mogućnost alergijskih reakcija. Lokalna primena biće kontraindikovana kod medicinskih problema poput apendicitisa i rektalnog krvarenja nepoznatog uzroka.

Bisakodil
Bisakodil je hemijski i farmakološki srodan fenolftaleinu, ali mu je delovanje 10 do 20 puta potentnije. U tankom crevu se resorbuje i nakon biotransformacije izlučuje u tanko crevo preko žuči. Dakako, izlučuje se u obliku glukuronida pa se ne može iznova apsorbovati te stoga prelazi u debelo crevo gde se pod uticajem bakterijske flore iznova oslobađa bisakodil. On deluje na sluznicu podstičući peristaltiku creva.
Zbog tako dugog puta do mesta delovanja delovanje mu počinje tek za 6 do 12 sati, ali ako se primeni u obliku čepića tada delovanje započinje mnogo brže – za pola sata do sat vremena.
Tokom primene mogu se pojaviti tegobe u trbuhu, uključujući grčeve i bol u trbuhu. Zapažen je i proliv.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Bisacodyl Actavis, Dulcolax, Panlax

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com