Osnovna misao koju ljekar treba da ima na umu kad odluči da ukaže lekarsku pomoć nekoj trudnici je da nijedan lek dat trudnici u prvom trimestru trudnoće nije potpuno bezopasan, odnosno da svi lekovi u to vrijeme mogu da budu manje ili više teratogeni, jer je to period embriogeneze.

U stvari, u tom vremenskom periodu odvija se stadijum stvaranja embrionalnih tkiva i organa i formiranje organizma ploda u celini.
Opšte je prihvaćeno stanovište da skoro svi medikamenti prolaze kroz posteljičnu barijeru, jedino što je brzina njihovog transporta različita. Prolaznost lekova kroz posteljicu zavisi od mnogih faktora:
a) od njihove liposolubilnosti (hidrosolubilni ne prolaze);
b) od veličine molekula;
v) od konfiguracije molekula;
g) gradijenta koncentracije i
d) od polariteta.
Zbog toga trudnicama treba davati lekove u strogo indikovanim slučajevima, zapravo kada je to stvarno neophodno i kada je očekivana korist od planirane terapije za majku i plod veća nego što je mogući rizik od teratogenog dejstva korišćenih lekova. Osim toga, prepisane medikamente treba davati u minimalnim efektivnim dozama. Pri tome svaki ljekar mora da poznaje lekove sa izuzetno štetnim delovanjem na začetak, odnosno plod. Takvi lekovi ni pod kakvim uslovima ne smeju se davati bremenitim ženama. U te veoma štetne medikamente spadaju:
1. tetraciklini (vibramicin,dovicin) talože se u fetalnim zubima i u kostima, pa izazivaju prebojenost zuba i zastoj kostiju u rastu;
2. chloramphenicol (hloramfenikol) toksičan je i za majku i za plod;
3. sulfonamidi (bactrim) ometaju konverziju nekonjugovanog u konjugovani bilirubin, pa izazivaju kemikterus; 4. arninoglikozidi (gentamicin, amicacin, streptomicin) oštećuju vestibularni nerv fetusa što se kasnije ispoljava gluvoćom i
5. benzodiazepini (apaurin, valium) — izazivaju stvaranje zavisnosti, pa samim tim posle porođaja dovode do razvoja apstinencijalnog sindroma.
Ljekar takode mora poznavati i lekove koji se mogu bez stvarnog rizika davati trudnicama tokom celog trajanja trudnoće, ako se za to ukaže potreba. U takve medikamente spadaju: 1. penicilin;
2. cefalosporini;
3. eritromicin;
4. betasimpatikomimetici (prepar), mada se on ne preporučuje u prvom trimestru kada za njega i ne postoje stvarne akušerske indikacije;
5. metildopa (aldomet) za snižavanje arterijskog krvnog pritiska kod trudnica;
6. izoptin često uz prepar za regulisanje tahikaradije i
7. heparin, koji ne prolazi posteljičnu barijeru. Sa heparinom, međutim, treba ipak biti obazriv i ne treba ga davati porodiljama nekoliko sati prije porođaja zbog opasnosti od postpartainog krvarenja. Na kraju treba ponovo istaći da, iako su navedeni lekovi bezopasni po razvoj i rast začetka i ploda i njih ne treba davati bez ozbiljnih indikacija i nekritično.

http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija