Babinje su vrijeme 6-8 sedmica posle porođaja.
U to vrijeme sem dojki, svi ostali organi žene vraćaju se u manje ili više pregraevidno stanje. U toku trudnoće celokupan organizam trudnice, a naročito njeni polni organi, bili su prilagođeni razvoju ploda u materici i njegovom odvajanju od majke u toku porođaja.

Za vrijeme porođaja dolazi do dilatacije cervikalnog, kanala, odnosno do izravnavanja grlića uterusa sa njenim korporalnim delom, zatim, do maksimalnog proširenja vagine i međica.
U toku dilatacije mekih porođajnih puteva može doći i često dolazi do manje ili više izraženih povreda i promena. Nastaju prskotine i manji rascjepi, nagnječenja i oguljotine površinskih delova endocerviksa, vagine i međice.
Odljuštivanjem placente i plodovih ovojaka neposredno po istiskivanju ploda deskvamisana je decidua na mestu gdje je bila usađana placenta, te je neophodna brza obnova endometrijuma.

Ispražnjena materica se retrahuje. Endometrijum se postepeno obnavlja na cijeloj unutrašnjoj površini uterusa i uskoro polni organi žene vraćaju se u prethodno negradivno stanje. Isto se dešava i sa ostalim organima u organizmu babinjare. Još u toku porođaja porodilja izgubi izvjesnu količinu krvi i na taj način, a i drugim procesima koji se odigravaju u njenom telu,

 Volumen krvi – babinjare relativno brzo ponovo dolazi na normalne pregradivne vrednosti (8 sedmica po porođaju). Smanjenjem celokupnog, minutnog i udarnog volumena krvi smanjuje se i opterećenje srca kao centralnog organa krvotoka.
 Edemi – Suvišna tkivna tečnost vraća se iz tkiva u krvne sudove, pa edemi sa lica, potkoljenica i sa drugih delova tela nestaju.
 Proširene vene iščezavaju ili se bar smanjuju.
 Posteljični hormoni zatečeni u tkivima i cirkulaciji porodene žene više se ne produkuju, jer je posteljica izbačena, pa takode vrlo brzo nestaju iz organizma.
 Suvišna količina pigmenata nagomilana na pojedinim delovima kože trudnice smanjuje se postepeno u babinjama i koža babinjare uskoro ponovo dobija izgled i boju koju je imala i prije trudnoće.
 Unutrašnji organi u grudnoj i trbušnoj duplji, dislocirani u trudnoći veoma uvećanom matericom, vraćaju se u svoj pregravidan položaj, što povoljno utiče na njihovu funkciju.
 Psihičko stanje žene – Odmah posle porođaja psiha žene se uravnotežava, čemu, mnogo doprinosi osećaj odgovornosti i osećanje ljubavi koja se razvija prema novorođenom detetu.
 Menstruacioni cikulus – Ako žena ne doji dete, (6 – 8 sedmica) uspostavlja se menstruacioni ciklus i ona ponovo ima menstruaciju. Redovno javljanje menstrualnih krvarenja posle porođaja ukazuje na verovatnu pravilnost pojave ovulacija, a samim tim i na mogućnost ponovnog nastajanja trudnoće ukoliko se ne koristi kontracepcija. Kod žena koje doje javlja znatno kasnije, (6 – 12 meseci). Iako je verovatnoća da žena u to vrijeme ostane trudna znatno manja nego kod žena sa redovnim menstrualnim krvarenjima, ta mogućnost ipak nije isključena, pa se ženama koje doje preporučuje korišćenje kontracepcije dok ponovno ne požele da rađaju.

Kao što smo već rekli, svi organi koji su aktivno učestvovali u trudnoći i porođaju i koji su u to vrijeme pretrpeli znatne promjene ne vraćaju se u potpunosti u prvobitno pregradivno stanje. Ipak, na njima posle porođaja ostaju izvjesne promjene po kojima može da se ustanovi da li je žena rađala ili nije.

OSTALE ANATOMSKE PROMJENE U BABINJAMA
Materica se u toku trudnoće znatno uvećava usled hiperplazije i hipertrofije svojih mišićnih vlakana. Od pregradivne težine između 40 do 60g. ona do porođaja dostigne težinu do 1000g. Sem težine, ona ogromno povećava i svoju zapreminu.
Odmah po istiskivanju ploda, izlasku plodove vode i izbacivanju posteljice i ovojaka, materica se čvrsto retrahuje, te predstavlja, jednu čvrstu loptu čije se dno opipava na sredini između pupka i simfize.
Nekoliko sati kasnije, retrakcija uterusa nešto popusti, pa se njeno dno popne do visine pupka, gdje ostaje u toku prva 24 sata od porođaja. Zapremina materice svakim danom smanjuje i njeno dno se iz dana u dan spušta prema maloj karlici. Obično se dno uterusa svakodnevno spusti za oko 1,5 cm, te se 3 ili 4 dana babinja nalazi na sredini između pupka i simfize. Do visine gornje ivice simfize dno uterusa dospeva obično 10 dana od porođaja, a posle toga vremena spušta se u duplju male karlice.
Svoju pregradivnu zapreminu i težinu materica dostigne tek na kraju babinja.

Kod nekih babinjara, naročito višerotki, retrakcija uterusa i puerperalne kontracije prvih dana po porođaju praćene su osećajem bolova tzv – griža. Ti bolovi se povećavaju ako se babinjari daju uterotinična sredstva. Radi odstranjenja griža, daje se per-os piramidon ili aspirin.

Grlić uterusa, koji se u toku porođaja izravna sa ostalim delom uterusa, počinje da se formira već nekoliko sati posle. Nekoliko dana po porođaju, cervikalni kanal je prolazan za dva prsta, a pri kraju prve sedmice jedva za jedan prst. Kad se oformi, on nije više u obliku kupe, već dobija oblik valjka, a spoljnje ušće uterusa, koje je prije porođaja izgledalo kao zatvorena okrugla jamica, posle porođaja dobija izgled poprečne crte ili brazde i obično je uloživo za vrh od kažiprsta.

Vagina se posle porođaja vraća ali nikad ne dostigne svoje pregravidne karakteristike. Laceracije, nagnječenja i oguljotine na njoj postepeno zaraštauju i njeni se zidovi skupljaju. Već nekoliko dana posle porođaja, ona predstavlja glatku i nedovoljno elastičnu cev. Kasnije se njeni sluzokožni nabori samo u izvjesnoj meri ponovo uspostavljaju. Zbog toga površina sluzokože vagine posle porođaja nije više radijasta kao u nerotkinja već izravnala i glatka.
Uskoro posle porođaja vagina ponovo dobija eiasticitct i uobičajenu prolaznost, a njene introitus je nešto širi i lako zjapi. Velike i male usne su nešto razmaknute, međica je lako snižena i ponekad se na njoj vide ožiljci kao posljedica prethodnih rescepa ili epiziotomije.

Trbušni zid, razvučen u trudnoći po porođaju je mlitav, ali se posle nekoliko dana postepeno skuplja i tonizira, tako da se vraća u pregradivno stanje ali rijetko u potpunosti, te se rektusi trajno nešto više razmaknuti jedan od drugoga i slabijeg tonusa. Situacija u tom pogledu može značajno da se poboljša ako babinjara odmah po porođaju počne sa redovnom gimanstikom.

Koža potrbušine – mlitava, pokretnija na podlozi, često naborana. Na njenoj površini kod većine rotkinja ostaju trudnicki rastezi (striae gravidarum), koje su u početku ružičaste, a kasnije dobijaju mlečastosedefastu boju, karakterističnu za ožiljno tkivo. Zbog mlitavijeg trbušnog zida uzrokovanog često dijastazom pravih trbušnih mišića, kod višerotki se znatno češće sreću gastroenteroptoza, kao i spad drugih, prvenstveno unutrašnjih polnih organa, ukoliko su i mišići karličnog dna znatnije razmaknuti.

Dojke – jedini organi koji se razvijaju u babinjama. Prvih dana po porođaju dojke još uvek uglavnom izlučuju kolostrum koji nema hranljivu vrednost. Tek 3 do 4 dan babinja, nastaje oblilnije lučenje majčinog mleka praćeno hiperemijom dojki. Ta navala mleka u dojke i njihova hiperemija uz nedovoljno pražnjenje jer novorođenče ne posisa svu izlučenu količinu mleka dovodi do staze mleka u mlečnim žlezdama, kanalima i čini da dojke nabreknu, da postanu čvrste, napete i osetljive. Staza mleka u njima i hiperemija čine ih toplim i na dodir bolnim.
Ako se babinjari u to vrijeme ne pomogne pražnjenjem dojki izmuzavanjem i stavljanjem toplih termofora na njih, ona pati sve dok se ne uspostavi odgovrajući odnos između priticanja i oticanja mleka.
U to vrijeme, usljed zastoja mlijeka, stvoreni su povoljni uslovi za razvoj infekcije a naročito pogoduju naprsline na bradavicama.
U terapiji ovog stanja, prije svega, treba omogućiti da se dojke redovno potpuno prazne a zatim aseptičnim i antiseptičnim postupcima izbeći pojavu infekcije.

Kliničke karakteristike babinja
Mnoge žene, odmah posle porođaja imaju osećaj hladnoće i drhtanja. Ovaj osećaj brzo iščezava i, osim u retkim slučajevima, nema nikakve veze sa infekcijom. Objašnjava se prodiranjem stranih belančevina u krvotok majke. Kod izvjesnog broja babinjara, neposredno posle porođaja i nekoliko prvih dana babinja, zapaža se lako usporenje pulsa, koje izuzetno može biti i do 50 u minuti. Ova bradikardija je prolaznog karaktera i bez posebnog značaja. Dešava se da je temperatura prva 24h nešto povišena, Međutim, ako ona ne prede 38 i ako je kratkotrajna, ne smatra se zabrinjavajućom. Osim toga, zapaženo je i smatra se normalnim da se babinjare obilno znoje. Ta hipersekrecija znoja se naročito ispoljava kod dobrih dojilja i objašnjava se sličnim embrionalnim poreklom mlečnih i znojnih žlezda i jednakim odgovorom na iste hormonske uticaje.
U psihičkom pogledu normalne babinjare su smirene i zadovoljne.
Babinje pranje (lohije)
Lohije se javljaju već od prvog dana i predstavljaju odliv iz materice babinjare.
 U početku, taj je odliv prilično obilan i krvav i gotovo u potpunosti sastavljen iz krvnih elemenata sa primesom oljuštenih decidualnih komadića, mikroskopskih delova posteljičnih čupica i ovojaka – lochia cruenta
 Iz dana u dan sve je manje krvnih elemenata, a sve više seroznog transudata, pa se lohije bistre i njihov sastav postepeno menja. Nekoliko dana po porođaju postaju najpre krvavo-serozne da bi uskoro postale potpuno serozne. U njima u to vrijeme preovladuje transudat iz krvnih sudova uterusa sa sve manje eritrocita – lochia serosa
 Nadalje lohije postaju oskudnije i sa sve većom primesom leukocita, pa su oko desetog dana žućksto bele – lochia alba
Kasnije, lohije su sve gušće i oskudnije po količini i pri kraju babinja potpuno nestaju.

Već od prvih dana po porođaju u lohijama se mogu naći kao saprofiti mnogobrojne bakterije banalne ubikvitame flore. Lohije normalno imaju otužan miris. Ako smrde, to je znak da je došlo do prodiranja patogenih bakterija u njih ili usled transformacije u patogene na unutrašnjim polnim organima dotle prisutnih saprofitnih mikroorganizama. Dakle nastala je intrauterina pospartarlna infekcija. Do intrauterine infekcije može doći i ako nastupi zastoj u oticanju lohija iz uterusa i njihovo zadržavanje u njegovoj šupljini.

Takva infekcija, između ostalog praćena je bolovima u donjem delu trbuha i povišenom temperaturom. U takvoj situaciji materica zaostaje u involuciji, a opšte stanje babinjare je poremećeno – temperatura, jeza i drhtavica

Lečenje se sastoji u otklanjanju uzroka zadržavanju lohija i u davanju uterotonika i antibiotika.

Rad creva u babinjama

Odmah posle porođaja, odnosno nekoliko prvih dana babinja, zbog dekompresije u trbušnoj duplji, kod znatnog broja babi nj ara postoji privremena prolazna hipotonija creva koja dovodi do kratkotrajne opstipacije. Tome u prilog ide i pritisak koji velika čvrsta materica, koja prije nego involuiše, vrši na završne delove debelog creva, odnosno na sigmu i rektum. Ovo stanje kod izvjesnog broja žena sponatano se normalizuje te mnoge od njih nekoliko dana po porođaju dobijaju stolicu i bez ikakve intervencije.
Kod drugih, pak, babinjara do toga ne dolazi, te mnoge od njih ne dobijaju spontano stolicu. U takvim slučajevima, ako međica babinjare nije šivena, potrebno je trećeg dana babinja ženi dati neko laksantno sredstvo ili je klistirati. Obično je dovoljno jedno davanje laksantnih sredstava ili klistira, jer se funkcija creva brzo normalizuje. Od laksantnih sredstava najbolje je dati 1 ili 2 kašike parifinskog ulja ili ricinusa. Gorka so se ne sme davati babinjarama koje doje, jer ona, zbog toga što oduzima tečnost iz organizma, nepovoljno utiče na laktaciju.
Ako je međica šivena klizma se daje petog dana babinja. Kasnije, tonus, peristaltika i rad crva se normalizuje, te se i stolica uskoro uredi.

Funkcija mokraćne bešike u babinjama
Kao i sa crevima slično se dešava i sa izvodnim mokraćnim organima. Naime, posle porođaja Često nastupa atonija uretera i mokraćne bešike, što sa porođajnom traumom i nagnječenjem sfinktera i izvodnog mokraćnog kanala, ponekad, prolazno oteža ili onemogući spontano mokrenje. To dovodi do retencije mokraće prepunjenosti bešike. Neophodna je kataterizacija. Osim toga, korisno je davati parenteralno prostigmin radi toniziranja mišića bešike.

Nega babinjare
Posle porođaja porodilja ostaje još 2 do 4 sata u porodilištu pod neposrednom kontrolom lekara i babice. Ovo je važno zbog toga što kod nje za to vrijeme može da nastupi profuzno i po život opasno krvarenje iz uterusa. Dok je babinjara u porodilištu, ljekar treba povremeno da kontroliše visinu dna i retrakciju uterusa opipavanjem uterusa, spolja preko trbušnog zida. Za to vrijeme treba takođe da kontroliše na svakih 15 minuta učestalost i kvalitet pulsa porodilje, a nešto rjeđe, za prva dva sata po porođaju, treba da kontroliše i vrednost krvnog pritiska.
Posle toga vremena opasnost od atoničnog krvarenja se bitno smanjuje, te se babinjara prevozi iz porodilišta i stavlja u postelju, ali su ljekar i babica dužni da je i dalje kontrolišu, jer se krvarenje, mada izuzetno, može i kasnije javiti. Prije nego što se stavi u postelju, babinjari se operu spoljni polni organi i preko njih stavi sterilan uložak od vate umotane gazom. Spoljni polni organi peru se sterilnom vatom natopljenom u slab rastvor nekog dezinfekcionog sredstva. Ukoliko postoji šav na medici, nezi polnih organa babin jare kasnijih dana babinja za sve vrijeme dok rana ne zaraste treba obratiti posebnu pažnja. Posle svakog zapiranja treba osušiti ranu na medici sterilnim komadićima gaze i zaprašivati je tankim slojem sulfonamidskog praška ili praha nekog antibiotika. Posle toga, na ranu međice i spoljne polne organe treba staviti sterilan uložak vate omotan sterilnom gazom. U principu svaku babinjam treba zapirati bar dva puta dnevno, izjutra i uveče. Osim toga, naročito babinjare sa Šavom na medici, treba zapirati posle svakog obavljanja male i velike nužde. Kao što smo pomenuli, babinjara se naročito prvih dana babinja obilno znoji. Zvog toga ona treba da kupanjem održava čistoću svoje kože. Dok je u postelji, treba je kupati vlažnim peškirima i sapunom svakog dana. Čim počne da ustaje, babinjara se može kupati pod tušem, a kasnije, posle prvih dana babinja, kad se oticanje lohija smanji i zarastu rane na medici, babinjara se može kupati i u kadi, koja mora biti izvanredno čista. Prije svakog podoja babinjara mora da mlakom vodom i sapunom opere ruke, a takode i dojke i da ih prosuši.

Gimnastika u babinjama

Gimnastika u babinjama potrebna je iz više razloga: zdravstvenih, funkcionalnih i estetskih. Zdravstveni razlozi uslovljeni su prevencijom kardiovaskularnih i plućnih komplikacija, prvenstveno tromboze koja se može javiti kod babinjare u vanskim sudovima male karlice i donjih ekstremiteta. Gimnastikom se u to vrijeme poboljšava cirkulacija u krvnim sudovima celokupnog organizma, pa i ugroženih regiona, i pojačava ventilaciju u plućima, što je od posebnog značaja, ne toliko u normalnom koliko u patološkom puerperijumu. U babinjama takode treba voditi računa da se povrati normalna figura žene i da se ojača snaga njenih mišića. Ovo je potrebno ne samo iz estetskih već i iz funkcionalnih razloga, jer mlitavost trbušnih mišića favorizuje spuštanje trbušnih organa u niže delove trbušne duplje, odnosno
dovodi do gastroenteroptoze sa svim njenim posljedicama. Zbog toga je veoma važno da trbušni mišići posle porođaja povrate svoj pregravidni tonus. To se postiže gimnatičkim vežbama sa kojima treba početi prvih dana po porođaju, dok je još babinjara u postelji i nastaviti kasnije, kad počne da ustaje iz kreveta. Vežbe treba da su sistematske i svakodnevne. One se uglavnom sastoje u pregibanju i opružanju trbušnih i leđnih mišića i mišića nogu. Da bi se sprečilo popuštanje potrbušine i pomogo formiranje figure babinjare, osim gimnastičkih vežbi, preporučuje se i nošenje pojasa koji stegne potrbušinu i pomaže trbušni zid u držanju trbušnih organa i odolevanju intraabdominalnom pritisku.

Ustajanje u babinjama
Sa ustajanjem babinjare iz postelje ne treba ni odugovlačiti niti preuraniti. U međuvremenu, dok ne ustaje iz kreveta, babinjara treba da se kreće u postelji i čak da vrši odgovarajuće gimnastičke vežbe. Uz pomoć babice ona može da za vrlo kratko vrijeme ustane iz postelje već prvog ili drugog dana po porođaju radi obavljanja fizioloških potreba. Ustajanje ne sme da bude zamorno za porodenu ženu. Zbog toga je ipak najbolje ako babinjara prva dva dana ostane u postelji, a počne da ustaje treći dan po porođaju. Jasno je da to važi za babinjare koje su imale normalan porođaj sa babinjama bez komplikacija i koje nemaju na medici rane od većih rascjepa i većih epiziotomija. Ako je u toku porođaja urađena obična epiziotomija ili je na medici nastao manji rascjep koji je ušiven, onda sa ustajanjem babinjare takode ne treba odugovlačiti. Drukčija je situacija, međutim, ako su u porođaju nastupile velike rupture, ili je načinjena opsežna epiziotomija. Tada sa ustajanjem babinjare ne treba žuriti. Takvim se ženama ustajanje dozvoljava tek petog ili šestog dana, pošto se ustanovi da je šav na medici zarastao i pošto babinjara spontano ili pomoću laksantnih sredstava dobije stolicu. Ukoliko postoje druge, znatnije komplikacije, bilo da su praćene povišenom temperaturom ili da protiču bez. febrilnosti žene, ljekar odlučuje dokle će babinjara ostati u postelji. Rano ustajanje babinjare i gimnasičke vežbe koje izvodi još u postelji odlična su predohrana protiv plućnih komplikacija, tromboflebitisa i embolije.

Ishrana u babinjama
Prvih dana po porođaju babinjara treba da uzima lako svarljivu, preicžno laktovcgctabilnu hranu bogatu vitaminima. U to vrijeme, osim mleka, kuvanog griza, sutlija, pudinga i kremova, porodilja može da uzima pire od krompira, kuvano živinsko i teleće meso, mlad sir, sveže voće, kompote i drugu slučnu hranu. Od četvrtog dana babinja pa nadalje, babinjara, ukoliko ne postoje posebni razlozi protiv toga, postepeno prelazi na običnu ishranu. Babinjara koja doji dovoljno je ako sa hranom unosi 11 800 do 12 000 J dnevno. Ako je prije ili u toku porođaja ili u babinjama pokazala znake toksemije, onda joj treba za izvjesno vreme, dok se stanje njenog zdravlja porpuno ne normalizuje, ograničiti unošenje soli i masti i hraniti je pretežno ugljenim hidratima. Dijetalnu ishranu po uputstvu nadležnog lekara traba da uzimaju i babinjare koje pate od neke ozbiljnije bolesti, kao sto su dijabetes, bubrežna oboljenja, hipertenzija i druge.
Već od prvog dana po porođaju svakodnevno kod babinjare treba da se kontroliše njeno opšte stanje, uključujući njen izgled, boju kože i vidljivih sluznica, telesna temperatura, puls, disanje i drugo. Osim toga, svakog dana treba pregledati dojke, videti da li su nabrekle, kakav je venski crtež na njihovoj koži, da li je mlečnost zadovoljavajuća, zatim da li se dojke prazne posle podoja i ima li u njima osetljivih mjesta i tvrdina. Treba pregledati bradavice i na njima potražiti eventualne prskotine koje mogu da posluže kao vratnice infekcije. Takode, treba odrediti visinu dna uterusa i ustanoviti brzinu njene involucije. Veoma je važno opipati trbuh babinjare, a naročito njegove donje partije i ustanoviti da li je mekan i neosetljiv. Na kraju pregleda treba pogledati spoljne polne organe i videti količinu, boj\i i miris lohija, kao i stanje ušivenih rana na međici.
U normalnim babinjama, osim nege koja se pruža babinjari, nije potrebna nikakva terapija. Izuzetno i u takvim slučajevima, može se nekoliko dana po porođaju ubrzati involucija uterusa davanjem tri puta dnevno po 15 do 20 kapi ekstraktuma sekale cornuti, ili nekog sličnog preparata (ergotan tablete 3 dana izjutra i uveče po jedna tableta pod jezik).

http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija