Zvanični podaci pokazuju da više od 80 miliona Evropljana boluje od različitih formi alergija. Alergije se drastično povećavaju u razvijenim zemljama bolje rečeno, šire se kao požar. Oko 30% stanovništva u Evropi je napadnuto alergijama, a situacija sa decom je šokantna – svako treće dete pati od bar jedne alergije, a 30 do 50% njih će docnije razviti astmu. Evropska Akademija za alergologiju i kliničku imunologiju (EACCI) procenjuje da će do 2015. godine polovina svih Evropljana patiti od alergije. SZO procenjuje da danas svakog sata jedna osoba u Evropi umire od astme.

Nedovoljna istreniranost imunog sistema

Uzroci ovakvog porasta alergija još nisu u potpunosti istraženi, ali je to najverovatnije rezultat ”modernog” načina života kojim živimo.

Zbog smanjene incidence infekcija, imunološki sistem je nedovoljno istreniran, a izolovani stanovi u kojima živimo, sa visokom kontaminacijom grinja i bu|i verovatno igraju glavnu ulogu u širenju alergija. Povećan nivo polena, kao rezultat globalnog zagrevanja, kao i povećana zagadjenost česticama u vazduhu, dodatni su faktori.

Alergije se često ne uzimaju dovoljno ozbiljno

Osobe pogo|ene alergijama ne uzimaju dovoljno ozbiljno simptome koji se pojavljuju, a javni i zdravstveni sistemi još uvek trivijalizuju čitavu problematiku. Pojedine institucije procenjuju da se samo 10% pacijenata koji pate od alergija izazvanih vazdušnim putem tretiraju ispravno. Ovo ima teške posledice od toga da se obolela deca u školi ne mogu dovoljno dobro koncentrisati i imaju slabiji uspeh, do slabijeg učinka odraslih na radnom mestu. Evropski Centar za istraživanje alergije (ECARF) procenjuje da nedovoljno dobar tretman pacijenata sa alergijom košta evropsku ekonomiju oko 20 milijardi evra godišnje.

Alergijska astma se razvija od polenske groznice

Posledice po zdravlje su dramatične. Ako se alergija ne tretira, ona konstantno progresira i postaje nezavisna. Tako, na primer, 40% netretirane polenske groznice se tokom vremena razvija u alergijsku astmu koja protokom vremena može postati opasna po život. Kod dece čak dolazi do miksovanja alergijskih stanja, jer dolazi do reakcije dečjeg organizma na brojne alergijske okidače. Mnoga deca se žale na alergijske simptome, koji se menjaju iz perioda u period. Ne mogu da tolerišu izvesnu hranu i povremeno imaju ekceme ili polensku groznicu.

Specifična imunoterapija jedini metod lečenja

Mnogim pacijentima se može pomoći specifičnom imunoterapijom (SIT) – koja se označava i kao alergijska vakcinacija ili hiposenzitacija. SIT je jedini metod za tretiranje alergija izazvanih vazdušnim putem ili putem insekata. Za vreme tretmana pacijent dobija regularne injekcije sa preparatom sa ”njegovim” alergenom (okidačem), u standardizovanoj pripremi. Tako|e se mogu koristiti i kapi koje se apliciraju ispod jezika svakog dana ili nekoliko puta sedmično (sublingvalna terapija). Nedavno su se pojavile i tablete koje sadrže alergene iz polena trave i koje se trenutno rastvaraju ispod jezika. Cilj tretmana je da imuni sistem postane tolerantniji i ne reaguje suviše burno na alergene. ”U nekoliko prošlih godina došlo je do dramatičnog napretka u oblasti imunoterapije” -kaže prof. Johanes Ring sa Tehničkog univerziteta u Minhenu. Ovim tretmanom dolazi do trajnog nestajanja simptoma, a većinu pacijenata koji obolevaju od polenske groznice može zaštiti od astme. Procenat uspeha kod SIT terapije je 80 do 90 posto, a skoro 100% kod ujeda insekata.

Evropski projekat za alergiju

U Evropi se trenutno odvija više projekata koji imaju za cilj da poboljšaju dijagnostikovanje i tretman alergija. Naročito vredi pomenuti Globalnu evropsku mrežu za alergiju i astmu (GA2LEN, www.ga2len.net), u kojoj učestvuje 30 naučnih timova iz 16 evropskih država, sa ciljem da se prikupe podaci o incidenci i uzrocima alergija, naročito kod dece, i da se razviju uniformni standardi za dijagnostikovanje i tretman alergijskih oboljenja. Projekat je podržan i od Evropske komisije sa 14 miliona evra.

Časopis WHITE / jul 2007. godine