U Beogradu, u atrijumu Narodnog muzeja, 25. aprila ove godine održan je Stručni skup o terapiji bolesti disajnih organa, u organizaciji kompanije GlaxoSmithKline. Teme skupa bile su astma, hronična opstruktivna bolest pluća i alergijski rinitis.

Predavači su bili prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović, sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS (Kontrola astme i kvalitet života obolelih), prof. dr Marija Mitić-Milikić, sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS (Kombinovana terapija hronične opstruktivne bolesti pluća), prof. dr Mirjana Bogić, sa Instituta za alergologiju i imunologiju KCS (Astma i rinitis -oboljenja zajedničkog disajnog puta) i mr. ph Andrea Muznik iz kompanije GlaxoSmithKline.

U Srbiji oko 5% stanovništva ima astmu, oko 10% starijih od 40 godina ima HOBP, a sezonski alergijski rinitis – do 25% opšte populacije.

Postojanje simptoma astme ne znači da je bolest teška, niti astmatičari treba često da imaju simptome bolesti. Kvalitet života obolelih od astme treba i može da bude dobar ako se simptomi i znaci bolesti stave pod potpunu kontrolu. U pozadini simptoma astme leži inflamacija, dok je drugi najvažniji faktor bronhijalna hiperreaktivnost. Zbog toga se primenjuje preventivna dvojna terapija, najbolje kao fiksna kombinacija, koja sadrži inhalacione kortikosteroide i dugodelujuće bronhodilatatore. Veliku pogodnost pruža i Test o kontroli astme koji postoji u štampanoj verziji, ali i kao internet stranica na srpskom jeziku (www.asthmacontroltest.com), pomoću koga se lako može utvrditi stepen kontrole astme i blagovremeno reagovati.

Hronična opstruktivna bolest pluća je podmukla bolest jer kašalj i iskašljavanje, kao početni simptomi, vrlo često izostaju tako da se pacijentima dijagnostikuje tek kada počnu ubrzano da se zamaraju i da imaju gušenje. Tada je, međutim, veliki deo plućne funkcije već trajno izgubljen. Do 50 % bolesnika ostane nedijagnostikovano sve do trenutka dok forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) ne spadne na polovinu normalne vrednosti. Preventiva HOBP je od ključnog značaja jer su do 85% obolelih sadašnji ili bivši pušači. Značajno je i da se osobama starijim od 40 godina koje su bile ili su trenutno višegodišnji pušači preporučuje spirometrija, kako bi se bolest detektovala u ranijoj fazi. U farmakoterapiji HOBP glavno mesto zauzimaju bronhodilatatori dugog dejstva, koji olakšavaju disanje i smanjuju simp-tome. Pogoršanja HOBP su najopasnija faza bolesti -i do 43% bolesnika hospitalizovanih zbog pogoršanja HOBP umru u narednih godinu dana. Zbog toga se bolesnicima sa FEV1 ispod 50% predviđene vrednosti, koji su imali pogoršanja, obavezno preporučuje dodavanje inhalacionih kortikosteroida u terapiju i to u obliku fiksne kombinacije sa bronhodilatatorom, jer se time značajno smanjuje procenat pogoršanja i poboljšava zdravstveno stanje, a novije studije (TORCH) su pokazale i smanjenje smrtnosti kod obolelih.

Alergijski rinitis, bez obzira da li je sezonski ili perenijalni, ne predstavlja tešku bolest koja može da ugrozi život, ali predstavlja bolest koja može ozbiljno da ugrozi kvalitet života. Stalni simptomi mogu dovesti do fizičkih, psihičkih i socijalnih problema, a dodatnu komplikaciju predstavljaju i dugoročne komplikacije, kao što su nazalni polipi ili poremećaji čula mirisa.

Posebno je značajna činjenica da postojanje alergije ili alergijskog rinitisa predstavlja jedan od najvažnijih faktora za razvoj astme i da astmatičari vrlo često pate od rinitisa. Sluznica gornjih i donjih respiratornih puteva je zajednička, tako da je jasna geneza česte udruženosti ove dve bolesti. Međutim, iako je jedna od najčešćih bolesti, alergijski rinitis je vrlo retko prepoznat i još lošije lečen. Glavni razlog leži u tome da se pacijenti ne obraćaju lekaru već pribegavaju samolečenju, gde se glavna terapija svodi na primenu kapi za nos, što je potpuno pogrešno. Po međunarodnim smernicama, alergijski rinitis se leči primenom oralnih antihistaminika koji redukuju očne simptome alergije i delimično nazalne, i njima se, ukoliko je potrebno, dodaju intranazalni kortikosteroidi. Ovi lekovi čak mogu da se primenjuju i preventivno, kod onih pacijenata koji znaju alergen koji im izaziva simptome, i tada se terapija počinje nedelju dana pre pojave alergena.

Časopis WHITE / april 2007. godine