Izvor: Doživeti 100

Starenje je vremenski zavistan fenomen koji se odvija u više faza i obuhvata različite procese, a
karakteriše se smanjenom sposobnošću sistema da odgovori na egzogeni ili endogeni stres izazvan
hemijskim, fizičkim ili biološkim agensima

Piše:DRAGANA JOCIĆ – mr ph. spec. dipl. psiholog

Sa godinama dolazi do starenja celokupnog organizma, i koža – glatka, elastična, sveža – lagano počinje da gubi kvalitete mladosti. Razlozi za to su fiziološke prirode i faktori spoljašnje sredine.

Prvi znaci starenja kože ispoljavaju se na licu i vratu. U starosti koža postaje žućkasto-sivkasta, meka tkiva gube svoju elastičnost, smanjuje se obim potkožnog masnog tkiva. Tokom starenja dolazi do istanjivanja epidermisa, fragmentacije i degeneracije elastina i kolagena, smanjuje se perfuzija u koži, čvrstina i elastičnost kože, tako da koža postaje sklona boranju. Postoji nekoliko vrsta bora: fine
bore, brazde, duboke brazde, duboke bore. Za razliku od dubokih bora, fine bore nastaju usled smanjenja vlažnosti u epidermisu.

ZAŠTO KOŽA STARI?

Starenje kože je posledica kombinacije hronološkog (unutrašnjeg) i spoljašnjeg starenja (delovanje
spoljašnjih faktora). Unutrašnje starenje je genetski uslovljeno i manifestuje se pojavom finih bora na površini kože i gubitkom elastičnosti.
Karakteriše se kliničkim, histološkim i fiziološkim znacima propadanja koji se javljaju kod starijih osoba čija je koža bila zaštićena od sunca. Hronološki starom kožom se uobičajeno smatra koža osoba starijih od 65 godina.
Klinički, stara koža je atrofična, suva, istanjena, bleda, opuštena (mlitava), sa smanjenom elastičnošću. Spoljašnje starenje uzrokovano je spoljnim faktorima, posebno UV zračenjem. Prevremeno
starenje kože (fotostarenje) je posledica izlaganja kože UVA i UVB zračenju. Fotoostarela koža histološki se karakteriše prisustvom abnormalnih elastičnih vlakana u dermisu i izrazitim smanjenjem određenih tipova kolagena. Elastična vlakna su distrofična i amorfne strukture. Biohemijski, fotoostarela koža pokazuje proteolitičku aktivnost i abnormalno obnavljanje ekstracelularnog matriksa,
dovodeći do pojačane degradacije kolagenih i elastičnih vlakana u dermisu, i posledično do smanjene elastičnosti kože. Klinički, fotoostarela koža je grubo izborana, zadebljana, sa izraženim dispigmentacijama i telangiektazijama, opuštena je, mlitava, sa braonkastim mrljama (lentigo), a često
se javljaju seboreične i aktinične keratoze koje su estetski neprijatne, a nastaju usled hipertoničnosti mišića lica.
Formiranje reaktivnih slobodnih radikala (reaktivne kiseonične vrste, ROS) smatra se osnovnim mehanizmom
koji dovodi do pojave vidljivih tragova spoljašnjeg starenja kože. Povećano formiranje slobodnih radikala karakteristično je i za unutrašnje i za fotostarenje.
Osim toga, ekspresija enzima matriksnih metaloproteinaza (MMP) koja je indukovana UV zračenjem, dovodi istovremeno do smanjenja sinteze i pojačane degradacije kolagenih i elastičnih vlakana u dermisu kože i frakcije higroskopnih glikozaminglikana.

MOŽE LI SE USPORITI STARENJE KOŽE?

Upotreba kozmetičkih preparata ne može da zaustavi prirodne biohemijske promene ali može bar delimično da odloži fotostarenje. Pravilnom i kontinuiranom upotrebom preparata koji će koži nadoknaditi neophodne količine lipida i ovlaživača, zaštitom od UV-svetlosti, slobodnih radikala i oksidativnih procesa, možemo koži vratiti izgubljene sposobnosti ili usporiti procese staračkih promena koje su već počele.
Zato danas istraživači i vodeći svetski proizvođači kozmetičkih preparata čine posebne napore u pronalaženju aktivnih sastojaka kozmetičkih proizvoda koji će pomoći u održanju zdrave i lepe kože.
Kozmetika koja je označena kao »antiaging« – protiv starenja, obuhvata veliku grupu kozmetičkih preparata koje sadrže različite aktivne supstance i imaju odgovarajuću namenu.
Ovi preparati često pripadaju grupi »cosmeceuticals« (»quasi-drugs«) koji u određenoj meri utiču na fiziološke procese u organizmu, a samim tim ostvaruju kozmetičke efekte.

KVALITETNA KOZMETIKA

Jednu od podela kozmetičkih proizvoda protiv starenja kože, na sledeće tri grupe, predložio je Coleman Jakobson (President Int. Sociaty of Cosm. Dermatology, Dallas, USA):
• kozmetički proizvodi za prevenciju starenja kože
• kozmetički proizvodi za kontinuiranu negu
• kozmetički proizvodi za regeneraciju kože.
Preparati predviđeni za dnevnu negu sadrže supstance koje će obezbediti dovoljnu količinu vlage,
zaštitu od sunčevog zračenja, usporiti proces starenja kože. To su kremovi-emulzije tipa U/V sa izraženim
vlažećim efektom i zaštitnim faktorom umerenih vrednosti. Noćnan nega podrazumeva upotrebu preparata
sa različitim aktivnim supstancama i masnim materijama koje će koži nadoknaditi gubitak lipidne
barijere, obezbediti »ishranu« kože, usporiti i smanjiti znakove starenja.
To su noćni V/U kremovi, obogaćeni aktivnim materijama, emolijensima i masnim komponentama.
S obzirom da su proizvodi protiv starenja kože višefunkcionalni, tj. multiaktivni, i tehnološka rešenja
su raznovrsna – emulzije različitog tipa, kremovi i losioni sa liposomima, lipoproteinske kreme. Neke
supstance koje se svrstavaju u »anti-age« samo ispoljavaju vlažeći efekat na koži, i deluju na površinske slojeve kože, što je potvrđeno in vivo ispitivanjima.

OD ČEGA SE SASTOJE ANTI-AGE PREPARATI?

U dermokozmetičkim anti-age proizvodima koriste se supstance koje poboljšavaju turgor i tonus kože (pseudokolageni biljnog ili ribljeg porekla, polisaharidi, hijaluronska kiselina i natrijum hijaluronat), supstance koje blokiraju enzime matriksne metaloproteinaze i različiti antioksidansi (vitamin E, vitamin C, koenzim Q10 i dr), a sadrže i odgovarajuće UVA i UVB filtere za dnevnu zaštitu kože od sunca.

Prave »anti-age« supstance bi trebalo da imaju višestruki efekat na kožu:
• uspostavljanje regenerativno-degenerativnih procesa u koži, tako što će povećati sintezu kolagenih i elastičnih vlakana, tj. izvršiti regeneraciju degenerisanih slojeva kože;
• smanjiti suvoću kože;
• povećati sadržaj vode u koži (hidratacija);
• smanjiti TEWL (transepidermalni gubitak vode);
• povećati elastičnost kože i ublažiti postojeće linije/bore na koži.

Vitamin A i derivati (retinol, retinaldehid, retinilpropionat ili acetat) delimično ublažavaju već postojeće znakove fotostarenja kože. Klinički potvrđeni efekti vitamina A jesu poboljšanje finih bora (u manjoj meri grubih), ublažavanje hiperpigmentacija i bolja tekstura kože. Derivati vitamina A –
tretinoin, izotretinoin, tazaroten – jesu lekovi (dostupni samo uz recept) i lokalno se koriste za ublažavanje znakova fotostarenja kože.
Hidroksi kiseline se u manjim koncentracijama koriste u anti-age preparatima pri čemu ostvaruju efekat hidratacije i povećanja elastičnosti kože. Najčešće se koriste α-hidroksi kiseline (AHAs), glikolna i mlečna, koje normalizuju pH kože, a delovanje zavisi od primenjene koncentracije. Dokazani su i povoljni efekti amonijum-laktata, glukono-deltalaktona i laktobionske kiseline. In vitro i kliničke studije su pokazale povoljniji anti-age efekat laktobionske kiseline u odnosu na mlečnu i glikolnu kiselinu. Ona je dobar ovlaživač, antioksidans i doprinosi obnavljanju integriteta kože.
Fitosteroidi (fitoestrogeni) predstavljaju neosaponifikovane frakcije različitih ulja koji inkorporirani u anti-age preparate odlažu proces »hormonskog starenja« (postmenopauza kod žena), a efikasni su i u borbi protiv fotostarenja kože (mlitava, zadebljala, gruba, siva koža, uz gubitak prirodnog tonusa),
pa su poslednjih godina zastupljeni u dermokozmetičkim anti-age prizvodima za negu starije kože. Najveću upotrebu sa kozmetičkog aspekta imaju fitoestrogeni koji pripadaju grupi flavonoida, steroidni saponini i pojedini fitosteroli. Najznačajniji izvori kozmetički aktivnih fitosteroida su: ši buter (Shea
butter), avokadov vosak, tj. avokadovo ulje (Persea gratissima), ulje semena soje (Glicinae max), ulje boraga (Borago officinalis), ulje žutog noćurka (Oenothera bienis).
Anti-age proizvodi sadrže i supstance koje na različitim nivoima blokiraju reakcije formiranja slobodnih radikala, a koje deluju kao efikasni antioksidansi. Razlikuju se enzimski (superoksiddizmutaza, katalaze, peroksidaze, glutation-reduktaze) i neenzimski (vitamin E i C, beta-karoten, ubihinonkoenzim
Q10) antioksidansi. Najčešće se koriste vitamin E, vitamin C i njegovi stabilniji derivati (natrijum askorbilfosfat, magnezijum askorbilfosfat, askorbil palmitat, askorbil glukozid, askorbilmetilsilanolpektinat), koenzim Q10, polifenoli, proantocijanidini i flavoni.
Prilikom formulacije »anti-age« preparata treba voditi računa o izboru odgovarajućih supstanci i u određenim koncentracijama.
Vrlo je bitan i izbor pomoćnih materija da bi krem imao dobra senzorijalna svojstva i privlačan izgled, ali i da bi došlo do oslobađanja aktivne komponente iz krema i ostvarenja efekta na koži.
Zdrav i negovan izgled kože su preduslovi zadovoljstva sobom i povećanja kvaliteta života. Proces starenja kože je normalan fiziološki proces koji treba prihvatiti, a zdrava i i lepa koža
uslov psihološke ravnoteže i psihičke stabilnosti.