Kortikosteroidi su hormoni kore nadbubrežne žlezde. Imaju brojne fiziološke funkcije. Imaju i brojne farmakološke funkcije,

a danas su razvijeni sintetski (izmenjeni) derivati prirodnih kortikosteroida kojima su neke farmakološke osobine pojačane, a druge potisnute. Npr, uticaj na metabolizam glukoze je smanjen, a pojačano je antiinflamatorno delovanje.
Kortikosteroidi se lokalno koriste zbog svog izrazitog antiinflamatornog svojstva i antialergijskog delovanja. Kortikosteroidi su selektivni agonisti glukokortikoidnih receptora. Vezivanjem na njih dolazi do indukcije lipokortina, koji blokiraju fosfolipazu A2. Upravo od odnosa lipokortina i fosfolipaze A2 zavisi količina nastajanja arahidonske kiseline, koja je početna sirovina za sintezu medijatora upale, prostaglandina i leukotriena. Naime, arahidonska kiselina nastaje iz ćelijskih membrana uz pomoć enzima fosfolipaze A2. Ukoliko se nivo lipokortina u ćeliji poveća, kao što se događa u slučaju vezivanja kortikosteroida za glukokortikoidni receptor, tada dolazi do blokade fosfolipaze A2 i smanjenja nivoa arhidonske kiseline u ćeliji, a samim tim i do znatnog smanjenja nastajanja medijatora upale.
Upala je prirodni odbrambeni mehanizam koji organizam pokreće da bi se odbranila od infekcija ili sanirala fizička, hemijska ili termička oštećenja tkiva. Vrlo je slična alergijskoj reakciji. Lokalne upale kao što su dermatitisi karakterišu se bolom, crvenilom, otokom i lokalnim povećanjem temperature tkiva (dolor, calor, rubor, tumor). Naravno to je izuzetno neugodna pojava koju treba vrlo često ukloniti. Međutim, kako je upala prirodni odbrambeni proces postoji opasnost da se eventualna infekcija koja je i izazvala tu upalu proširiti i preći u hroničnu. Zato se lokalni dermalni preparati kortikosteroida ponekad kombinuju sa antimikrobnim hemoterapeuticima, antibioticima ili antisepticima te keratoliticima. Takvi preparati imaju smisla, jer se na taj način u isto vreme leči ili sprečava lokalna infekcija (uzrok) i ublažava upala (simptom). Dolaze u obliku masti, krema ili losiona.
Dele se na četiri grupe:
1. slabi kortikosteroidi: metilprednizolon, hidrokortizon, prednizolon;
2. umereno jaki kortikosteroidi: klobetazol, flumetazon, fluokortin, fluperolon, fluorometolon, flupredniden, dezonid, triamcinolon, alklometazon, deksametazon i klokortolon;
3. jaki kortikosteroidi: betametazon, fluhlorolon, dezoksimetazon, fluocinolon acetonid, fluokortolon, diflukortolon, fludroksikortid, fluocinonid, budezonid, diflorazon, amcinonid, halometazon, mometazon, metilprednizolon aceponat, beklometazon, flutikazon, prednikarbat, difluprednat i ulobetazol;
4. vrlo jaki kortikosteroidi: klobetazol i halcinonid.
Kortikosteroidi, samostalno ili u kombinaciji sa raznim drugim lekovitim supstancama (antibiotici, antiseptici, keratolitici, antipsorijatici) primenjuju se u raznim slučajevima upalnih stanja kože, kao i u slučajevima psorijaze.
Često se u lečenju određene upalne bolesti kože ne upotrebljava samo jedan preparat, nego se upaljena koža najpre tretira preparatom koji sadrži jaki kortikosteroid, pa nakon početnog ublažavanja upale terapija se nastavlja preparatom koji sadrži manju koncentraciju istog kortikosteroida (obično magistralni preparat, razblažena verzija originalnog preparata) ili se primenjuje slabiji kortikosteroid. Npr, nakon početne terapije mometazonom i poboljšanja simptoma, može se primeniti alklometazon, koji je slabiji kortikosteroid. Nakon povlačenja simptoma mesto upale se nastavlja tretirati raznim zaštitnim dermatokozmetičkim preparatima kojima je cilj njega kože nakon upale. Dolaze u obliku masti za suve upale, krema za vlažne upale, te u obliku losiona za tretiranje upala vlasišta.
Primena dermatoloških preparata može u određenim slučajevima izazvati sistemske nuspojave kortikosteroida – poremećaj lučenja kortizola iz nadbubrežnih žlezda i Cushingov sindrom. To se može dogoditi posebno u slučajevima kada se dermatološki preparati sa kortikosteroidima primenjuju duže vreme ili na većim površinama kože te kada se primenjuju uz okluzivnu terapiju (prekrivanje mesta upale nepropusnim folijama). Jaki sintetski kortikosterodi, kao što su betametazon, mometazon ili flumetazon, češće mogu izazvati kortikosteroidne sistemske nuspojave jer imaju jače delovanje i u manjim dozama, a pošto su sintetski ne mogu se jednostavno razgraditi u koži, za razliku od prirodnih kortikosteroidnih supstanci kakav je hidrokortizon. Zbog toga se kortikosteroidi ne smeju primenjivati duže od dva nedelje, a kod primene kod dece ili trudnica ograničenja su i strožija.
Najčešće nuspojave dermatoloških preparata sa kotikosteroidima jesu pojava peckanja i nadraženosti kože, pojava alergija na kortikosteroide (paradoksalno), pojava strija, preterani rast dlaka na tretiranoj površini kože, lokalne hiperpigmentacije kao i depigmentacije kože, depigmentacije kose te inhibicije funkcije žlezda lojnica (osećaj suvoće kože).

Hidrokortizon (kortizol)
Hidrokortizon je kortikosteroid brzog i kratkog delovanja. Spada u grupu slabih kortikosteroida, a zapravo je prirodni kortikosteroid kojeg luči nadbubrežna žlezda. On je standard za kortikosteroide prema kojem se upoređuje delovanje svih ostalih, sintetskih kortikosteroida. Iako je do danas sintetisano pregršt sintetskih derivata kortizola sa mnogo jačim efektom od kortizola, on se još uvek naširoko koristi u raznim dermatološkim preparatima za lečenje upalnih bolesti kože. Njegova prednost nad ostalim, sintetskim kortikosteroidima jeste u tome što se brzo razgrađuje u samoj koži te se stoga ne može akumulirati i stvoriti zalihu koja bi dovela do dermatoloških i drugih nuspojava.
Kao i ostali kortikosteroidi, koči sintezu prostaglandina, leukotriena i tromboksana, snižava broj neutrofila na mestu upale, koči funkciju leukocita i tkivnih makrofaga, smanjuje propusnost kapilara, stabilizuje membranu bazofilnih i neutrofilnih leukocita i tako koči oslobađanje hidrolitičkih enzima i ostalih medijatora upale.
U raznim dermatološkim preparatima dolazi sam ili u kombinacijama sa antibioticima ili antisepticima. Takvi, kombinovani preparati koriste se za lečenje infekcija kože praćenih upalom kože.
Preparati sa hidrokortizonom koriste se za lečenje ekcema i dermatitisa. Ukoliko su u pitanju deca lečenje ne bi smelo trajati duže od nedekju dana. Ukoliko je u pitanju upala zbog kožne infekcije tada se ne sme koristiti preparat koji sadrži samo hidrokortizon nego kombinacija sa antibioticima. Takođe, ne sme se koristiti na otvorenim ranama i ulceracijama zbog opasnosti od apsorpcije hidrokortizona u krvotok. Moguće nuspojave jesu stanjivanje kože i pojava strija.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Hidrokortizon, Hydrocortison

Alklometazon
Alklometazon sintetski je kortikosteroid koji se koristi u lečenju dermatoloških upala. Spada u umereno jake kortikosteroide. U dermatološkim preparatima dolazi u obliku svog estra alklometazon dipropionata. Po delovanju je selektivni agonist glukokortikoidnih receptora. Vezivanjem za njih dolazi do indukcije lipokortina, koji blokiraju fosfolipazu A2. Upravo od odnosa lipokortina i fosfolipaze A2 zavisi količina nastajanja arahidonske kiseline, koja je početna sirovina za sintezu medijatora upale, prostaglandina i leukotriena. Naime, arahidonska kiselina nastaje iz ćelijskih membrana uz pomoć enzima fosfolipaze A2. Ukoliko se nivo lipokortina u ćeliji poveća, kao što se događa u slučaju vezivanja kortikosteroida za glukokortikoidni receptor, tada dolazi do blokade fosfolipaze A2 i smanjenja nivoa arhidonske kiseline u ćeliji, a samim tim i do znatnog smanjenja nastajanja medijatora upale.
Preparati sa alklometazonom primenjuju se u lečenju dermatoza koje reaguju na lokalno lečenje kortikosteroidima (atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis, psorijaza). Zbog njegovog slabijeg efekta u odnosu na druge kortikosteroide primenjuje se kada se kožne upale nalaze na osetljivim delovima tela (lice, intertriginozna područja), kod hroničnih dermatoza kod bolesnika sa osetljivom kožom (deca i starije osobe), u lečenju velikih površina kože, posebno kod dece zbog minimalne sistemske apsorpcije te kao nastavak lečenja započetog jakim kortikosteroidima za lokalnu primenu na koži.
Ne sme se primenjivati kod tuberkuloze kože, vakcinije, varičela, perioralnog dermatitisa i rozacee. Dugotrajna primena na velikim površinama kože nije preporučljiva jer može doći do sistemskih nuspojava. Primena lokalnih preparata sa alklometazonom kod trudnica dozvoljena je samo u težim slučajevima. Kod male dece postoji veća mogućnost sistemske apsorpcije zbog veće površine kože u odnosu na telesnu masu i zbog nedovoljno razvijenog rožnatog sloja kože. Stoga primena kod dece mora biti svedena na najkraće moguće vreme (2-3 nedelje). Od nuspojava se mogu javiti svrbež i žarenje, eritem ili suvoća kože, iritacija te osip. Vrlo retko se mogu javiti promene kože nalik na akne, hipopigmentacija, milijarija(prosasti osip), folikulitis, strije, atrofija kože, hipertrihoza, alergijski kontaktni dermatitis te sekundarne infekcije kože.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Afloderm

Betametazon
Betametazon je jedan od najznačajnijih lokalnih kortikosteroida. Spada u sintetske kortikosteroide. Kao i alklometazon i on u svojoj strukturi sadrži fluor, ali za razliku od alklometazona, ne sadrži hlor. Antiinflamatorno delovanje mu je 30 puta jače nego delovanje kortizola. U dermatološkim preparatima dolazi u raznim oblicima – kao estar – dipropionata, acetata, benzoata, valerata.
Njegov antiinflamatorni efekat rezultat je interakcije sa lipokortinima, proteinima koji blokiraju fosfolipazu A2 i time blokiraju biosintezu medijatora upale (prostaglandina i leukotriena). Time dolazi do blokade imunog sistema – inhibicije limfatičkog sistema, snižavanja nivoa imunoglobulina i proteina komplementa, smanjenja broja limfocita i blokade vezivanja antigena i antitela.
U dermatološkim preparatima dolazi sam ili u kombinaciji sa raznim antibioticima, antisepticima, keratoliticima, keratoplasticima, antimikoticima, antipsorijaticima, hemoterapeuticima i dr.
Kada dolazi samostalno u preparatima (masti i kreme) koristi se u lečenju upalnih bolesti kože kao što su alergijske bolesti kože, odnosno akutni, subakutni i hronični oblici kontaktnog alergijskog dermatitisa, profesionalnog dermatitisa, zatim seboroični dermatitis, atopijski dermatitis (neurodermitis), pelenski dermatitis, intertrigo, ekcematoidni numularni dermatitis, dishidrotični dermatitis. Takođe, koristi se u lečenju akutnih i hroničnih nealergijskih dermatitisa, fotodermatitisa, rendgen-dermatitisa, reakcija od uboda komarca, kod psorijaze, pemfigusa, lišajeva, DLE, eritema i sl.
Trajanje lečenja ne sme biti duže od 3 nedelje. Takođe se ne sme primeniti kod tuberkuloze kože, vakcinije, varičela, perioralnog dermatitisa i rozacee. Ne preporučuje se dugotrajna lokalna primena na licu. Lokalna primena kod trudnica dozvoljena je samo u slučajevima kada moguća korist za trudnicu prevladava moguće rizike za fetus. U tim slučajevima primena mora biti kratkotrajna, te ograničena na malu telesnu površinu.
Kod dece može doći do apsorpcije proporcionalno veće količine lokalno primenjenog betametazona, te na taj način do manifestacije sistemske toksičnosti – primena kod dece mora biti svedena na najkraće moguće vreme, a pri njoj je potreban krajnji oprez.
U retkim slučajevima lokalna primena svakog kortikosteroidnog preparata, pa tako i betametazona, može dovesti do sistemskih nuspojava – supresija hipotalamo-hipofizno-adrenalne osovine, retardacija rasta i intrakranijalna hipertenzija (samo kod dece), smanjenje tolerancije ugljenih hidrata i Cushingov sindrom. Lokalna primena betametazona na koži može dovesti do redukcije sadržaja kolagena u potkožnom tkivu i zbog toga uzrokovati atrofične promene kože, ireverzibilne strije, ekhimoze i dr. Preduga terapija može dovesti i do osipa, svrbeža, lokalnog hirzutizma, lokalne hiperpigmentacije kao i depigmentacije kože, depigmentacije kose te inhibicije funkcije žlezda lojnica.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Beloderm, Diprophos

Metilprednizolon
Metilprednizolon kao takav spada u grupu slabih kortikosteroida. Međutim, estar metilprednizolona i aceponatne kiseline, metiprednizolon aceponat, ima puno jači efekat i vodi se kao jaki kortikosteroid. Posrednom blokadom fosfolipaze A2 od strane metilprednizolona dolazi do pada produkcije arahidonske kiseline, sirovine za proizvodnju medijatora upale, prostaglandina i leukotriena.
Metilprednizolon se koristi u obliku masti ili krema u lečenju raznih oblika dermatitisa (atopijski dermatitis, kontaktni neurodermitis), degenerativnog, suvog, vulgarnog ekcema i ekcema kod dece. Ne sme se primenjivati u slučajevima tuberkuloznih ili sifilitičnih promena u području primene, te virusnih bolesti (na primer vakcinija, vodene kozice, herpes zoster). Preparati sa metilprednizolonom ne smeju se nanositi na lice ukoliko je prisutna rozacea ili perioralni dermatitis.
Kod dece i trudnica treba biti posebno oprezan zbog mogućih kortikosteroidnih nuspojava i treba izbegavati dugotrajnu primenu na većim površinama kože.
Moguće nuspojave kod primene dermatoloških preparata sa metilprednizolonom jesu lokalni popratni simptomi kao što su svrbež, pečenje, eritem ili mehurići na koži. Kao i kod ostalih kortikosteroida za lokalnu primenu, mogu se u retkim slučajevima pojaviti: folikulitis, prekomerni porast dlaka (hipertrihoza), perioralni dermatitis i alergijske reakcije kože na određene sastojke pojedinog preparata.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Lemod, Nirypan

Flumetazon
Flumetazon je umereno jaki, dvostruko fluorisani kortikosteroidni estar srednje jakog delovanja sa antiinflamatornim, antipruritičkim, i vazokonstriktornim delovanjem. U dermatološkim preparatima dolazi u obliku soli sa pivalatnom kiselinom. Time se postiže njegovo koncentrisanje na mestu primene. Takva karakteristika omogućuje mu brzo delovanje na mestu primene, pri čemu uklanja upalu, neugodan osećaj i curenje eksudata. Flumetazon je agonist glukokortikoidnih receptora. Njegov antiinflamatorni efekat rezultat je interakcije sa lipokortinima, proteinima koji blokiraju fosfolipazu A2 i time blokiraju biosintezu medijatora upale (prostaglandina i leukotriena). Time dolazi do blokade imunog sistema – inhibicije limfatičkog sistema, snižavanja nivoa imunoglobulina i proteina komplementa, smanjenja broja limfocita i blokade vezivanja antigena i antitela.
Flumetazon se koristi sam ili u kombinaciji sa antisepticima, antibioticima i keratoliticima za lečenje brojnih upala kože, psorijaze, dermatitisa, te raznih infekcija kože koje su praćene upalom kože. Dolazi u obliku krema ili masti.
Preparate sa flumetazonom ne smeju koristiti osobe koje pate od tuberkuloze kože, sifilisa, virusnih i akutnih gljivičnih infekcija kože, rozacee, perioralnog dermatitisa i akni.
Moguća nuspojava jeste iritacija kože koja se može manifestovati kao osećaj žarenja, peckanja, a može doći i do reakcija preosetljivosti (kožne alergije).

Mometazon
Mometazon je noviji sintetski kortikosteroid koji sve više ulazi u kliničku upotrebu. Hemijski, on je drugačiji od ostalih kortikosteroida jer sadrži hlor van steroidnog jezgra. U dermatološkim preparatima dolazi u obliku estra, mometazon furoata. Po svojoj jačini spada u grupu jakih kortikosteroida i nešto je jači od betametazona. Koristi se u obliku masti, krema i losiona prvenstveno za lečenje psorijaze i atopijskog dermatitisa, ali se može koristiti za ublažavanje svih vrsta kožnih upala u slučajevima kada nema infekcije bakterijama ili gljivicama. Kod lečenja kožnih bolesti na licu dece trajanje lečenja, zbog opasnosti od jače apsorpcije mometazona u krvotok i posledičnih nuspojava ne bi smelo trajati duže od 5 dana.
Dermatološki preparati sa mometazonom ne bi se smeli primenjivati u slučajevima rozacee, akni, perioralnog dermatitisa, svrbeži genitalne regije, kožnih infekcija bakterijama ili gljivicama (osim ukoliko preparat uz mometazon ne sadrži i neki antiinfektiv). Bez obzira na godine, dugotrajna terapija mometazonom bi se trebala izbegavati.
Trudnice mogu koristiti preparate sa mometazonom, ali samo ukoliko je terapija kratka i ukoliko se takvi preparati primenjuju na malim površinama kože.
Moguće nuspojave dermatoloških preparata sa mometazonom jesu osećaj nadraženosti na koži, folikulitis, svrbež, kontaktni dermatitis, stanjivanje kože, strije, pojačan rast dlaka na području tretirane kože te gubitak pigmentacije kože. Kod dece se češće nego kod odraslih može javiti pojačana apsorpcija mometazona što uzrokuje sistemske nuspojave kortikosteroida – poremećaj lučenja kortizola iz nadbubrežnih žlezda i Cushingov sindrom.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Elocom, Nasonex, Yperod

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com