Vitamini rastvorljivi u mastima – liposolubilni vitamini
Retinol (vitamin A)
Po hemijskoj strukturi spada u grupu alkohola. U namirnicama i nekim lekovima se javlja u raznim oblicima koje još nazivamo retinoidi, kao što je retinal, 3-dehidroretinol, retinoična kiselina, tretinoin, izotretinoin.
Važan oblik vitamina A je i beta karoten jer se on u organizmu pretvara u vitamin A. Zato beta-karoten nazivamo još i provitamin A.
Vitamin A ima brojne važne uloge u organizmu. Sudeluje u sintezi vidnog pigmenta – rodopsina, koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnice oka. Te ćelije su osetljive na svetlo i ključan su element čula vida. Smatra se da jača imunitet, smanjuje pojavu nekih zaraznih bolesti i štiti od nekih oblika raka! Takođe, ima blagotvoran efekat na kožu i antioksidativno dejstvo!
Vitaminom A su bogate namirnice poput jetre, maslaca, sira, punomasnog mleka, žumanca i ribe. Međutim, provitaminom A, beta-karotenom, bogate su namirnice poput mrkve, raj?ice, paprike, naranđže i brojnih drugih. Rajcica i paprika sadrže supstance slične beta-karotenu a naziva se likopen. Neke nove studije govore da ta supstanca, a i namirnice koje je sadrže štite organizam od nastanka nekih oblika raka!
Posledica nedostatka vitamina A je noćno slepilo, bolest koja nastaje smanjenjem vidnog pigmenta rodopsina u mrežnjači oka. U takvoj bolesti vid je pri slaboj svetlosti jako oslabljen!
Javlja se kod dugotrajne ishrane namirnicama siromašnima vitaminom A, ali treba istaći važnu činjenicu: nedostatak vitamina A može se javiti i kod ishrane sa vrlo malo ulja i masti! U današnje doba vrlo je pomodno isključivati masti iz ishrane. Najvećim delom to dolazi kod onih osoba koje pokušavaju neracionalno brzo i u neracionalno velikoj meri izgubiti telesnu težinu, pa se podvrgavaju drastičnim dijetama. Naime, za apsorpciju vitamina A u digestivnom traktu neophodne su masti, jer se vitamin A ne rastvara u vodi nego u uljima i mastima. Stoga je za apsorpciju vitamina A neophodna umerena pravilna ishrana sa oko 30 % masnih suopstanci.
Ipak, sa vitamin A nije dobro preterivati. Čak šta više, ukoliko se vitamin A unosi u neracionalno velikim količinama tada može doći i do trovanja! Dolazi do razdražljivosti, poremećaja spavanja, teške glavobolje, povraćanja hepatomegalije i edema papile. Jetra biva oštećena tako da može doći i do ciroze jetre! Vrlo je opasno neracionalno korišćenje kombinacije vitamina A i D. Naprotiv, kombinacija vitamina A i E je obično vrlo povoljna. Znakovi hroničnog trovanja vitaminom A jesu sušenje i ljuštenje kože, smetnje u rastu kose, ispucane usne, bolovi i osetljivost kostiju, glavobolja, anoreksija, edemi, umor, iritacije i hemoragije.
Vitamin A može pomoći u slučajevima kseroftalmije, dijareje, gastrektomije, hipertireoidizma, malapsorpcije, hronične infekcije i dugotrajnog stresa. Velike količine vitamina A se ne smeju koristiti u lečenju suve i naborane kože te akni. Takođe bolesti oka za koje se ne zna uzrok ne smeju se samoinicijativno lečiti velikim dozama vitamina A.
Holekalciferol (vitamin D)
Vitamin D hemijski gledano nije jedinstvena supstanca nego se pod pojmom vitamina D krije niz jedinjenja. Terapijski najdelotvorniji su ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Ergosterol je pak, provitamin ergokalciferola i nalazi se u hrani biljnog porekla, dok je 7-dehidroholesterol provitamin holekalciferola i nalazi se u hrani životinjskoj porekla. U pitanju su jedinjenja koji nastaju od holesterola a na neki način su steroidi, ali B prsten im je otvoren. Vitamin D još nazivaju antirahitični vitamin zbog njegove aktivnosti u lečenju rahitisa.
Uloga vitamina D u organizmu je takva da je vitamin D više hormon nego vitamin. Naime, njegova je uloga održavanje koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamin D se u organizmu hemijski modifikuje i podstiče apsorpciju kalcijuma iz tankog creva. Bez njega nije moguća apsorpcija kalcijuma iz creva. Hranom se obično unose provitamini vitamina D, a njegova pretvorba u vitamin D se događa u koži pod uticajem UV-A zraka iz sunčeve svetlosti. Zato je za aktivnost vitamina D neobično važna normalna izloženost suncu. Vitamin D je izuzetno bitan u rastu i razvoju dece kojoj trebaju dovoljne količine kalcijuma i fosfata za izgradnju kostiju. Deci obično treba više vitamina D nego odraslima. Osim toga vitamin D je važan i za dobro funkcionisanje imunološkog sistema čoveka.
Najviše vitamina D ima u ulju riblje jetre i u ribljem mesu. Nekada su deca morala uzimati riblje ulje što je bilo vrlo neugodno zbog neugodnog ukusa i mirisa istog, međutim, danas su na tržištu dostupni posebni farmaceutski oblici ribljeg ulja bez neugodnog mirisa i ukusa.
Osim toga vitaminom D bogati su i mleko i mlečni proizvodi, žitarice, kvasac i jaja.
Nedostatak vitamina D obično je vezan uz lošu ishranu, ali do manjka može doći u slučaju nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti i to kod dece koja ne provode dovoljno vremena na otvorenom. Posledica nedostatka vitamina D kod dece je bolest rahitis. Usled hroničnog nedostatka kalcijuma i fosfora dolazi do zaostajanja u rastu i do deformacija u skeletu, pogotovo dugih kostiju. Kosti postaju mekane i lomljive, zubi sporo rastu i postaju defektni. Kod odraslih, pak, dolazi do osteomalacije. Nestaje kalcijum iz kostiju, kosti postaju lomljive, a eventualni lomovi kostiju jako sporo i teško zaceljuju.
Vitamin D ni slučajno se ne sme uzimati samoinicijativno. U slučaju hroničnog predoziranja sa vitaminom D dolazi do brojnih poremećaja. Čak šta više, ukoliko se uzima u prevelikim količinama vitamin D postaje izuzetno otrovan. Poznati su i smrtni slučajevi usled predoziranja vitaminom D.
Kod preteranog uzimanja vitamina D dolazi do povećavanja koncentracije kalcijuma u krvi što se naziva hiperkalcijemija. Simptomi su umor, glavobolja, probavne smetnje, gubitak na težini, anemija, depresija i visoki krvni pritisak. Može doći do trajnog oštećenja srca, arterija, pluća i želuca, bubrega i pankreasa. Ponekad ishod može biti fatalan!
Kod dece dolazi do zaustavljanja rasta koji više nikad ne može biti u potpunosti korigovan. Izuzetno je opasno predoziranje vitaminom D u trudnoći. Nikada se ni slučajno ne sme prekoračiti propisana doza vitamina D!
Vitamin D može pomoći kod rahitisa, osteoporoze, osteomalacije, hipoparatireoidizma, psorijaze i hipokalcijemije. Vitamin D se ne sme koristiti kod hiperkalcijemije, lupusa vulgarisa, reumatoidnog artritisa, u preventivi kratkovidnosti, u terapiji sa kortikosteroidima, kod unošenja analoga vitamina D.
Alfa-tokoferol (vitamin E)
Vitamin E je zapravo smesa hemijskih srodnih jedinjenja koji se nazivaju tokoferoli. Najpoznatiji i najvažniji od njih je alfa-tokoferol. Zbog njegovih antioksidativnih svojstava mediji su ga prozvali “vitaminom mladosti”.
Uloga vitamina E još uvek je nejasna. Vitamin E je antioksidans, te zajedno sa selenom iz hrane sprečava oksidaciju polinezasićenih masnih kiselina iz ovojnice ćelija. Reaguje sa slobodnim radikalima i neutrališe ih, stoga verovatno ima važnu ulogu kod zaštite DNA od oštećenja. Važan je i za održavanje i razvoj funkcija nervnog i mišićnog sistema.
Bogati izvori vitamina E su biljna ulja poput ulja pšeničnih klica, suncokretovog ulja, ulja kukuruznih klica, zatim semenke suncokreta, bademi, kikiriki, jaja i neki mlečni proizvodi (margarin). Vrlo često proizvođači ulja dodaju u ulja vitamin E.
Nedostatak vitamina E je uglavnom redak. Tek dugotrajnom nepravilnom ishranom tokom nekoliko meseci mogu se pojaviti simptomi nedostatka vitamina E, a to su anemija, poremećaj apsorpcije masti, bolesti žuči i sl.
Vitamin E može pomoći kod, prevencije srčanih oboljenja, smanjenja LDL holesterola, podizanja imuniteta, sprečavanja maligni oboljenja (rak), abetalipoproteinemije, gastrektomije, bolesti jetre i žučnog trakta, crevnih bolesti, kod cistične fibroze, pušenja i alkoholizma.
Fitomenadion (vitamin K)
Vitamin K je kofaktor zgrušavanja krvi i o njemu će više biti reči u poglavlju o faktorima zgrušavanja krvi.