Antitusici su lekovi koji ublažavaju i/ili blokiraju refleks kašlja. Kašalj je prirodni refleks, a manifestuje se kao naglo izbacivanje vazduha iz pluća s ciljem izbacivanja suvišnog materijala iz respiratornih puteva.
Centar za kašalj nalazi se u mozgu, a stimuliše se nervima čiji su završeci ispod površinskog sloja respiratornih puteva. Ako je površinski sloj iz nekog razloga oštećen ili se ljušti u oporavku bolesti, završeci nerava se nadražuju, signal putuje u mozak koji šalje refleks na kašalj. U trenutku kašlja vazduh koji izlazi iz pluća postiže brzine do 250 km na sat što je brzina vetrova u uraganu. Nerve mogu nadražiti i hladan vazduh, vežbanje ili nagli napad emocija. Kašalj može izazvati i hemijski iritans kao što je sumporni dioksid, ozon, azotni oksidi, hlor, dim, smog. Osim toga, neki lekovi kao što su ACE inhibitori koji se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska izazivaju oslobađanje bradikinina koji iritira disajne puteve i izaziva kašalj. Tada kašalj spada u nuspojavu leka, u ovom slučaju, ACE inhibitora. Kašalj može izazvati i opstrukcija u plućima – npr, kod pacijenata koji pate od uznapredovalog raka pluća ili bronha dolazi do jakog i neprestanog suvog kašlja.
Lekovi za blokadu refleksa kašlja nazivaju se antitusici. Koriste se u situacijama kada je kašalj neproduktivan, tj. suv i izaziva nepotrebnu iritaciju sluznice. Takav simptom je izuzetno neugodan za pacijenta.
U ublažavanju kašlja možemo delovati na dva načina
zaštitom respiratornih puteva tečnošću koja oblaže disajne puteve i smanjuje kontakt iritansa sa sluznicom (sirup od belog sleza ili islandskog lišaja). Time se blokiraju receptori koji u centar za kašalj u produženoj moždini šalju nadražajne signale koji dovode do kašlja.
blokadom refleksa kašlja antitusicima koji deluju na centar za kašalj u mozgu, a tu razlikujemo:
– opioidne antitusike (morfin, kodein, etilmorfin, dihidrokodein, hidrokodon, dekstrometorfan, folkodin, noskapin, glaucin)
– neopioidne antitusike (butamirat, pentoksiverin, pipazetat)
Opioidni antitusici
Opioidni, osim što su analgetici, imaju i antitusičko delovanje. Ono je bilo poznato još u drevna vremena, kada je opijum bio važno sredstvo za lečenje najjačeg kašlja. Opioidni antitusici najjači su antitusici i deluju kada su sve opcije za umirenje kašlja iscrpljene. Oni snažno blokiraju centar za kašalj u produženoj moždini te snažno sprečavaju refleks na kašalj, nezavisno od uzroka nadražaja na kašalj. Opioidni antutusici razlikuju se po jačini antitusičkog delovanja, te po snazi nuspojava koje izazivaju. Npr, morfin je najjači antitusik, ali on pokazuje i sve druge efekte, pogotovo razvoj zavisnosti. Stoga je prikladan antitusik samo onda kada razvoj zavisnosti ne predstavlja problem – sprečavanje kašlja kod pacijenata u terminalnoj fazi karcinoma pluća i bronha. Kodein je nešto slabiji antitusik, međutim, i on se koristi samo u slučajevima palijativne nege obolelih od karcinoma bronha i pluća u terminalnoj fazi, kada pacijentu nema spasa, ali mu se nastoji olakšati kvaliteta preostalog života. Folkodin i dekstrometorfan su dobri antitusici, blokiraju suvi kašalj, a iako su opioidne strukture nisu analgetici, ne uzrokuju euforiju, niti uzrokuju zavisnost. Glaucin, pak, antitusik ali je vrlo siguran i ne uzrokuje stvaranje zavisnosti, niti ima sedativno delovanje.
Kodein
Kodein je po hemijskoj strukturi metilmorfin. Njegovo delovanje je pre svega antitusično (slabije od morfina), međutim, kodein je u isto vreme blagi analgetik, deluje sedativno. Ali, za selektivno delovanje kodeina važna je doza – kada se daje u dozi od 15 do 20 mg tada ima jako antitusično delovanje, dok su neželjena dejstva poput razvoja zavisnosti, depresije disanja i euforije malo kad izraženi. Kodein spada u grupu opojnih droga, no kodeinomanija je kao pojava vrlo retka, ako se lek daje kraće vreme. Dugotrajna primena visokih doza kodeina uzrokuje toksikomaniju morfinskog tipa, budući da se jedan deo kodeina (oko 10%) demetiliše u organizmu i pretvara u morfin. Kodein daje pozitivne reakcije kod antidoping ispitavanja sportista.
Koristi se kod suvog, nadražajnog, neproduktivnog kašlja različitog porekla, ali je upotreba kodeina uglavnom ograničena na suprimiranje kašlja kod obolelih od karcinoma bronha i pluća, baš zbog činjenice da može izazvati zavisnost. Dakako, ukoliko je medicinski opravdano, kodein se može upotrebiti u raznim slučajevima neproduktivnog kašlja, ali tek kada su sve blaže opcije iscrpljene.
Kodein u preparatima dolazi u obliku tableta, kapsula ili sirupa. Zbog slabe rastvorljivosti koristi se kao fosfatna so – kodein fosfat. Dnevna delotvorna doza iznosi 100 mg.
Kodein se ne koristi tokom prva tri meseca trudnoće, niti za vreme dojenja. Uz primenu preporučenih doza, primena kodeina ne izaziva značajnije nuspojave. Moguća je pojava opstipacije, povraćanja, vrtoglavice, pospanosti.
Folkodin
Folkodin je pouzdan antitusik te slab depresor disanja, bez analgetskog delovanja. Uvidom u hemijsku strukturu može se primetiti da je folkodin derivat morfina (morfolinil-etil-morfin), u glavnom delu stukture vrlo sličan kodeinu, ali ima dodatak, “rep” na jednoj hidroksilnoj grupi. Zbog toga je vrlo slab euforik, u terapijskim dozama se sedacija može javiti tak kao retka nuspojava. On je i najznačajniji i najpropisivaniji opioidni antitusik. Kod folkodina je odnos antitusičkog delovanja i sedativno-opioidnog delovanja jasno zavistan od doze. Naime, u slučajevima predoziranja ili kombinacije sa psihoaktivnim supstancama (i alkoholom) folkodin ispoljava sedativno-opioidno delovanje, sedaciju, respiratorna depresiju, hipotoniju i somnolenciju.
Koristi se kod odraslih i kod dece za ublažavanje suvog, neproduktivnog kašlja uzrokovanog oboljenjima respiratornih puteva i kašlja poreklom iz centralnog nervnog sistema. Dolazi u obliku kapsula ili sirupa, a delotvrona dnevna doza za odrasle iznosi 50 mg.
Folkodin se ne sme koristiti u slučajevima edema pluća, produktivnog kašalj, ne smeju ga koristiti deca mlađa od 2 godine, a oprezno se primenjuje ko osoba sa opstruktivnim bolestima respiratornih puteva (astma, KOBP), ko osoba sa oslabljenom funkcijom jetre i bubrega, trudnica i doljilja.
Dekstrometorfan
Dekstrometorfan je derivat morfinana (ne morfina) i u potpunosti je sintetski molekul. Efikasan je antitusik bez analgetskog delovanja. Izuzetno retko može izazvati digestivne poremećaje, pospanost te vrtoglavicu. Dolazi skoro isključivo u OTC preparatima za ublažavanje kašlja i prehlade, samostalno ili u obliku kombinacija sa analgoantipireticima. Primenjuje se za kratkoročno ublažavanje suvog, neproduktivnog kašlja uzrokovanog prehladom te kod kašlja uzrokovanog inhalacijom iritansa. Namenjen je za odrasle i za decu od dve godine života. Delotvorna dnevna doza za odrasle iznosi 90 mg.
Uprkos činjenici da je dekstrometorfan siguran lek koji se može dobiti i bez recepta, valja zadržati mere opreza. Nije namenjen za lečenje dugotrajnog (hroničnog) kašlja izazvanog pušenjem, astmom ili emfizemom.
Pri pravilnoj primeni dekstrometorfana u preporučenim dozama nuspojave su retke i blage. Retko se javljaju blage vrtoglavice, slabost, vrtoglavica, pospanost, umor te mučnina sa bolovima u trbuhu.
Glaucin
Glaucin je alkaloid izolovan iz biljke žuti mak (Glaucinum flavum). Glaucin ima određenu hemijsko-strukturnu sličnost sa morfinom i morfinskim derivatima, a mnogo je sličniji apomorfinu i noskapinu. Glaucin je dobar antitusik, ali za razliku od kodeina on uglavnom ne pokazuje svojstva klasičnog opioidnog antitusika.
Sprečava napade kašlja, ali nema efekat na respiratorni sistem. Takođe, glaucin ima određeno slabo spazmolitičko delovanje, ali ne deluje na motilitet creva i kod preporučenih antutusičkih doza ne izaziva opstipaciju. Međutim, kod dugotrajne primene može se javiti laka opstipacija. Takođe, glaucin ima određena analgetička i antiinflamatorna svojstva.
Dolazi u obliku tableta i sirupa, a delotvrona dnevna doza za odrasle iznosi 120 mg. Glaucin može izazvati izvesno smanjenje krvnog pritiska, pa ga treba oprezno koristiti kod pacijenata sa niskim krvnim pritiskom i infarktom miokarda. Retki simptomi podrazumjevaju simptome poput mučnine, povraćanja, smanjenja krvnog pritiska, slabosti i vrtoglavice.
Butamirat
Butamirat je sintetski neopioidni antitusik centralnog delovanja. Hemijska struktura butamirata nema sličnosti sa hemijskom strukturom morfina niti jednog njegovog derivata, ali je butamirat dobar antutusik koji, poput morfina, blokira centar za kašalj u produženoj moždini. U tom smislu butamirat je antitusički pandan tramadolu, analgetiku koji ima sličan efekat kao morfin, ali daleko slabije izraženu sklonost razvoju zavisnosti. Deluje takođe sekretolitički i blago spazmolitički. Sprečava i smiruje suvi nadražajni kašalj, opušta grč bronhijalnog mišića, pomaže pri iskašljavanju te olakšava disanje i blaži bol u prsima.
Koristi se za ublažavanje akutnog i hroničnog nadražajnog suvog kašlja različitoga uzroka (ponajviše prehlada i upale donjih respiratornih puteva). Takođe, koristi se za ublažavanje kašlja pre i posle dijagnostičkih i terapijskih zahvata u bronhijima, pre i posle operacije.
Namenjen je i odraslima i deci, dolazi u obliku tableta ili sirupa, a delotvorna dnevna doza za odrasle kreće se od 80 do 150 mg. Kako ne pokazuje nikakve sedativne efekte butamirat je uverljivo najpropisivaniji antutusik, pogotovo kod dece.
Ali, kako nema iskustva u lečenju trudnica, tokom prva tri meseca trudnoće njegova upotreba se ne preporučuje, a oprez je potreban i kod dojilja. Neželjena dejstva kao što su kožni osip, GIT poremećaji (mučnina, povraćanje, proliv) i vrtoglavica retki su i blagi.
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com
