Koristi umerenog konzumiranja piva

Mnoge studije probale su da uporede pozitivne efekte umerenog konzumiranja piva, vina i žestokih alkoholnih pića na zaštitu od kardiovaskularnih oboljenja. Ustanovljeno je da je glavni faktor u zaštiti sam alkohol. Efekti alkohola vidljivi su u različitim zemljama, sa različitim životnim navikama stanovništa, pa i onim koje se tiču kulture pića, a svi rezultati govore da ni jedno pojedinačno piće nema „monopol“ kada je reč o zaštitnim efektima.

Brojni drugi faktori, osim toga šta ljudi piju, utiču na ispoljavanje pozitivnih efekata malih količina alkohola: ishrana, društveni status, stil života, zdravstvene navike i već postojeća oboljenja. Pojedini radovi ukazivali su na to da vino ima više pozitivnih efekata od piva, ali sada se smatra da su vezani faktori, koji proističu iz stila života, uticali na ove nalaze. Na primer, u nekim sredinama, ljudi koji piju vino imaju i uravnoteženiju ishranu, više se kreću i vežbaju i čak manje i puše. Takođe, vrlo je verovatno da su višeg stepena obrazovanja i višeg društvenog statusa, što su sve faktori koji nezavisno utiču na bolje opšte zdravstveno stanje.

Probaćemo ovim tekstom da saberemo i osvetlimo neke možda manje poznate činjenice o pozitivnim efektima piva na zdravlje. Naravno, sve su one primenljive kao statističke činjenice koje se odnose na celokupnu ljudsku populaciju, a ne mogu se automatski primeniti na pojedinačne slučajeve, pošto za pojedince svaka, pa i najumerenija upotreba alkohola, može da donese mnogo više štete nego koristi, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja i ličnih predispozicija.

Pivo se proizvodi od ječma, drugih žitarica, hmelja i vode. Sve su to prirodni sastojci koji doprinose zdravoj, izbalansiranoj ishrani. Kao i u svakoj drugoj prirodnoj hrani, hiljade sastojaka se mogu pronaći među onima koji ulaze u sastav piva, uključujući antioksidanse, vitamine (pogotovo iz grupe B vitamina), minerale i vlakna. Pivo sadrži 93% vode i predstavlja „dugo piće“ koje odlično gasi žeđ, sa relativno niskim sadržajem alkohola. Uopšteno, alkoholna pića sa manjim sadržajem alkohola, poput piva, apsorbuju se sporije, što dovodi do nižih koncentracija alkohola u krvi. Naravno, koliko god da umereno konzumiranje piva obezbeđuje mnoštvo miner-ala, vitamina i drugih korisnih sastojaka, ne postoji ni jedan jedinstveni izvor svega što je čoveku potrebno. Tako i pivo, u umerenoj količini, treba da bude deo izbalansirane zdrave ishrane.

Potencijalne koristi prirodnih sastojaka piva

Srčani udar je vodeći uzrok prerane smrtnosti u razvijenom svetu. Pokazalo se, u mnogim istraživanjima i studijama rađenim širom sveta, da umereno konzumiranje piva, vina i drugih alkoholnih pića doprinosi značajnom smanjenju rizika od infarkta. Naučnici koji su istraživali smanjenje rizika od infarkta kod pivopija, ustanovili su da je smanjenje rizika veće nego što bi se očekivalo od alkohola samog. Pretpostavka je da je smanjenje rizika vezano za druge faktore, kao što su vitamini i antioksidansi, koji takođe imaju značajnu ulogu u smanjenju rizika. Kasnija istraživanja potvrdila su da potencijalni korisni efekti prirodnih sastojaka piva dolaze do izražaja i kod bezalkoholnog piva.

Pivo sadrži i značajan procenat rastvorljivih vlakana, koja potiču od ćelijskog zida ječma. Dve čaše piva sadrže oko deset procenata preporučene dnevne doze ovih vlakana, s tim da se udeo penje i do trideset procenata kod pojedinih vrsta piva. Osim što pomažu urednom varenju, ova vlakna imaju i efekat na usporavanje varenja i apsorpcije hrane, što dovodi do smanjenja nivoa holesterola u krvi, čime se dodatno smanjuje rizik od srčanog udara. Istraživanja su, takođe, ustanovila da su umereni konzumenti piva u određenom stepenu zaštićeni od Helicobacter pylori. Isto važi i za vino, a veruje se da je to posledica antibakterijskog efekta koji izaziva umereno konzumiranje.

Posebno je zanimljiva analiza prisustva antioksidansa u pivu. U prirodi antioksidansi se nalaze u voću, povrću i žitaricama. U pivu ih takođe ima, a potiču od ječma i hmelja. Količina zavisi od tipa piva, odnosno procesa proizvodnje i vrste i količine sastojaka iskorišćenih za njegovo spravljanje. Jedna prosečna čaša piva sadrži dva puta veću količinu antioksidansa od ekvivalentne količine belog vina, a dva puta manje od crnog vina. Međutim, mnogi antioksidansi u crnom vinu su u obliku velikih molekula koji se znatno slabije apsorbuju od adekvatnih molekula poreklom iz piva. Istraživanja su utvrdila da sadržaj antioksidansa u krvi brzo raste posle konzumiranja piva, sugerišući da se antioksidansi iz piva veoma lako, možda čak i lakše nego oni iz hrane, apsorbuju u organizmu. Najveći zdravstveni značaj antioksidansa je njihova moguća uloga u prevenciji kancerogenih oboljenja, delovanjem na slobodne radikale. Osim toga, veruje se da smanjuju rizik od srčanih oboljenja tako što sprečavaju stvaranje ugrušaka. Istraživanja su potvrdila efekat antioksidansa iz piva na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Dosta je poznata činjenica da pivo obiluje vitaminima B kompleksa i koja je njihova uloga u opštem zdravstvenom stanju. Kada je reč o mineralima, postoje brojne zanimljivosti. Pivo ima veoma dobar odnos minerala. Sadrži relativno mnogo kalijuma, a malo natrijuma. Takođe, ima malo kalcijuma a dosta magnezijuma, koji pomaže u sprečavanju nastanka kamena u žučnoj kesi i bubrezima. Istina, sama činjenica da se sa pivom unosi i dosta vode doprinosi tome. Poznato je da je umereno konzumiranje alkohola povezano sa većom gustinom minerala u kostima, ali mali broj studija se bavio efektima pojedinačnih pića. Unos silicijuma je povezan sa zdravljem kostiju, a u laboratorijskim uslovima pokazalo se da poboljšava nekoliko aspekata formiranja kostiju i da povećava mineralnu gustinu kostiju kada se unosi oralno. Pivo je bogato silicijumom koji se lako apsorbuje u organizmu, a potiče iz vode i ječma. U toku su istraživanja koja treba da potvrde ima li umereno konzumiranje piva uticaja na sprečavanje osteoporoze.

Sve izneto o pivu i njegovim pozitivnim efektima, naravno, važi u slučaju umerenog konzumiranja. Međutim, reći da pivo doprinosi zdravlju samo po sebi, koliko god imalo korisnih svojstava, nije ispravno. Na primer, pivo samo po sebi ne utiče na povećanje telesne mase, a ipak, većina nas ga povezuje sa čuvenim „pivskim stomačićem“. Tu je reč, naravno, o namirnicama koje smo skloni da grickamo uz pivo, tako da je to, u stvari, pitanje stila života i naših navika u zaštiti zdravlja. I kao i uvek i u svemu drugom, ključ je u izbalansiranom,ravnomernom pristupu.

Časopis WHITE / april 2007. godine