Svi znaju da je neophodno motivisati zaposlene. Mnogi rukovodioci smatraju da su tradicionalni načini za to zadovoljavajući, ali se u praksi pokazalo da nije uvek tako. Da bi zaposleni imao želju za radom i trudio se da izvršava svoje obaveze najefikasnije što može, on treba da poseduje visoki nivo samomotivacije za rad. Neke od mogućih načina rešavanja ovog problema nudi stručni marketinški tim kompanije Pharmexpert

Borba suprotnosti

Čini se da čovek sam bira svoju profesiju, osposobljava se za nju i traži posao u struci. U najboljem slučaju on treba da bude potpuno zadovoljan i da mirno radi u korist preduzeća u kome je zaposlen. Ali sve je promenljivo, a čovek i ponajviše, pa se pojavljuju trenuci

kada mu i omiljeni posao dosadi.

Razlozi zbog kojih posao više nije zanimljiv:

• teret obaveza — čak i ako volite to što radite, to vas neće

spasiti od obaveza kako prema sebi tako i prema kupcima,

kolegama i rukovodstvu;

• jednoličnost posla — čak i glumac koji za ceo svoj životni vek

igra na desetine različitih uloga u suštini je radio jedan te isti

posao — igrao je na sceni, a šta onda reći za ostale;

• preispitivanje sebe i svojih životnih ciljeva — za čoveka je

karakteristično da se u određenom životnom trenutku zaustavi

i zapita: da li se on stvarno bavi onim što želi, da li ga posao

zaista ispunjava, da li je ka tome težio ceo svoj život?

Unutrašnji konflikt osećanja i razuma je konflikt između „ja hoću” i „ja moram”. Srećan je onaj kod koga se ta dva (“hoću” i “moram”) poklapaju. Ipak, ogromna većina se ne može pohvaliti ovakvom harmonijom i upravo se tada javlja demotivisanost (posao ne donosi zadovoljstvo, opada efikasnost rada, zaposleni ne pronalazi smisao u svom

poslu). Čak se dešava da ovakav pad raspoloženja preraste u teška oboljenja.

Demotivisanost kao po pravilu izaziva nesigurnost u sebe i svoje mogućnosti. Nije samo mišljenje okruženja važno za čovekov stav prema svom poslu, već mnogo zavisi i od njegovih osećanja koja takođe treba uvažiti, a koja se opet umnogome baziraju baš na stavovima okruženja. Mogu se i preceniti i potceniti svoje mogućnosti kao i profesionalna dostignuća, a sve zbog toga što je čoveku teško da sam realno proceni

vrednost svog rada.

Neki istraživači definišu samomotivaciju zaposlenih kao sposobnost da se u mnogim složenim i odgovornim situacijama duže vreme snalaze bez pomoći sa strane, tj. da

rešavaju određene probleme, a da se ne pozivaju na pomoć rukovodstva. To je u mnogome tačno, jer zaposleni koji nije zainteresovan za svoj posao, nije motivisan i neće se brinuti zbog neke problematične situacije, već će samo saopštiti rukovodstvu problem kako bi oni preduzeli odgovarajuće mere. Treba da postoji individualni pristup za motivisanje svakog zaposlenog, jer po prirodi čoveka kod različitih ljudi postoje

različiti pokretački motivi.

Podsetnik za zaposlene: kako se samomotivisati

Svetla budućnost

Svaki se čovek povremeno zapita šta ga očekuje u budućnosti, šta će raditi kada se penzioniše i kako će generalno živeti kada dođe do zasluženog odmora. Svima je jasno da naša budućnost zavisi od naše sadašnjosti.

Šta treba preduzeti:

• zamislite se za 10—15 godina;
• izanalizirajte da li vaš trenutni način života i vaš posao doprinose

dostizanju „penzionerskog ideala“;

• ako je odgovor potvrdan onda ste na pravom putu;
• ako se stvarnost i ideal mnogo razilaze smesta menjajte svoje

navike, menjajte svoje okruženje i sve što smatrate da je važno

da se promeni;

• ako se promene nikako ne uklapaju u vaše životne planove

onda promenite svoju viziju o budućnosti.

Više pozitivnosti

Negativnih informacija oko nas ima i više nego što je potrebno. Treba naučiti da se nosite sa njima kako se ne bi odrazile na vaše raspoloženje i na vaš rad.

Šta treba preduzeti:

• u svakoj situaciji tražite pozitivnu stranu;
• razvijajte svoje prednosti i neutrališite svoje mane – setite se da

nisu sve mane negativne, već samo one koje vam zaista realno

smetaju;

• uvažavajte samo mišljenje onih ljudi koji za vas predstavljaju

autoritet, tj. ne treba da se nervirate zbog negativnog odnosa

prema vama od strane nekog slučajnog posetioca apoteke.

Njegova ocena neće nikako uticati na vaš život, a ocena vašeg

šefa nesumnjivo hoće;

• pravilno se „isprogramirajte“ – kada pristupate rešavanju nekog

problema skoncentrišite se na to da ćete se sigurno izboriti sa

njim i tako će i biti;

• realno procenite svoje mogućnosti – samo kada se realno

procene, postojeća sredstva za rešavanje problema mogu se

predvideti i umanjiti rizici.

Stvorite komforne uslove

Ako rad izaziva kod čoveka konstantno nerviranje ili se on oseća nelagodno na radnom mestu, onda takav rad nikada i neće biti uspešan.

Šta treba preduzeti:

• odrediti osnovna svojstva rada i uvesti faktore za stimulisanje

istih;

• maksimalno objektivno oceniti svoju motivisanost za sopstveni

rad i lične prioritete.

Organizujte sebe

Sposobnost da pravilno postavite pred sebe ciljeve je skoro isto tako složena kao i dostizanje samog cilja. Kako ne biste trošili svoju energiju na nebitne stvari i kako biste racionalno koristili resurse sopstvenog organizma, treba pravilno da raspodelite

obaveze i da napravite plan rada.

Šta treba preduzeti:

• napravite dnevni plan, posebno istaknite važne zadatke koje treba obavezno da uradite, šta ste uradili štiklirajte na planu a posle toga pređite na nov zadatak;
• osluškujte unutrašnji sat svog organizma: neko je posebno aktivan ujutru, a kod nekoga energetske rezerve počinju da rade tek u drugoj polovini dana. Složene zadatke koji traže poseban napor i koncentraciju je najbolje izvršavati na vrhuncu aktivnosti, a rutinske ostaviti za kasnije.

Podsetnik za rukovodioce: razvijanje samomotivacije kod zaposlenih

Promena polariteta

Suština metoda je „rifrejming“* – poseban način prihvatanja problema koji omogućava da se uoči situacija, sagledaju činjenice i događaji sa druge, nesvojstvene čoveku tačke gledišta. Svaki čovek ima svoje stavove i svoje poglede na život. Kod nekoga su oni pozitivni (optimistički), a kod nekoga negativni (pesimistički). Ako znate koji stav preovladava kod zaposlenog, mogu se približno predvideti njegove reakcije kao i način

ponašanja u određenoj situaciji.

Šta treba da učini rukovodilac:

● pozitivno formulisati saopštenja za zaposlene: „Smatram da možeš dodatno da se iskažeš, pa ti zato dodeljujem dodatne odgovornosti“, umesto: „Dobijaš dodatne obaveze za istu platu“;

● u svakoj situaciji (postupku zaposlenog) treba videti pozitivne strane: „Ona sporo radi, ali zato sve radi pažljivo i bez grešaka”;

● predstavljanje situacije u pozitivnom svetlu: „Pre samo godinu dana nismo mogli ni da zamislimo bonus uz platu“.

Nema bezizlaznih situacija

Suština metoda je da u kriznoj situaciji ljudi ili paniče i prebacuju odgovornost za njeno rešavanje na druge, ili sami traže optimalna rešenja za probleme. Samostalno i aktivno traženje je glavna karakteristika najboljeg radnika. Uspešno sprovođenje zadataka rukovodstva dodatno motiviše zaposlenog da pokaže inicijativu u radu i da razvija stvaralački pristup.

Šta treba da učini rukovodilac:

● predati deo svojih ovlašćenja zaposlenima;

● stimulisati kod zaposlenih potreban pristup za rešavanje složenih i konfliktnih situacija;

● ostaviti zaposlenima mogućnost da samostalno procene načine izlaska iz teške situacije, da donose odluke i da se samo u krajnjem slučaju obrate za pomoć rukovodiocu;

● obavezno nagraditi zaposlenog za postignuti rezultat (pohvalom, materijalno i sl. u zavisnosti od ličnih preferenci zaposlenog).

Dr Elmira Martens, Pharmexpert