Kora nadbubrežne žlezde ima tri sloja koji luče različite hormone: zona glomerulosa luči mineralokortikoide, zona fasciculata glukokortikoide i zona reticularis androgene i estrogene.
Kortikosteroide delimo na glukokortikoide i mineralokortikoide.
Glukokortikoidi jesu steroidni hormoni čija glavna uloga jeste uticaj na metabolizam glukoze, proteina i masti, a takođe i dugoročno prilagođavanje organizma na stresne situacije. Glavni prirodni glukokortikoid jest kortizol. Mineralokortikoidi, pak, sudeluju u regulaciji koncentracije elektrolita u organizmu (natrijum, kalijum…) a glavni predstavnik jest aldosteron, hormon koji pojačava ponovnu resorpciju natrijuma u bubrežnim kanalićima i izbacivanje kalijuma u urin.
Glukokortikoidi imaju i jedno sasvim drugačije svojstvo a to je smanjivanje imunološkog odgovora organizma. To znači da imaju jako antiinflamatorno, imunosupresivno delovanje zbog kojeg su postali jedna od najznačajnijih grupa lekova za medicinu.
U nekim prethodnim poglavljima smo govorili o kortikosteroidima kao o antiinflamatornim supstancama u lokalnim preparatima. Ovde ćemo se zadržati na njihovoj sistemskoj upotrebi
Prirodno metaboličke funkcije kortizola jesu sledeće:
– porast glikogena u jetri
– porast glukoze u krvi
– razradnja mišića i ostalih tkiva u aminokiseline
– pretvaranje aminokiselina u glukozu.
Zbog ovih efekata jasno je da je kortizol jako bitan u gladovanju jer se na taj način organizmu osigurava energija za normalno funcionisanje organizma. Takođe, kortizol se luči i u stresnim situacijama kao što su mentalna i telesna opterećenja.
Kortizol je jako bitan za pravilan rad organizma. Činjenica je da organizam ne može bez kortizola i u slučaju prestanka rada nadbubrežne žlezde (a ukoliko ne osiguramo supstituciono lečenje) nastupa smrt u roku od dva dana!
Kortizol izuzetno jako inhibira upalne i imunološke reakcije organizma i zbog toga je interesantan u farmakologiji. Naravno, prirodni kortizol se vrlo malo koristi dok se daleko više koriste njegovi sintetski analozi kojima je smanjema metabolička funcija a pojačana ona antiinflamatorna i imunosupresivna kao što su betametazon, deksametazon, prednizolon, prednizon i dr. (imunosupresiv = supstanca koja smanjuje imunološki odgovor organizma).
Mehanizam antiiinflamatornog delovanja kortikosteroida leži u nekoliko nivoa i nije jednostavan. Na jednom nivou kortikosteroidi posredno blokiraju enzim fosfolipazu A2 koja katališe prvi stepen sinteze tzv. “medijatora upale”, a to su leukotrieni, prostaglandini i tromboksani. Oni se šire organizmom i uzrokuju sve one neugodne simptome upale koje poznajemo.
Na drugom nivou blokirana je aktivnost ciklooksigenaze (COX) ključnog enzima u sintezi prostaglandina (medijatori upale).
Na trećem nivou kortikosteroidi koče aktivnost NO-sintetaze a koja je odgovorna za širenje krvih sudova u inflamaciji. Zbog tog širenja krvnih sudova dolazi do razvoja otoka tokom upala.
Ovi i brojni drugi efekti na kraju izazivaju smanjen imunološki odgovor i ublažavanje ili prestanak upalnog procesa. Međutim, za posledicu imaju i neke nuspojave o kojima ćemo kasnije govoriti.
Kortikosteroidi se koriste za:
– supstituciono lečenje – kod nedovoljnog lučenja glukokortikoida iz kore nadbubrežne žlezde
– alergijske i autoimune bolesti (anafilaktički šok, lupus eritematosus, angioneurotski edem, alergijski rinitis, serumska bolest, urtikarija, reakcija na lekove, ubodi insekata, miastenia gravis, sarkoidoza, bronhijalna astma i sl…)
– reumatske bolesti (reumatoidni artritis, osteoartritis, vaskulitis, artroze….)
– reumatske groznica
– šok (anafilaktički, endotoksinski…)
– upale oka i uha
– kožne bolesti (dermatitis…)
– imunosupresija nakon transplantacija
– neki oblici leukemija
– upale digestivnog trakta (ulcerozni kolitis, Chronova bolest)
– upala jetre
Treba istaći da u velikoj većini upotreba kortikosteroida kod svih ovih bolesti samo ublažava ili uklanja simptome ali najčešće ne uklanja razloge nastanka bolesti. Kortikosteroide ima smisla koristiti samo kada paralelno sa lečenjem simptoma lečimo i uzrok nastanka bolesti. Ali to je u većini slučajeva nemoguće.
Nuspojave kod sistemske upotrebe kortikosteroida su brojne i vrlo ozbiljne u slučaju dugotrajne terapije kortikosteroidima:
– peptički ulkus
– Cushingov sindrom
– atrofija nadbubrežne žlezde
– osteoporoza
– psihički poremećaji i psihoze
– katarakta
– metabolički poremećaji
Na kraju je važno istaći da se sistemska upotreba kortikosteroida praktikuje samo tada kada za to postoji opravdan razlog. Svako nekritičko korišćenje kortikosteroida može imati nepovoljne posledice za pacijenta. Dakako i tada kada je upotreba kortikosteroida opravdana neophodno je zadržati oprez zbog mogućih nepovoljnih nuspojava.
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com