Vašem detetu je pored puno topline i nežnosti za normalan rast, razvoj i srećno detinjstvo
neophodna i pravilna ishrana
U medicini je opšte poznato da u toku prve dve godine, a posebno tokom prvih nekoliko meseci, ishrana ima značajan uticaj na zdravlje svakog deteta.
Sigurno se pitate zašto je ishrana odojčeta tako specifična i drugačija od ishrane odraslih. To je zato što je mali organizam odojčeta prvo pretrpeo šok pri rođenju, prelaskom sa hranjenja putem majčine krvi na ishranu preko usta.
Zatim, organizam odojčeta je funkcionalno nezreo.
Neki organi sazrevaju posle četvrtog meseca starosti, neki posle devetog meseca, a neki punu zrelost dostižu tek pri kraju druge godine.
Dugačak je niz karakteristika organizma odojčeta koje uslovljavaju ishranu majčinim mlekom, koju je priroda sam odredila kao idealnu.
Pod pravilnom ishranom se podrazumeva ishrana koja organizmu pruža optimalno sve hranljive elemente, omogućuje dobar fizički, intelektualni, emotivni i socijalni rast i sazrevanje.
Danas se, osim ovoga, pravilnomishranom smatra ona ishrana koja deluje preventivno i smanjuje rizik od nekih oboljenja kasnije životne dobi: dijabetes, arteroskleroza, kardiovaskularni i cerebrovaskularni inzulti, prerano starenje, hipertenzija i dr.
Zbog čitavog niza kvaliteta, kao što su nutritivni, enzimski, transportni, imunološki i drugi, dojenje
se, kad god je to moguće, savetuje najmanje do kraja prve godine života.
U zavisnosti od toga kojim mlekom se hrani odojče, moguća su tri režima mlečne ishrane:
– Prirodna ishrana – odojče se hrani isključivo majčinim mlekom.
– Dvovrsna mlečna ishrana ili dohranjivanje – odojče se hrani majčinim mlekom i dohranjuje se drugim mlekom (adaptiranim mlečnim formulama).
– Veštačka ishrana – odojče se hrani isključivo adaptiranim mlečnim formulama.
Pored ovih režima mlečne ishrane sreće se termin mešovita ishrana – podrazumeva uvođenje nemlečne hrane u jelovnik odojčeta sa navršenih 4-6 meseci života.
Odojčadi sklonoj alergijskim manifestacijama nemlečna hrana se ne preporučuje pre punih 6 meseci, a
nekada i kasnije.
Kada se odojče hrani
drugim mlekom?
Samo u stanjima kada je dojenje nemoguće sprovesti (bolest majke, odsustvo…) kada je nedovoljno
ili kontraindikovano, za ishranu odojčeta se savetuju adaptirane mlečne formule. One pokrivaju
potrebe odojčeta u vitaminu D, te dodavanje pomenutog vitamina treba prepustiti pedijatru.
Za razliku od odojčeta koje sisa, gde se mora sprovesti profilaksa rahitisa dodatnim unosom
vitamina D.
Važno!
Kravlje mleko (pasterizovano, konzumno mleko ili punomasno u prahu) zbog čitavog niza nedostataka
se ne savetuje za ishranu humanog odojčeta, tokom prve godine života. U okolnostima gde nema drugog izbora, tokom prvih šest meseci se daje dvotrećinsko kravlje mleko, a potom kao nerazblaženo, uz obaveznu
nadoknadu vitamina A, D i C.
Pored toga na 100 ml dvotrećinskog kravljeg mleka se mora dodati pet grama ugljenih hidrata (glukoza,
saharoza).
Isto pravilo važi i za kozije mleko, ali se pored navedenog mora obezbediti i dodatni unos folne kiseline, te se ne preporučuje tokom prve godine života. l
Recepti za porodilje
MUSLI
2 kašike ovsenih pahuljica
1 nastrugana jabuka
1 kašika suvog grožđa
1 kašičica meda i malo cimeta
sok od pola pomorandže
Ovsene pahuljice staviti da se
natope preko noći u pola šolje
vode. Suvo grožđe natopiti u malo
vode. Ujutru pahuljice staviti u
činiju, dodati suvo grožđe, nastruganu
jabuku i pomešati sa sokom
od limuna ili narandže.
VOĆE, JOGURT I MED
250 ml jogurta
2 kašike meda
1 kašika ovsenih pahuljica
1 banana
Sok od ½ limuna
Banane oljuštiti, ispasirati, namešati sa jogurtom, medom i ovsenim pahuljicama (prethodno natopljenim u vodi). Mešati mikserom dok se ne dobije penasta masa.
Recepti su preuzeti iz knjige „Bebi kuvar“ nutricioniste Živke Vlajković. Možete ga poručiti na
telefon 064/178 2252.
Autor: Živka Vlajković,
diplomirani nutricionista,
DZ Zemun
Izvor: Bebin izbor
Počinjemo od bebe koja je stigla u dom i donela radost. Ona treba lepo da napreduje – pre svega u težini, pa evo nekih tipičnih zabluda koje su vezane za ishranu novorođenčeta.
1. Posle svakog podoja, potrebno je bebi dati malo vode – mleko može da bude «prejako» za bebu u prvim nedeljama života.
Potpuno pogrešno, i odavno napušteno!
Bebi koja sisa – ne treba voda posle podoja!
Mamino mleko ima sve što je bebi potrebno, pa i vodu. Zdrava beba ne prekida dojenje dok se dobro ne najede, a kada se najede – ne treba joj ništa osim zdravog sna ili mamine i tatine ljubavi.
Voda, data posle podoja, samo zauzima nepotrebno mesto u bebinom stomaku i može da dovede do bljuckanja ili povraćanja.
2. Nema veze što je prošlo tek sat vremena od prethodnog podoja, čim dete plače – znači da je gladno. Zato mu «gurni siku», pa nek’ se dobro najede.
Ovaj «stručni savet» nije dobar, jer bebe ne plaču samo kada su gladne. Ako je beba lepo jela, mogućnost da je gladna posle sat vremena – praktično je nikakva.
Pa zašto onda plače?
Može da plače zato što traži da se presvuče ili ima kolike (grčeve). Ovo drugo je ubedljivo najčešći razlog plakanja posle podoja kod beba koje nemaju zdravstvene probleme (bez povišene temperature i drugih simptoma, a lepo jedu i spavaju).
Ako bebi koja ima grčeve date «siku» kada nije gladna, samo pogoršavate situaciju! Tada beba «cokće» na bradavici, umesto mleka (koje joj ne treba) guta vazduh, koji se nagomilava u crevima i pogoršava grčeve.
Zato, ako beba plače posle podoja, prvo proverite stanje u peleni, a potom je nežno «nosajte» i smirite.
3. Ukoliko beba već mora da se dohranjuje – najbolje je da se odmah koristi bočica sa «cuclom». Jer, to je najbrži način da se nahrani.
Nažalost, ovo nije dobro za bebu!
Dohranjivanje bebe (kada za to postoje medicinski razlozi) «na flašicu» jeste najbrži način da se nahrani, ali i najbrži put ka potpunom prestanku dojenja! Jer, kada beba sisa, ona mora da se dobro pomuči kako bi izvukla mleko iz bradavice. Ovo je najvažnija stvar i za bebu i za mamu, kojoj ovaj bebin «trud» omogućava proizvodnju mleka (laktaciju). Nema boljeg podsticaja za laktaciju od sisanja!
Međutim, kada bebi date flašicu – ona lako, bez truda izvuče mleko. To brzo nauči, pa neće da se muči da sisa, kada zna da je posle čeka fast food iz flašice. Tako beba provodi sve manje vremena na «siki», što polako smanjuje stvaranje maminog mleka, pa dojenje polako prestaje.
Ovo, naravno, nije dobro za bebu. Zato je jedini dobar način dohrane «na kašičicu», a ne «na flašicu». To traži malo više strpljenja i truda, ali će sačuvati mamino mleko, za koje nema zamene!
4. Već sa mesec dana života, bebi treba dati pirinač za večeru – bolje će da spava.
Ovo se pre dvadesetak godina često savetovalo mamama, iako je i tada bilo potpuno neopravdano!
Bebin organizam, pa i organi za varenje su «satkani» za mamino mleko! Zato se odavno zna da u prvih šest meseci bebinog života ništa nije potrebno osim majčinog mleka!
Pirinač je dobra hrana, ali u drugoj polovini prve godine života, a ne u drugom mesecu!
Neko će, možda, reći: «Ali, na kutiji piše da može da se daje». Naravno da piše, proizvođač ima snažan ekonomski interes da se proda što više proizvoda! Ipak, ogromna većina uglednih kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za bebe ne savetuje rano davanje pirinčanih kaša!
To da li će beba bolje da spava ili ne, ne zavisi od pirinča, već od bebinih potreba za mlekom. Nije pirinač zamena za mamino mleko, i ne može da bude! Ima vremena, pirinčana kaša će doći na red.
5. Čim beba uđe u drugi mesec, treba joj izbaciti noćni podoj – neka se dere koliko hoće. Treba samo biti uporan, pa će beba prestati da plače, ali i da sisa noću.
Potpuno pogrešno!
Beba traži da jede onda kada je gladna, a u prvim mesecima života, noć je takođe vreme za jelo! Dok beba ne «ojača», nema dovoljan kapacitet stomačića, pa ne može dobro da se najede za večeru. Zato se budi noću da jede!
Ako bebi u prvim mesecima života uskratimo noćni podoj, to je ravno izgladnjivanju, a ako je pustimo da dugo i neutešno plače – to je varijanta zlostavljanja! Zato pustite bebu da sama izbaci noćni podoj kada za to dođe vreme, a «noćno vaspitavanje» treba ostaviti za kasnije!
Izvor: Moj pedijatar
Ishrana bebe od 6 do 9 meseci
Ishrana > Nemlečna hrana
Prvih šest meseci bebu bi trebalo isključivo dojiti, ukoliko je to iz nekog razloga ne moguće, hraniti bebu nekom od adaptiranih formula za odgovarajući uzrast.
U prvih šest meseci bi trebalo izbeći dodatke vode, sokova, čajeva i hrane. U drugoj polovini prve godine treba otpočeti sa uvođenjem i ostalih namirnica.
Od 7.meseca počinje sa sa učenjem na čvrstu hranu, novi ukus i miris.
Namirnice se uvode 3-5 dana, postepeno se povećava broj kašičica.
Prilikom uvođenja novih namirnica držati se osnovnog principa, ne uvoditi istovremeno dve nove namirnice.
Nove obroke uvoditi u prepodnevnim časovima zbog moguće alergije, između dva podoja, sat vremena nakon podoja.
Kada se poveća količina hrane, treba odrediti obroke tako što će voćna užina biti pre podne, između podoja, povrće u vreme budućeg ručka, a žitarice za doručak ili večeru.
Podoji na zahtev bebe (ili 780 ml adaptiranog mleka za bebe koje ne sisaju)
U hranu se uvodi od voća:
– jabuka, kruška, kajsija, šljiva, trešnja, dinja, breskva i banana
Od povrća:
šargarepa, bundeva, keleraba, krompir i tikvica
Od žitarica:
– pirinač, kukuruz (instant pahuljice)
Supe:
– supa od posnog mesa (ćureća, pileća, teleća ili jagnjeća)
Svu hranu pasirati uz dodatak nekoliko kapi maslinovog ulja od 8.meseca.
Između obroka ponuditi vodu bez šećera.
Od 8. meseca
Ishrana se sastoji od podoja na zatev (600ml adaptiranog mleka), jedne voćne užine, ručka (povrće sa mesom), soka posle ručka kao užina (ne mleko zbog resorpcije gvožđa, žitarica za doručak ili večeru.
Između obroka mleko – podoj (ujutro, u podne, posle podne, uveče pre spavanja 4-5 puta dnevno)
Od novih namirnica se uvodi
– brokoli, boranija, grašak i kuvani paradajiz
Od žitarica:
– hleb ražani, ječmeni ili pšenični, rezanca bez jaja, keks, griz, musli u kombinaciji sa mlekom (maminim ili adaptiranim)
Od mesa:
– mleveno meso – ćureće, pileće, teleće ili jagnjeće
Ukoliko beba ima zubiće treba izbeći pasiranje i pokušati privići bebu na hranu gnječenu viljuškom
Od 9. meseca
Ishrana je ista kao i u 8. mesecu, a od novih namirnica uvodi se:
– nektarina
– krastavac, plavi patlidžan
– tvrdo kuvano žumance, počinje se sa 1/4, pa svake nedelje po 1/4 više
Uvođenje nemlečne hrane
Izvor: Moj pedijatar
Ishrana bebe od 10 meseci se sastoji od podoja na zatev (600ml adaptiranog mleka), jedne voćne užine, ručka (povrće sa mesom), soka posle ručka kao užina (ne mleko zbog resorpcije gvožđa, žitarica za doručak ili večeru. Između obroka mleko – podoj (ujutro, u podne, posle podne, uveče pre spavanja 4-5 puta dnevno)
Uvek prvo bebi dati čvrstu hranu, a nakon toga ponuditi da sisa
Od 10 meseca
U ishranu se uvodi od voća:
– grožđe i lubenica
Od povrća:
– karfiol, cvekla, sočivo, spanać, blitva, krastavac
Od mesa:
– juneće i jareće meso, belu ribu /oslić, losos, pastrmka/
Od 11. meseca
U ishranu se uvodi od povrća:
– pasulj, kelj, kupus, paprika, luk, praziluk
Od mlečnih prozivoda:
– sveži kravlji sir, jogurt, kiselo mleko, pavlaka.
Naravno i dalje se držati principa ne uvoditi dve nove namirnice istovremno, i hranu možemo prestati gnječiti i pokušati bebu hraniti sa sitno seckanom hranom.
Od 12. meseca
Beba treba da ima dva podoja (450-600ml adaptiranog mleka)
Treba ustaliti tri glavna obroka i dve užine raznovrsne hrane .
U obroke možete dodavati buter i začene (celer, paškanat, peršun)
Izvor: Moj pedijatar
Kada dete napuni jednu godinu, pravila u ishrani se ne menjaju bitno u odnosu na 11-12 mesec. Postoje samo nekoliko pravila kojih se treba pridržavati u smislu količine i navika u ishrani
Mame koje doje svoje bebe treba da nastave sa tim 2-3 puta dnevno. Količina pripremane hrane koju dete uzima zavisi od uzrasta, aktivnosti i apetita deteta, ali veličina porcija i dalje ne treba da bude više od jedne detetove pesnice.
Treba uvesti pravilo da dete jede sa ostalim članovima porodice, ali ne jako masnu i začinjenu hranu.
Preporuka je da se i dalje daje mlečna formula, ali ako se uvodi kravlje mleko prokuvati ga i ograničiti na pola litre dnevno.
Hrana treba da bude seckana i dete treba da jede samo.
Iako su sada već slatkiši svuda oko deteta unos čokolade, slatkiša i grickalica treba pokušati izbeći ili ograničiti.
Izvor: Moj pedijatar
Izvor: Doživeti 100
U Kliničkom centru Srbije, od prošle godine je započeo sa radom Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti, na čelu sa akademikom prof dr Draganom Micićem.
U Centru su pored lekara endokrinologa zaposleni i hirurzi, anesteziolozi, psihijatar, specijalista za ishranu, dijetetičari, fizijatri. Od juna meseca sprovodi se i operativno lečenje gojaznosti, kod bolesnika za koje je to indikovano. Na čelu operativnog tima je doc dr Đorđe Bajec, a do sada je uspešno operisano dvadesetak bolesnika. Trenutno su svi operisani bolesnici dobro i gube suvišne kilograme kao što je planirano.
Gojaznost je hronično oboljenje koje se karakteriše povećanjem depoa masti u organizmu. U kliničkoj praksi,
količina masnog tkiva se procenjuje indeksom telesne mase (ITM). ITM se izračunava kao količnik telesne mase (kg) i kvadrata telesne visine (m2). Primer, ukoliko je osoba teška 60 kg i visoka 165 cm, njen ITM = 60 / (1.65)2 = 22
Barijatrijska hirurgija
Barijatrijskim operacijama se obavljaju različite intervencije na organima za varenje, sa ciljem da se ograniči količina hrane koju bolesnik može da unosi posle operacije i/ili da se smanji resorpcija hranljivih materija. Krajni cilj je naravno značajni gubitak kilograma kod veoma gojaznih osoba (ove operacije se najčešće primenjuju kod osoba sa ITM > 40). Barijatrijska hirurgija je najefikasniji vid terapije za morbidno gojazne osobe, u smislu redukcije telesne težine u dužem vremenskom periodu, smanjivanju komorbiditeta, poboljšavanju zdravstvenog stanja i kvaliteta života kao i produžavanju
života. Hirurško lečenje gojaznih bolesnika zahteva multidisciplinaran pristup. Pacijenti se upućuju u specijalizovane centre koji imaju sve potrebne kadrove i opremu za: sveobuhvatnu procenu stanja pacijenta pre operacije; sprovođenje potrebne dijagnostike i lečenje; i uslove za višegodišnje praćenje operisanih pacijenata. Bolesnika najčešće leči tim lekara: hirurg, anesteziolog, internista, endokrinolog, specijalista za ishranu, psihijatar, psiholog i drugi.
Indikacije za barijatrijsku hirurgiju
Hirurško lečenje gojaznosti se može primenjivati kod bolesnika:
1. Sa indeksom telesne mase ITM > 40kg/m2
2. Sa ITM 35-40 kg/m2 koji boluju od: dijabetes melitusa, kardiorespiratornih bolesti, teških oboljenja zglobova, težih psiholoških problema.
3. Bolesnika koji su nakon uspešnog smanjenja telesne težine konzervativnim metodama lečenja, počeli ponovo da dobijaju u težini.
Kontraindikacije
Hirurško lečenje gojaznosti se ne sme primenjivati kod:
1. Bolesnika kod kojih nije prethodno pokušano medikamentno lečenje gojaznosti.
2. Bolesnika sa nestabilnim psihičkim oboljenjima, teškom depresijom, poremećajima ličnosti.
3. Alkoholizama i drugih bolesti zavisnosti.
4. Postojanje bolesti zbog koje se očekuje kratko trajanje života.
5. Bolesnika koji nisu u stanju da se brinu o sebi i nemaju porodičnu ili socijalnu podršku.
Hirurške tehnike
Preporuka je da se sve barijatrijske operacije obavljaju laparaskopskim putem, što značajno ubrzava oporavak bolesnika
Primenjuje se veliki broj različitih hirurških tehnika, ali mi ćemo ukratko opisati samo tehnike koje se najviše primenjuju u svetu i u Srbiji.
I Restriktivne operacije – ograničenje unosa hrane
1. Prilagodljiva želudačna omča (Adjustable gastric band)
Postavljanjem trake pri vrhu želudca, formira se mali »džep« (pouch) veličine palca u koji dospeva hrana. Posle operacije bolesnik može da unosi samo male količine hrane, u protivnom dolazi do neprijatnih tegoba i povraćanja.
Ova tehnika se i ranije sporadično primenjivala u Srbiji.
2. Želudačna »sleeve« resekcija
Uklanjanjem većeg dela želudca, drastično se smanjuje njegova zapremina a samim tim i količina hrane koju bolesnik može da unosi posle operacije.
II Kombinovane operacije – restrikcija i malapsorpcija
1. Distalni gastrični bajpas (Roux-en-Y gastric bypass)
Resekcijom većeg dela želuca, formira se mali pouch, koji može da primi samo male količine hrane. Takođe, značajno se smanjuje resorpcija hranljivih materija, s obzirom da hrana prolazi direktno iz poucha u jejunum (isključen je veći deo želuca, duodenum i deo jejunuma). Tokom prve godine posle operacije, očekuje se gubitak 40-60% od prekomernih kilograma.
Pr. Ukoliko je bolesnik težak 150 kg a njegova preporučena težina je 70 kg, očekuje se da bolesnik posle operacije izgubi oko 40 kg.
Ova operativna tehnika se u svetu trenutno najviše primenjuje a odnedavno i u Kliničkom centru Srbije.
2. Biliopankreatična diverzija sa duodenalnim »switch«-om
Ovo je veoma invazivna procedura koja se za sada ne primenjuje u Srbiji a i u svetu se sve ređe koristi.
Izbor operativne tehnike
Koja će se operativna tehnika primenjivati kod kog bolesnika zavisi od mnogo faktora: ITM, godine života, pol, raspored telesne masti, komorbiditeti (tip 2 dijabetesa, dislipidemije, i dr), refluksna bolest jednjaka-GERB, očekivanja bolesnika od operacije i drugih faktora.
Očekivano prosečno smanjenje telesne mase je najmanje kod operacije sa prilagodljivom želudačnom omčom, ali je i rizik kod ove operacije najniži. Veći gubitak težine se postiže sleeve resekcijom, a još veći gubitak gastričnim bajpasom.
Za bolesnika je od suštinske važnosti činjenica da uz gubitak kilograma najčešće dolazi do značajnog poboljšanja pratećih komorbiditeta. Kod osoba koje boluju od dijabetesa tip 2, značajno se poboljšava regulacija šećera u krvi, pa je potrebno smanjiti, a često i potpuno ukinuti lekove za dijabetes.
Takođe, često se normalizuju lipidi u krvi i smanjuje se doza lekova za hipertenziju. Kasnije, sa značajnijim gubitkom kilograma, često dolazi i do poboljšanja drugih zdravstvenih poremećaja, poput regulisanja menstrualnog ciklusa, začeća rađanja zdravih beba kod brakova koji su prethodno bili bez dece,
poboljšanja osteoartritisa uz povećanu pokretljivost, poboljšanja psihičkih problema i sveukupno do značajnog poboljšanja kvaliteta života.
Nakon uspešne barijatrijske operacije i značajnog smanjenja telesne mase, moguća je potreba za plastičnom i rekonstruktivnom hirurgijom.
Ishrana posle operacije
Neposredno posle operacije neophodno je da bolesnik primenjuje poseban režim ishrane a što zavisi od vrste operacije koja je primenjena. Primera radi, u Kliničkom centru Srbije posle operacije gastrični bajpas, bolesnici u prvih nedelju dana uz čaj i vodu unose samo tečnu hranu (proteinski napitak, jogurt, supa, tečnost od kompota). Zatim se tokom naredne 2-4 nedelje primenjuje pasirana, lako svarljiva hrana, a potom se prelazi na hranu koja je mlevena, i izgnječena. U proseku posle 8 nedelja bolesnik ponovo može da konzumira uobičajenu čvrstu hranu, uz izuzetak nekih namirnica.
Hranu je potrebno uzimati u više manjih obroka, jesti polako i dobro žvakati. Ne preporučuje se masna i slatka hrana (sokovi, slatkiši i sl.), jer može dovesti do Damping sindroma (mučnina, proliv, vrtoglavica, malaksalost, lupanje srca). Pošto su simptomi Dampinga veoma neprijatni, većina operisanih dugo vremena posle operacije izbegava ovu hranu, a što doprinosi lakšem gubitku kilograma.
Suplementi posle operacije
Usled značajnog smanjenja unosa hrane posle operacije a kod restriktivnih operacija i usled smanjenja resorpcije nekih vitamina i minerala, često je posle operacije neophodan unos različitih suplemenata. Izbor, doza i dužina uzimanja suplemenata zavisi od operativne tehnike i drugih faktora. Primera radi,
posle plasiranja prilagodljive želudačne omče (»prsten«), najčešće je dovoljno uzimati jednu tabletu multivitamina sa mineralima u RDA dozama.
Posle operacije gastrični bajpas, bolesnici prvih mesec dana koriste gotov proteinski napitak i/ili razmućeni proteinski prašak.
Godinu dana posle operacije bolesnici uzimaju multivitamin sa mineralima, preparat gvožđa i preparat kalcijuma sa vitaminom D.