mr.sci. ph Drina Topalov
PIŠU:UNA IVOŠEVIĆ, NATAŠA LALIĆ ĆUNKOVIĆ

Poslednjih nekoliko godina, vitamin D ili kako ga još nazivaju vitamin sunca je zadobio veliku i opravdanu pažnju stručne i opšte javnosti.

Novije studije sugerišu da je nivo vitamina D u krvi dobar parametar za procenu
opšteg zdravlja pojedinca zbog brojnih funkcija koje ima u organizmu.

O važnosti vitamina D i benefitima za organizam razgovarali smo sa mr.sci. ph Drinom Topalov.

Za koje fiziološke procese je značajan vitamin D?

U početku značaj vitamina D je vezivan isključivo sa homeostazom kostiju. Vremenom, vitamin D je evoluirao u hormon sa brojnim ekstraskeletnim efektima koje ispoljava tako što preko vitamin D receptora reguliše više od 2000 gena.
Danas je poznato da vitamin D igra ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima, a njegovi biološki efekti bi grubo mogli da se grupišu u klasične, u koje spadaju stimulacija resorpcije kalcijuma u crevima, posredovanje u reapsorpciji kalcijuma i fosfata u kostima i formiranju kostiju i posredovanje u tubularnoj reapsorpciji kalcijuma i fosfata u bubrezima i neklasične koje se ispoljavaju u mnogim tkivima i koje podrazumevaju antiproliferativnu
aktivnost, aktivnost u procesima diferencijacije ćelija i aktivnost u modulaciji imunog sistema.

Deficijencija vitamina D je postala problem javnog zdravlja. Šta je glavni uzrok?

Deficijencija vitamina D se smatra globalnom pandemijom. Osnovni uzrok ove pandemije je ignorisanje činjenice da je izlaganje suncu najvažniji izvor vitamina D, kako za decu, tako i za odrasle u svim životnim dobima. Pored ovog, značajni faktori za nastanak deficijencije vitamina D su i industrijska revolucija koja za posledicu ima zagađenje
životne sredine, odeća i upotreba zaštitnih krema tokom izlaganja suncu, zatim geografska širina, zimski
period, i što je jako značajno nedovoljan unos vitamina D putem hrane, naročito u područjima sa malim
brojem sunčanih dana u toku godine.
Pored ovoga, postoji i funkcionlani deficit vitamina D, koji je posledica različitih bolesti i patoloških
stanja (bolesti jetre, bubrega usled pojačane urinarne ekskrecije vitamina D, gojaznosti usled zarobljavanja
vitamina D u adipocitima i drugo), kao i upotrebe pojedinih lekova (antiepileptika, antikonvulziva,
glukokortikoida itd).

Kako se klinički ispoljava hipovitaminoza D? Šta su posledice?

Posledice se pre svega ogledaju u poremećaju metabolizma kalcijuma i neorganskog fosfata koji se klinički
manifestuju kao osteoporoza, osteoartritis, osteomalacija, pseudofrakture kostiju i rahitis. Deficit
vitamina D može uzrokovati akutne i hronične bolesti kao što su dijabetes tipa 2, mišićna slabost, bolovi u
mišićima, šizofrenija i depresija, česte infekcije (tuberkuloza, influenca,infekcije gornjeg respiratornog
trakta…), bolesti pluća (smanjeni disajni kapacitet, astma…..), hipertenzija, kardiovaskularne bolesti,
autoimune bolesti, multipla skleroza, Crohn-ova bolest, reumatoidni artritis, maligne bolesti

Da li je primena preparata vitamina D jedini oblik terapije hipovitaminoze?

Pored preparata vitamina D,prevenciji i lečenju hipovitaminoze pomaže i izlaganje suncu. Količina vitamina D koja se produkuje u koži pod uticajem sunca zavisi od brojnih faktora, geografske širine, godišnjeg doba, doba dana, pigmentacije kože i životne dobi. Najpogodnijeje izlagati se suncu kada je u zenitu.
Treba imati u vidu da je efekat sunčanja manje efikasan nakon 65-te godine starosti, pa shodno tome treba prilagoditi vreme izlaganja.
Važno je i konzumirati hranu koja sadrži ili je obogaćena vitaminom D.
Stručna javnost smatra da suplementacija ne bi ni bila potrebna ukoliko bismo se dovoljno izlagali
suncu i konzumirali hranu koja sadrži vitamin D, a pod uslovom da se ne radi o pacijentu sa bolestima
bubrega i jetre niti sa genetskim poremećajima.

Koliko je česta hipervitaminoza?

Alimentarna hipervitaminoza je izuzetno retka. Do trovanja vitaminom D dolazi samo kada se uzimaju mega doze preparata vitamina D, nikada zbog unosa vitamina D hranom ili zbog preteranog izlaganja suncu. Prema iskustvu Mayo
klinike, smatra se da bi trebalo uzimanti preko 50.000 IJ vitamina D nekoliko meseci da bi došlo do intoksikacije.
Ukoliko dođe do ozbiljne hipervitaminoze, posledice su kalcifikacija krvnih sudova i ektopične kalcifikacije mekih tkiva izazvane hiperkalcemijom.

Da li je vitamin D značajan i za prevenciju kancera?

Iako još uvek ne postoji zvaničan stav o značaju vitamina D za nastanak karcinogeneze, prema nekim preliminarnim podacima vitamin D igra značajnu ulogu u ovom procesu, naročito kod karcinoma dojke i debelog creva.
Ekološke studije iz 2012. godine su pokazale inverznu korelaciju između solarnog UV zračenja i 15 tipova kancera (kancer mokraćne bešike, kancer dojke, kancer cerviksa, kancer debelog creva, kancer endometrijuma, kancer ezofagusa, kancer želuca, kancer pluća, kancer ovarijuma, kancer pankreasa, kancer rektuma, kancer bubrega,
kancer vulve, Hočkin i non-Hočkin limfomi).
Takođe je konstatovano da suplementacija kalcijumom (1400–1500 mg/dan) i vitaminom D3 (1100 IJ/dan) smanjuje relativni rizik za nastanak ovih karcinoma za oko 60%, a jednogodišnje preživljavanje kod već konstatovanih karcinoma i do 77% pod uslovom da nema kofaktora kao što su gojaznost i fizička neaktivnost koja je uvek udru-
žena sa boravkom u zatvorenim prostorijama i neizlaganjem suncu.

Kada se radi određivanje nivoa vitamina D u krvi? Koje metode se najčešće koriste? Da li postoji referentna metoda?

Određivanje vitamina D se može raditi kao deo rutinskog skrininga kada se posumnja na deficit vitamina D i tokom uzimanja preparata vitamina D da bi se pratila efikasnost lečenja i postizanja poželjne koncentracije. Za određivanje koncentracije vitamina D postoji više metoda zasnovanih na različitim principima. Referentnim metodama smatrajuse “ID-XLC-MS/MS” i ” LC-MSMS “, ali i jedna i druga, iz finansijskih razloga, nisu dostupne većini laboratorija. U rutinskoj praksi najzastupljenije su potpuno automatizovane metode zasnovane na imunološkim principima (reakciji antigen-antitelo), a kada je u pitanju Vitamin D najbolja je ona čije su prednosti i ograničenja dobro poznate i doktoru i laboratoriji.

Prema iskustvima i rezultatima Vaše laboratorije oko 80% našeg stanovništva ima deficit vitamina D. Vaše preporuke
za njih bi bile?

Unošenje oko 1000 IJ vitamina D dnevno, u zimskom periodu duplo više. Zajedno sa vitaminom D, pored kalcijuma, treba unositi vitamin K, vitamin A i magnezijum. Boravak napolju na suncu što više, čak i zimsko sunce je najbolji način da se dođe do dovoljnih količina vitamina D.
Konzumiranje u većim količinama minimalno procesuirane hrane koja sadrži vitamin K i A i magnezijum (ima ih u povrću sa tamno zelenim listovima, mesu, jajima, prevrelim sirevima……), kao i obojenog povrća jer u njemu ima karotenoida i vitamina A. Preduslov dobre resorpcije vitamina D je zdrav digestivni trakt, tako da i o tome moramo
voditi računa.

Izvor: Doživeti 100