Osnovna misao koju ljekar treba da ima na umu kad odluči da ukaže lekarsku pomoć nekoj trudnici je da nijedan lek dat trudnici u prvom trimestru trudnoće nije potpuno bezopasan, odnosno da svi lekovi u to vrijeme mogu da budu manje ili više teratogeni, jer je to period embriogeneze.
U stvari, u tom vremenskom periodu odvija se stadijum stvaranja embrionalnih tkiva i organa i formiranje organizma ploda u celini.
Opšte je prihvaćeno stanovište da skoro svi medikamenti prolaze kroz posteljičnu barijeru, jedino što je brzina njihovog transporta različita. Prolaznost lekova kroz posteljicu zavisi od mnogih faktora:
a) od njihove liposolubilnosti (hidrosolubilni ne prolaze);
b) od veličine molekula;
v) od konfiguracije molekula;
g) gradijenta koncentracije i
d) od polariteta.
Zbog toga trudnicama treba davati lekove u strogo indikovanim slučajevima, zapravo kada je to stvarno neophodno i kada je očekivana korist od planirane terapije za majku i plod veća nego što je mogući rizik od teratogenog dejstva korišćenih lekova. Osim toga, prepisane medikamente treba davati u minimalnim efektivnim dozama. Pri tome svaki ljekar mora da poznaje lekove sa izuzetno štetnim delovanjem na začetak, odnosno plod.
1. tetraciklini (vibramicin,dovicin) talože se u fetalnim zubima i u kostima, pa izazivaju prebojenost zuba i zastoj kostiju u rastu;
2. chloramphenicol (hloramfenikol) toksičan je i za majku i za plod;
3. sulfonamidi (bactrim) ometaju konverziju nekonjugovanog u konjugovani bilirubin, pa izazivaju kemikterus; 4. arninoglikozidi (gentamicin, amicacin, streptomicin) oštećuju vestibularni nerv fetusa što se kasnije ispoljava gluvoćom i
5. benzodiazepini (apaurin, valium) — izazivaju stvaranje zavisnosti, pa samim tim posle porođaja dovode do razvoja apstinencijalnog sindroma.
Ljekar takode mora poznavati i lekove koji se mogu bez stvarnog rizika davati trudnicama tokom celog trajanja trudnoće, ako se za to ukaže potreba. U takve medikamente spadaju: 1. penicilin;
2. cefalosporini;
3. eritromicin;
4. betasimpatikomimetici (prepar), mada se on ne preporučuje u prvom trimestru kada za njega i ne postoje stvarne akušerske indikacije;
5. metildopa (aldomet) za snižavanje arterijskog krvnog pritiska kod trudnica;
6. izoptin često uz prepar za regulisanje tahikaradije i
7. heparin, koji ne prolazi posteljičnu barijeru. Sa heparinom, međutim, treba ipak biti obazriv i ne treba ga davati porodiljama nekoliko sati prije porođaja zbog opasnosti od postpartainog krvarenja. Na kraju treba ponovo istaći da, iako su navedeni lekovi bezopasni po razvoj i rast začetka i ploda i njih ne treba davati bez ozbiljnih indikacija i nekritično.
http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija