Disfunkcija mehanizma koagulacije može biti uzrokovan:
– smanjenjem broja trombocita ili lošom funkcijom trombocita,
– nedostatkom faktora zgrušavanja krvi (koagulopatije)
– promenama krvnih sudova

Najčešči razlog trombocitnih hemoragija jeste smanjen broj trombocita (trombocitopenija). Bolesti zbog promene u funkciji samih trombocita jesu retke.

Trombocitopenija se javlja kao posledica alergija nakon infekcija, korišćenja nekih lekova (sulfonamidi, fenilbutazon) kao i simptomatska trombocitopenija koja se javlja nakon toksičnog oštećenja koštane srži. Karakteristika svih trombocitnih disfunkcija jesu krvareće tačke na koži (kao nakon ugriza buve). Nakon što koncentracija trombocita u krvi padne ispod 30 000 po mikrolitru krvi javljaju se teški klinički simptomi.
Postoje urođeni i stečeni oblici koagulopatije. U urođenim oblicima obično nedostaje jedan koagulacijski faktor, dok kod stečenih oblika fali više faktora zgrušavanja. Stečena koagulopatija najčešče nastaje zbog nedostatka vitamina K, oštećenja jetre ili jake intravaskularne koagulacije (diseminirana intravazalna koagulacija).

Hemofilija
Najvažnija urođena koagulopatija jeste <a href=”https://hr.wikipedia.org/wiki/Hemofilija” title=”hemofilija”>hemofilija.</a> Najčešči oblik hemofilije jeste hemofilija A, koja predstavlja nedostatak antihemofilijskog globulina A (faktor VIII). Manje učestala forma, hemofilija B, jeste nedostatak antihemofilijskog globulina B (Božićni faktor, faktor IX). Oba oblika hemofilije su recesivna i gen se nalazi na X hromozomu. Ukoliko majka poseduje takav gen, a ne pati od hemofilije, njen sin koji nasledi takav gen sigurno će patiti od hemofilije. Otprilike svako 10 000-to muško novorođenče ima hemofiliju. Hemofiliju još nazivaju i kraljevska bolest. Naime, hemofilija se bila infiltrirala i u vladajuće porodice Evrope. Otac engleske kraljice Viktorije, vojvoda od Kenta imao je hemofiiju i preneo je taj gen svojoj kćeri, budućoj kraljici Viktoriji, jednoj od najvećih vladarki Ujedinjenog Kraljevstva. Ona se udala za princa Alberta. S njim je imala devetoro dece. Prvo dvoje dece, Viktorija i Edvard bili su skroz zdravi. Međutim, osmo dete, princ Leopold imao je hemofiliju. Princeza Beatrice bila je nosilac nesretnog gena, kao i Alice, druga njena kćer. Prvi znaci hemofilije kod princa Leopolda bili su uočljivi odmah nakon rođenja i kraljevska porodica je shvatila što se događa. Dakako, kraljica Viktorija je uvek negiralada u njezinoj “plemenitoj” porodici postoji takva bolest.
Ali, princ Leopold je stasao i kad je imao 31 godinu tokom jedne kockarske partije u Cannesu slučajno je pao, udario glavu i umro od unutrašnjeg krvarenja u mozgu.
Viktorijina kćer Beatrice prenela je gen za hemofiliju svojoj unuci, Victoriji Eugeniji koja se udala za kralja Alfonsa XII od Španije. Dva španska princa, Alfonso i Gonzalo imala su hemofiliju.
Najvernija Viktorijina kćer, Alice prenela je gen dvema kćerima od kojih se jedna, Alix udala za cara Rusije, Nikolaja. Alix je caru rodila četiri kćeri dok napokon nije rodila dečaka, Alekseja, koji je – imao hemofiliju. Roditelji su isprva bili oduševljeni – Rusija ima naslednika – ali, ubrzo su bili zgranuti otkrićem da njihov sin ima hemofiliju. Aleksej je bio možda najčuvaniji i najštićeniji princ u istoriji, gde god je išao čuvala ga je horda telohranitelja, ali njegovi roditelji nisu mogli sprečiti sve nevolje koje su se događale. Aleksej je često patio od ekstremnog bola zbog unutrašnjih krvarenja, a nekoliko puta je skoro umro. Carica je ludela od truda da zaštiti sina od ozleda, pa se okrenula zlom redovu Grigoriju Raspućinu za savete. Uskoro je Raspućin davao carici savete koji se nisu ticali samo Alekseja, nego i politike. Na kraju, celokupna carska porodica smaknuta je u Oktobarskoj revoluciji.
Kad je funkcija trombocita normalna, komplikovani koagulacijski mehanizmi funkcionišu normalno. Međutim, koagulacija je blokirana, čak i malena povreda uzrokuje masivna krvarenja, pogotovo u mišićima i zglobovima. Dalje, postoji veliki rizik od po život opasnih krvarenja u gastrointestinalnom traktu i mozgu.

Nedostatak vitamina K
Nedostatak vitamina K je redak dok god ga ima dovoljno u hrani. Njegova apsorpcija zavisi od prisutnosti žučnih soli u crevima, i smanjena je ako žuči nema dovoljno. Ovo je slučaj u bolestima žučnog trakta. Takođe, može se javiti ako je poremećena crevna mikroflora jer vitamin K dolazi u krvotok nakon što crevne bakterije biljni fitomenadion (vitamin K1) prerade u menadion (vitamin K3 koji u organizmu prelazi u fiziološku formu vitamina K, menakinon – vitamin K2). Dalje, jak nedostatak vitamina K se može javiti, iako ga ima dovoljno, u slučajevima trovanja antagonistima vitamina K. Takvo trovanje retko nastaje trovanjem lekovima, međutim, većina otrova za trovanje pacova i miševa su antagonisti vitamina K i slučajno trovanje njima uzrokuje jaku koagulopatiju opasnu po život.
Takođe, može se javiti kod novorođenčadi u slučaju da majka nije imala dovoljno vitamina K tokom trudnoće.

Fitomenadion
Fitomenadion jeste vitamin K1. Kad govorimo o vitaminu K treba istaći da razlikujemo tri varijante vitamina K i to fitomenadion (vitamin K1ili fitil-2-metil-1,4-naftohinon) koji se nalazi u biljkama i takvog dobijamo hranom. Odcepljenjem fitilne grupe u crevima i to posredstvom crevnih bakterija nastaje menadion ili vitamin K3. On se u organizmu delomično pretvara u menahinon (difarnezil ili farnezil-geranil-geranil–2-metil-1,4-naftohinon) koji je fiziološka forma vitamina K, a još se naziva vitamin K2. Dnevna potreba za vitaminom K iznosi 1 mg.
Vitamin K je neophodan za sintezu faktora II, VII, IX i X u jetri. On je koenzim u gama-karboksilaciji bočnog lanca glutaminske kiseline. Nastala karboksi-glutaminska kiselina je već vezana na faktorima koagulacije, a može vezati kalcijumov jon stvarajući kompleks. Aktivna forma vitamina K je hidrohinonski derivat koji je oksidovan u vitamin K-2,3-epoksid tokom gama-karboksilacije glutaminske kiseline, a potom regenerisan posredstvom epoksid reduktaze pri čemu se koristi NADH kao koenzim.
Fitomenadion se koristi za zaustavljanje krvarenja ili smanjenje opasnosti od krvarenja uzrokovanog jakom hipoprotrombinemijom (tj. nedostatkom faktora koagulacije II, VII, IX i X) usled, npr. predoziranja ili trovanja antikoagulancijama dikumarolskog tipa ili njihove kombinacije sa fenilbutazonom, odnosno drugih oblika hipovitaminoze K (npr. opstruktivna žutica, poremećaji u radu jetre ili creva, dugotrajno lečenje antibioticima, sulfonamidima ili salicilatima). Tada se koristi u dozi od 10-20 mg oralno. Tako velika doza je potrebna da bi se dikumarolski antikoagulans izbacio sa veznog mesta dovoljnom koncentracijom vitamina K. Takođe se koristi za sprečavanje i lečenje krvarenja u novorođenčadi u dozi od 1-2 mg.

Faktor VIII
U terapiji se koristi koncentrat faktora VIII ili rekombinantni faktor VIII ili skraćeno rFVIII. Faktor zgrušavanja VIII je specifični protein u sistemu zgrušavanja sa funkcijom kofaktora zajedno sa faktorom IX pri aktivaciji faktora X. Aktivirani faktor Xa u prisutnosti faktora Va, negativno naelektrisanih fosfolipida i kalcijuma pretvara protrombin u trombin. Na posletku trombin uzrokuje pretvaranje fibrinogena u fibrin, a zahvaljujuči fibrinu nastaje krvni ugrušak koji zaustavlja daljnje krvarenje. Preparat rekombinantnog faktora zgrušavanja VIII ima isti biološki efekat kao i koncentrat faktora VIII dobijen iz ljudske plazme, sama molekula ima strukturno sličnu kombinaciju teških i lakih lanaca kao i ljudski faktor zgrušavanja VIII.
Rekombinantni faktor VIII je glikoprotein sintetiziovan i proizveden metodom genetskog inženjeringa; rekombinacijom DNA molekula na ćelijskoj liniji 10A1CG ćelija ovarijuma kineskog hrčka. Proizvod primarne translacije je protein od 2351 aminokiseline koji ima isti sled aminokiselina kao i ljudski faktor zgrušavanja VIII. Namenjen je lečenju i prevenciji akutnih epizoda krvarenja kod bolesnika sa naslednim nedostatkom faktora zgrušavanja VIII (hemofilija A). Koristi se i za lečenje von Willebrandove bolesti sa nedostatkom faktora VIII. Takođe, daje se bolesnicima sa hemofilijom A tokom bilo kakve hirurške operacije.

Faktor IX
U pitanju je visoko prečiščeni koncentrat faktora IX koji samo u tragovima sadrži faktore II, VII i X. Ljudski faktor koagulacije IX je glikoprotein kojeg čini 415 aminokiselina, ima relativnu molekulsku masu od 57 000.
Koristi se u terapiji i sprečavanju krvarenja uzrokovana naslednim ili stečenim nedostatkom faktora IX (hemofilija B, hemofilija B s inhibitorom faktora IX, stečeni nedostatak faktora IX nakon spontanog nastanka inhibitora faktora IX).

Etamsilat
Etamsilat je lek koji sprečava krvarenja. Antihemoragijski efekat zasniva se na ubrzavanju prve faze koagulacije – podstiče interakciju između endotela krvnog suda i trombocita. Lek štiti endotel krvnih sudova. Dokazano je da etamsilat povećava agregaciju trombocita na oštećen zid krvnog suda, posebno na području kapilara, i time smanjuje propusnost zida kapilara, koči biosintezu prostaglandina koji uzrokuju deagregaciju trombocita i vazodilataciju te zbog toga povećanu propusnost kapilara. Tako se pod uticajem leka značajno skraćuje vreme krvarenja i gubitak krvi. Etamsilat ne utiče na normalne koagulacijske mehanizme, protrombinsko vreme, fibrinolizu i broj trombocita. Koristi se za sprečavanje periventrikulskih krvarenja kod nedonoščadi.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com