Docent dr sci Zoran Džamić, urolog Urološke klinike Kliničkog centra Srbije Medicinskog fakulteta u Beogradu

Ono sto je mamografija kod zena u prevenciji raka dojke, to je »Prostata specifični antigen« kod muškaraca u prevenciji raka prostate

Iako se kroz razne akcije mnogo cesce govori o prevenciji takozvanih »zenskih« malignih oboljenja – raku grlica materice ili raku dojke, treba reci da bolesti prostate, ukljucujuci i kancer, u podjednakoj meri pogadjaju musku populaciju.
Bolesti prostate su poslednjih godina na vrhu liste bolesti od koje muskarci najcesce obolevaju i moze se slobodno reci da se bolesti prostate ubrajaju u bolesti 21. veka, kaze u razgovoru za »APOTEKU« docent dr sci Zoran Dzamic, urolog Uroloske klinike Klinickog centra Srbije Medicinskog fakulteta u Beogradu.

-Prema nekim podacima, rak prostate je najcesce zlocudno oboljenje kod muskaraca i drugo na listi smrtnosti od svih malignih oboljenja. Isti podaci govore da je karcinom prostate najcesci karcinom kod muskaraca u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Koliko je to oboljenje cesto kod muskaraca u Srbiji?
»Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, karcinom prostate je drugi po ucestalosti smrtnosti u SAD za 2008. i 2009.godinu, sa tendencijom da izbije na prvo mesto. U Srbiji mi mozemo slobodno da kazemo da smo unutar nekog evropskog proseka. Podaci evropskog udruzenja urologa i americkog udruzenja
urologa po pitanju ucestalosti su slicne. Poslednjih godina povecanje incidence dijagnoze prostate bazira se na poboljsanju prevencije i rane dijagnostike karcinoma. Kod nas u Srbiji to moze da se pripise i boljoj informisanosti pacijenata i, iskreno da kazem, trudu nas urologa koji rade na tom problemu, narocito urologa sa Uroloske klinike Medicinskog fakulteta u Beogradu. Uradjene su i prve operacije u vezi sa karcinomom prostate pre nekih 15 do 20 godina.«
– Karcinom prostate vazi za bolest koja uglavnom pogadja muskarce srednjeg i starijeg doba. Koji su uzroci tog oboljenja, zbog cega nastaje, koji su faktori rizika?
»O uzrocnicima ne mozemo decidno da govorimo, jer kad bismo znali uzrocnike, trudili bismo se da apsolutno te uzrocnike i eliminisemo sto je trend svuda u svetu, pa i kod nas. Medjutim, faktori rizika su upravo oni, standardni za sve maligne bolesti. To su pre svega, pusenje i konzumiranje alkohola.
Ono sto muskarce najvise interesuje jeste da li seksualni zivot ima neke veze sa karcinomom prostate, slobodno mogu da kazem, nezavisno od pojedinih studija – nema sigurnog odgovora.
Karcinom prostate se, po pitanju simptomatologije, ne razlikuje puno od drugih bolesti prostate, ali po pitanju ishoda i klinickog toka je, normalno, mnogo teza i neadekvatno lecenje dovodi do smrtnog ishoda. U starim udzbenicima hirurgije i urologije nekada je karcinom prostate navodjen kao cesta bolest muskaraca u jako poznim godinama zivota i tu se mislilo na osmu deceniju zivota. Poslednjih godina tendencija se povecala u prilog mladje muske populacije. Medjutim, treba reci da je karcinom prostate izuzetno redak kod ljudi mladjih od 50 godina. Ipak, preko 50. godine mora se apsolutno obratiti velika
paznja na mogucnost pojave karcinoma prostate. Pre vise od deset godina doslo je do revolucije u dijagnostici karcinoma prostate epohalnim uvodjenjem markera za ranu detekciju raka prostate u klinicku praksu. To je »Prostata specificni antigen« (Prostate-specific antigen) – skraceno PSA.
-Sta se time konkretno postiglo?
»Samim tim znatno je povecan broj pacijenata kojima smo mogli da odredimo tretman takozvanog kurativnog lecenja. Znaci da pacijente lecimo i – izlecimo od karcinoma prostate, sto je do tada bila prava retkost. Svo lecenje je bilo paliativno lecenje. Znaci lecile su se posledice, ali se vrlo retko mogao usporiti tok bolesti. Nezavisno od svega toga i dalje je smrtnost od karcinoma prostate veoma velika.
– Kao i kod karcinoma drugih organa, i kod ovog je najvaznija rana dijagnostika. Koji su to rani simptomi karcinoma prostate, odnosno da li ih uopste ima i koliko su prepoznaljivi?
»Karcinom prostate nema nijedan klinicki subjektivni simptom koji ce se javiti kod pacijenta i za koji ce on moci da kaze – e ja sam dobio ovaj simptom i moram sada hitno da odem kod urologa, jer to je mozda karcinom prostate! Simptomi su simptomi takozvanog donjeg urinarnog trakta i simptomi opstrukcije
donjeg urinarnog trakta. Zajednicki simptomi koji su uglavnom vezani za vecinu bolesti prostate. Karcinom prostate nije jedina bolest prostate, ali je najteza bolest koja zahteva najvecu paznju.«

– Kako bi to izgledalo u klinickoj praksi?
»To je poremecaj mokrenja, ucestalo mokrenje, cesto nocno mokrenje, promena kvaliteta mlaza mokrace, neadekvatno praznjenje mokracne besike, odnosno nedostajanje subjektivnog osecaja kod pacijenata da se nije dovoljno ispraznio nakon mokrenja. To bi sve bili simptomi koji bi se mogli uvrstiti u simptome donjeg urinarnog trakta, odnosno simptome opstrukcije donjeg urinarnog trakta ili simptome prostatizma, ako bi to malo sire gledali.
-Dakle poseta urologu je nesto kao i obavezna poseta onkologu za zene kod raka dojke?
»Apsolutno. U zemljama zapadne Evrope, a ja najvise poznajem urolosku problematiku u Francuskoj, ono sto je mamografija kod zena u prevenciji raka dojke, to je prostata specificni antigen kod prostate. U poslednje vreme i kod nas se tome daje veliki znacaj. Cak se ide i na to da i socijalno zdravstveno osiguranje uvede, kao jednu normalnu rutinsku metodu analiza, da se svim zaposlenima posle 45 godine odredjuje nivo prostate specificnog antigena.
-Dakle pregled kod urologa i tumor markeri…Koliko cesto ih treba raditi?
»Na zapadu se preporucuje da se nivo prostata specificnog antigena odredjuje jednom u dve godine. Ja sam nekako pristalica da se na ovim nasim specificnim prostorima to radi jedanput godisnje. Ako me pitate zasto, ne bih mogao da vam kazem. Ali, moje kolege i ja u svojoj praksi kod nasih hronicnih pacijenata, odredjujemo nivo PSA jednom godisnje. To bi trebalo da bude nesto kao osnovni postulat i uvod u pracenje pacijenata sa bolestima prostate.
– Koji su simptomi u kasnijoj fazi?
»Nazalost pored svih nasih preporuka vrlo cesto se karcinom prostate dijagnostikuje kada je vec u poodmakloj fazi. Tada lecenje nije kurativno, vec samo paliativno i, nazalost, bitka se onda vrlo cesto izgubi. Karcinom prostate ima veliki afinitet prema metastaziranju, odnosno prelazak u kostani aparat, u pljosnate kosti
u organizmu. Nazalost, jos uvek se kod velikog broja pacijenata fakticki dijagnostifikuje bolest kada vec postoje sekundarni depoziti, prevashodno u kostanom aparatu. E tada je bitka sa bolescu izuzetno teska. Ima pomaka, apsolutno! Medjutim, krajnji ishod je jos uvek krajnje diskutabilan.«
– Kolika je mogucnost za izlecenje ako se otkrije u toj ranijoj fazi?
»Kod intraprostaticnih karcinoma, uz normalno obracanje paznje na pato-histolosku analizu, odnosno na odredjivanje stepena maligniteta, kod pocetnih simptoma prostate sa radikalnom hirurgijom takozvanim radikalnim hirurskim lecenjem, postizu se izuzetno dobri rezultati. Mogu slobodno da kazem da je izlecenje skoro 100 odsto. Uvodjenjem zracne terapije takozvane konformalne zracne terapije udaljeni rezultati lecenja
kod pacijenata koji imaju pocetne karcinome prostate takodje su izuzetno dobri. To su dve terapijske opcije koje daju odlicne rezultate pod striktnim indikacijama. O samom procentu izlecenja u uznapredovaloj fazi bolesti ne mogu da govorim jer je to vrlo individualni odgovor. Efekat lecenja se najbolje moze odrediti kroz odredjivanje kontrolnih nivoa prostata specificnog antigena nakon bilo koje vrste ili u toku bilo kog lecenja.
Dakle, prostata specificni antigen je zlatni standard za proveru efekta naseg lecenja pacijenata sa karcinomom prostate.«
– Koji bi mogao biti Vas savet?
»Svaki muskarac treba da zna da poremecaj kvaliteta mokrenja nije normalna stvar. Izuzetno je vazno javiti se urologu na vreme.
Jedna analiza dva mililitra krvi moze da promeni sve. Propaganda je doprinela povecanju svesti i mislim da treba da postoji akcija koja poziva na mere prevencije raka prostate. Srbija je zemlja sa znacajnim brojem urologa koji su sertifikovani i clanovi su mnogih medjunarodnih udruzenja, vrlo opravdano. Trudimo se da pratimo
i svoju terapiju sprovodimo na osnovu evropskih smerniica koje se svake godine izdaju od strane evropske asocijacije urologa. Mislim da tu nismo izgubili trku i da uspevamo da pratimo sve trendove.

Sta je prostata, gde je ona smestena i kakva je njena funkcija?

Sama prostata je žlezdani organ koji spada u red unutrasnjih genitalnih organa muskarca. Nalazi se na bazi mokracne besike iznad zavrsnog dela digestivnog trakta, odnosno iznad debelog creva. Organ koji je zavistan od lucenja glavnog muskog polnog hormona – testosterona, odnosno glavnog androgena. Sama njena funkcija je da proizvodi, po boji, mlecnu tečnost, odnosno mlecni sekret koji ulazi u sastav ejakulata i smatra se da je funkcija tog medijuma zapravo u poboljšanju pokretljivosti spermatozoida i odrzavanju viskoznosti semene tecnosti.

Casopis Apoteka br.64