Razgovor sa dr Lazarom Trifunovićem, homeopatom

“Sreća nije u tome šta imamo ili nemamo, već u nekim potpuno drugim stvarima. Te druge stvari nikada nećemo naći u spoljašnjem svetu, nego u nama samima ako imamo hrabrosti da zaronimo unutar sebe. Ako imate sreće da vas ugosti porodica od petnaest članova koja ima jednu šerpu pirinča za taj dan, pri čemu su svi spremni da je podele sa vama i svi su sretni i nasmejani, morate se upitati: Gde sam ja to pogrešio?”

Dr Lazar Trifunović je rođen u Novom Sadu gde je odrastao i završio Medicinski fakultet. Živeo je deset godina u Engleskoj gde je na Vestminster univerzitetu završio Homeopatski fakultet.
Proveo je više od tri godine putujući po raznim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike, istražujući drugačije načine lečenja, tragajući ne samo za fizičkim zdravljem, već i za srećom koju dobijamo rođenjem, ali je uglavnom izgubimo tokom života. Takođe je učio jogu i, što je za savremenog evropskog čoveka gotovo nezamislivo, u Indiji lečio ljude bolesne od lepre. Sa svojih putovanja kući je, pored znanja koja je prikupio širom sveta, doneo i zanimljive fotografije – krajolika, ljudi, čudesnih pejzaža. Pre tri godine se vratio u Novi Sad i bavi se homeopatijom.

Kako ste se zainteresovali za homeopatiju?

Iako sam po završetku studija imao već isplaniran život i sigurnu budućnost, jer mi je otac bio ginekolog i samo je trebalo da nastavim njegovu praksu, ja se unutar sebe nisam osećao dobro. Taj nemir koji sam osećao u sebi, a za koji klasična medicina nema leka, naterao me je da otputujem u nadi da ću lek ipak naći. Tako sam počeo da istražujem drugačije načine lečenja, od najprimitivnijih, poput isterivanja zlih duhova i vudu rituala, pa sve do složenih medicinskih sistema koji su prisutni na zemlji nekoliko hiljada godina, kao što je indijska medicina ajurveda, ili tibetanska medicina. U Etiopiji sam, na primer, prisustvovao ritualima isterivanja đavola u pravoslavnim manastirima, a u Peruu šamanističkim ritualima dozivanja lekovitih spirita biljaka.

Sa homeopatijom, koju sam kasnije studirao u Londonu na Westminster Univerzitetu, prvi put sam se susreo u Indiji. Već godinama odlazim u Varanasi, sveti indijski grad koji je jedan od najstarijih gradova na svetu i ima 5000 godina pisane istorije, mada se zna da postoji i duže. Razlog mojih odlazaka u Varanasi je bolnica za lepru, u kojoj se praktikuje ajurveda, kao i homeopatska ordinacija dr Hirale. Sa naše tačke gledišta čudno, ali dr Hirala radi preko 40 godina bez slobodnog dana i nikome ništa ne naplaćuje. Iako on ni od koga ne traži da plati, svi pacijenti ostavljaju donaciju ispred statue indijskog Boga mudrosti Ganeše u njegovoj ordinaciji. Volim da kažem da je to čovek koji leči sve, mada se ne može izlečiti sve.

Da li nam možete reći nešto više o homeopatiji?

– Osnivač homeopatije je Nemac dr Samuel Haneman, koji je živeo pre dva veka. Homeopatija je kompletan, zaseban medicinski sistem koji se razlikuje od klasične medicine na prvom mestu po tome kako vidi čoveka. Dok klasična medicina u prvi plan stavlja čovekovo fizičko telo, homeopatija tvrdi da je čovek energija koja se naziva vitalna, ili životna sila i manifestuje se na tri načina – kao misli, osećanja i fizičko telo. Ovakvo poimanje čoveka ne srećemo samo u homeopatiji, nego u svim holističkim medicinskim sistemima, kao što su ajurveda, kineska medicina, sida medicinski sistem, tibetanska medicina… Balans, ili idealno stanje vitalne sile, što je njeno prirodno stanje, manifestuje se potpunim mentalnim, emotivnim i fizičkim zdravljem.

Međutim, pod dejstvom raznih uticaja, vitalna sila može da izađe iz balansa i to je ono što se u homeopatiji smatra bolešću. Ta bolest će se manifestovati na mentalnom, emotivnom ili fizičkom nivou određenim simptomima, a ta manifestacija je ono što se smatra bolešću u klasičnoj medicini. Sa homeopatske tačke gledišta, bolest može postojati samo na energetskom nivou gde se nalazi vitalna sila, a sve što se dešava na mentalnom, emotivnom ili fizičkom nivou nije ništa drugo nego manifestacija te bolesti. Bitna razlika u odnosu na klasičnu medicinu je i princip individualnosti, koji je jedan od osnovnih principa homeopatije. Po njemu ne postoje dva ista čoveka, pa samim tim ne mogu postojati ni dve iste bolesti. Zbog toga homeopatija nikada ne leči bolest nego čoveka kao jedinstvo duše, uma, osećanja i tela.

Kako izgledaju homeopatski lekovi?

– Homeopatski lekovi su energetski lekovi i svi su prirodnog porekla, najčešće biljnog, životinjskog ili mineralnog. Takođe mogu biti i od patoloških tkiva ili sekreta, to su takozvane nozode. Oni u sebi nose energiju, a ne materiju, i rade na principu interferencije (spajanja) energija, a ne na principu biohemijskih reakcija, kao što je slučaj sa klasičnim lekovima. Homeopatski lekovi se proizvode u homeopatskim apotekama. Odgovarajući (pravilno izabran) homeopatski lek nema štetnih nuzefekata, kao što to može biti slučaj sa klasičnim lekom, ali treba znati da neodgovarajući (pogrešno izabran) homeopatski lek može naškoditi čoveku, ukoliko je on prijemčiv za njega. Sa druge strane, homeopatski lekovi imaju pozitivne nuzefekte, a to su bolji imunitet, povećana energija, veća psihička stabilnost, kao i određene pozitivne mentalne promene u samoj ličnosti. Pomenute pozitivne promene se ne mogu osetiti preko noći, s obzirom na to da homeopatija nije „instant“ lečenje, nego je za proces ozdravljenja potrebno znatnije vreme, pošto se radi o dubinskim promenama koje se odvijaju unutar našeg bića. Ovo će nam biti jasnije ako uzmemo u obzir i to da naše trenutno zdravstveno stanje ne predstavlja rezultat ovog dana, niti protekle nedelje, nego svih godina našeg života. Homeopatski lek nije, kao što je to slučaj sa klasičnim lekom, lek za bolest, nego lek za čoveka. Ne postoji homeopatski lek za bronhitis, psorijazu, alergiju, nesanicu, depresiju, nervozu, niti za bilo koju bolest, već samo za čoveka kao jedinstvo duše, uma, osećanja i fizičkog tela. Homeopatski lekovi se dobijaju po principu slično se leči sličnim (similia similibus curentur). To znači da će svaka supstanca koja kod zdravog čoveka uzrokuje određene fizičke, emotivne ili mentalne simptome izlečiti te iste simptome ako se jave kao rezultat bolesti. Homeopatski lekovi se prave u različitim potencijama, tj. energetskim nivoima, što je uslovno rečeno jačina leka.

Koje su veštine neophodne za lekara – homeopatu?

– Pored neophodnog poznavanja klasične medicine i same homeopatije, svaki homeopata mora dobro poznavati psihologiju i imati odgovarajuće životno iskusto. U svetu se u svim ozbiljnim školama homeopatije insistira i na konstantnom radu na samom sebi, odnosno na duhovnom razvoju. Vestminster univerzitet, gde sam studirao, je prvi univerzitet na svetu koji je razvio program za studiranje komplementarnih medicinskih sistema. Radi se o trogodišnjem programu sa svakodnevnim predavanjima i vežbama, kliničkim radom i veoma rigoroznom ispitnom sistemu koji podrazumeva svakodnevno učenje, a onemogućava kampanjski rad. Kod nas, na žalost, još uvek preovlađuje stav da se homeopatija lako nauči kroz razne kurseve, dok na zapadu ona ima status nauke koja se uči kroz ceo život, što i jeste.

Kako kod nas ljudi prihvataju homeopatiju?

– Kako i svuda u svetu, tako će i kod nas homeopatija sama sebi prokrčiti put rezultatima. Naši ljudi su inače poprilično otvoreni za homeopatiju, iako naravno ima i skeptika kao i svuda u svetu. Kada sam se vratio u Novi Sad bio sam iznenađen koliko su lekari moje generacije otvoreni za homeopatiju. Ne vidim zašto mi ne bismo prihvatili homeopatiju kada je zemlja kao sto je Velika Britanija prihvatila takav način lečenja, ima homeopatske bolnice i pruža mogućnost ljudima da sami biraju kako će se lečiti, a socijalno osiguranje pokriva troškove onoga što se izabere, bilo to klasično lečenje ili homeopatija. Skole homeopatije koje kod nas postoje su odličan prvi korak. Od njih je sve počelo i njihovim daljim unapređivanjem, na čemu se stalno radi, homeopatija ima veliku perspektivu kod nas, kao što je to i u svetu. Iako još nije donet podzakonski akt Zakona o tradicionalnim medicinama, pod koje je svrstana i homeopatija, kojim će biti sve tačno regulisano, sam Zakon je donet još decembra 2005. To je veoma bitno, jer se tim putem onemogućava rad ljudima koji sebe nazivaju, iz samo njima znanih razloga, homeopatama i nanose veliku štetu ugledu i reputaciji homeopatije svojim radom.

Kako ste počeli da se bavite fotografijom?

– Tokom tri godine provedene u Aziji, Africi i Južnoj Americi putovao sam sa ruksakom, vrećom za spavanje i šatorom. Da bih došao do što više saznanja o čoveku, zdravlju i bolesti tražio sam razne ljude i mesta, išao kud god me je intuicija vodila. Bio sam na mestima gde ljudi uglavnom ne idu i sve to beležio foto aparatom. Par prijatelja koji se bave fotografijom su mi rekli da bi trebalo da napravim izložbu i to se i desilo. Prva je bila u Novom Sadu, u galeriji Nova, u Srpskom Narodnom Pozorištu u martu 2006. godine. Druga, koja je ustvari bila humanitarna akcija, bila je prodajna, a sav prihod je išao deci lišenoj roditeljske ljubavi i brige iz Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici. Održana je u Sava Centru u Beogradu 21. marta 2007. godine i zabeležila veliki uspeh, pre svega kao humanitarna akcija.

– Kada sam na putovanjima prestao da sa divljenjem posmatram drevne civilizacije, pejzaže, građevine, dostignuća moderne tehnologije i sve što nas okružuje, kada sam uspeo da bar na tren obuzdam strasti, želje i čula, preda mnom se ukazalo jedno novo, sasvim drugačije putovanje. Na njemu se ne upoznaju druge države, ljudi, kulture, civilizacije… Na njemu upoznajemo sebe same, uviđamo ko smo, šta smo, zašto smo, šta nas zapravo muči, a šta čini srećnim, šta je to bolest, a šta zdravlje. Na njemu shvatamo da sav spoljašnji svet, ma koliko lep on bio, u jednom trenutku postaje bezvredan ako ne oslobodimo biće koje čuči skriveno i zarobljeno u nama i koje toliko ignorišemo zarad tog istog spoljašnjeg sveta. Upravo to oslobađanje čini sve još lepšim, najveća je sreća, rešenje svih problema i lek za sve bolesti. Mi jesmo to biće i ništa drugo.

Bez obzira na sve razlike, homeopatija ne negira shvatanja klasične medicine, nego ih nasuprot tome dopunjuje, zalazeći u oblasti živog bića koje su klasičnoj medicini nepoznate. Homeopatija i klasična medicina su komplementarni medicinski sistemi.

Časopis WHITE / april 2007. godine

Poslednjih godina u svetu se dosta koriste tzv “alternativne” metode lecenja, kao sto su akupunktura, fitoterapija, masaza, hiropraksa itd. Homeopatija, nastala iz klasicne medicine i vezana uz klasicnu medicinu, zasluzuje naziv komplementarne metode lecenja i posebnu paznju zbog svoje ozbiljnosti, definisanih postavki, jasnih teoretskih i prakticnih principa primene I evidentirane efikasnosti u lecenju niza oboljenja. Ovaj sistem lecenja se koristi u skoro svim evropskim zemljama, a u vise zemalja sveta medju kojima su Nemacka, Engleska i Francuska, je priznata kao zvanican sistem lecenja i uvrscena u sistem socijalnog osiguranja. Zakonom o zdravstvenoj zastiti RS (Sl. gl. RS 107/2006) cl. 28, 71 i 236, u nasoj zemlji je ozakonjena je primena homeopatije kao metode komplementarne medicine. Evropski parlament je septembra 1992. godine dao svojim clanicama preporuku o unifikaciji i standardizaciji preparata, dobroj praksi i podsticanju naucnih istrazivanja iz oblasti homeopatije. Osim homeopatskih farmakopeja Engleske, Nemacke, Francuske, Rusije i USA, u toku je izrada i Evropske homeopatske farmakopeje. Postoje dva osnovna medjunarodna udruzenja koja se brinu o ovim standardima:
Evropski komitet za homeopatiju (ECH) i
Svetsko udruzenje lekara homeopata (LMHI),
a obrazovanje lekara-homeopata se stice dvogodisnjom nastavom u skolama koje verifukuje
jedna od zemalja clanica EU, i ECH.
Homeopatija je nastala krajem XVIII veka, a zasniva se na ucenju nemackog lekara Samuela
Hahnemanna. Nezadovoljan efektima klasicnog nacina lecenja svoga doba, zapoceo je eksperimente kojima je hteo da utvrdi pravo dejstvo tadasnje palete lekova. Proucavajuci dejstvo ekstrakta kore drveta Cinhona u lecenju malaricne groznice, dosao je do saznanja da ova supstanca ustvari izaziva simptome malarije. Istrazujuci dalje i druge lekovite supstance, zakljucio je da postoji prirodni zakon po kome lekovi koji lece odredjene bolesti, moraju na zdravim osobama da izazivaju simptome slicne toj bolesti. Ovo svoje otkrice je objavio u knjizi: “Organon racionalnog lecenja”, 1810. godine, koje je dozivelo 6 izdanja. Razradjujuci dalje isti princip, i eksperimentisuci sa dejstvima raznih supstanci biljnog, mineralnog i zivotinjskog porekla na zdravim dobrovoljcima, ispitao je oko 120 lekova ciju je simptomatologiju objavio u knjizi “Materia medica pura” 1822. godine, i “Hronicne bolesti”1828., sa jos 150 obradjenih lekova.
Danas, homeopatija raspolaze sa preko 2.500 preparata. Smanjujuci dozu da bi izbegao
nezeljene reakcije, dosao je do zakljucka da je za lecenje oboljenja dovoljna veoma mala koli-
cina leka, i da unosenjem kineticke energije u razblazivanje supstance, nastaje novi kvalitet,
preparat efikasnijeg dejstva, uz manje nezeljenih dejstava. Postupak ispitivanja supstanci na
zdravim osobama naziva se “Homoepatsko ispitivanje” (engl. “Prooving” nem. Prüfung), a postupak rastvaranja uz unosenje kineticke energije “Potenciranje”.
Principi na kojima se zasniva homeopatija su:
a. Zakon slicnosti: samo supstanca koja kod zdrave osobe izaziva odredjene simptome, moze takve slicne simptome da izleci kod bolesne osobe, podsticuci odbrambene snage organizma;
b. Jedan lek: posto bolest cini skup simptoma, da bi se neutralisali simptomi bolesti treba naci supstancu koja izaziva najslicniji skup simptoma, a to moze biti samo jedna supstanca;
c.Minimalna doza: za izlecenje je potrebno primeniti sto manju dozu leka, da bi se izbegla eventualna reakcija organizma na unetu supstancu, i da bi lek bio efikasniji. Ovo se postize
postupkom “potenciranja”.
d. Hronicne bolesti: su posledica nasledjene ili stecene dispozicije organizma ka odredjenoj vrsti oboljevanja.
e. Pravac izlecenja (postavio ga je americki lekar Hering): bolest napreduje odozdo na gore, od spolja prema unutra, i od manje vaznog ka vise vaznom organu, a povlaci se na obrnut nacin. Zato tokom lecenja bolesnika treba pratiti, i modifikovati terapiju da bi izlecenje islo u zeljenom pravcu, i da bi se prilagodjavalo doziranje. Iz ovih zakona je izveden i princip individualizacije: posto se bilo koja bolest, mada je simptomski kompleks isti, zbog individualne reakcije razlikuje od osobe do osobe, ni ukupna slika simptoma nece biti ista, pa treba ovoj individualnoj slici prilagoditi lek sa najslicnijom slikom simptoma. Zato se kaze da Homeopatija leci celu osobu, a ne samo bolest.
Homeopatski preparati se proizvode po istim principima kao i klasicni lekovi, uz odredjene specificnosti tipa egzaktne tehnologije i vece paznje u sprecavanju potencijalne hemijske, bakterijske, i fizicke kontaminacije posudja, i samih supstanci.

Cuvaju se u originalnim pakovanjima, zaklonjeni od vlage, svetla i visoke temperature, kao I supstancija koje odaju jak miris. Hemijske supstance, treba cuvati odvojeno od biljnih supstancija, a potencirane preparate odvojeno od ostalih.
Potencirane homeopatske lekove ostecuju:
a. jaki mirisi
b. elektromagnetska zracenja: Rtg zraci, televizori, elektromagneti, mobilni telefoni
c. staticna magnetska polja
d. direktna sunceva svetlost i ultraljubicasta svetlost
e. toplota preko 50°C
f. plamen
g. kontaminacija bakterijama
h. kontaminacija necistocama i drugim nepoznatim hemijskim supstancama.
Homeopatski sudovi moraju biti pre upotrebe hemijski cisti, i bakterioloski sterilni, a sa njih
moraju biti uklonjeni svi tragovi eventualnih prethodnih homeopatskih potencija. Ovo se postiz
e standardnim farmaceutskim postupcima pranja sudova i pripreme materijala za pakovanje.

HOMEOPATSKI PREPARATI:
Maticna tinktura je preparat nacinjen od biljnog, zivotinjskog mineralnog ili hemijskog materijala, nastao rastvaranjem, maceracijom, ekspresijom (gnjecenjem), perkolacijom ili kuvanjem.
Obicno je to 10% rastvor supstance u 96% alkoholu. To je osnovni rastvor tecnih preparata
i od njega se prave dalja razblazenja, odnosno, potencije. Obelezava se sa ili Q. Triturat
je preparat nacinjen putem trenja male kolicine nerastvorljive supstance sa vehikulumom,
kao sto su: mlecni secer (Laktoza) ili invertni secer (Saharoza), u tarioniku. Obicno se radi o
1% mesavini aktivne supstance sa 99% laktoze. Ako se trituracija izvrsi tri puta uzastopno po
30 minuta u odnosu 1:100, i postigne se “razblazenje” od 1:1.000.000, moguce je ovaj triturat
dalje rastvarati u mesavini vode i alkohola u vodi, u vidu koloidnog rastvora cvrste supstance,
od koga se prave dalja razblazenja i potencije. Trituracija se moze izvesti i masinom
Potenciranje je postupak tipican za homeopatiju. Ovim postupkom se supstanca podize na visi nivo dejstva. Radi se o procesu koji u sebe ukljucuje najpre rastvaranje supstance u odredjenom (obicno dekadnom) odnosu, a zatim se ovakav rastvor podvrgava sukusiji (potresanju) odredjeni broj puta (obicno 10x), cime mu se dodaje novi kvalitet dejstva – energetski naboj preparata na visem nivou. Danas se potenciranje objasnjava pojavama na nivou kvantne fizike.
Potencije se dele prema vrsti dilucije. Ako se potenciranje vrsi u odnosu 1:10, nastaju decimalne potencije, (obelezava se sa”X” ili”D”); u odnosu 1:100, nastaju centezimalne potencije (obelazava se sa “c”).
Niske potencije su one u kojima ima materijalnih tragova osnovne supstance. To su potencije od 1 – 24 x ili 1 – 12c. Iznad toga, razblazenje prelazi Avogadrov broj (6,025 x 10²23), i tada u rastvoru nema vise ni jednog molekula osnovne supstance, vec u rastvaracu ostaje neka
vrsta energetskog zapisa supstance. Empirijski i eksperimentalno je dokazano da ovakvi rastvori imaju jasno klinicko dejstvo, a postoji i vise fizicko hemijskih teorija kojima se taj fenomen objasnjava. Srednje potencije su one koje se krecu od 12-30 c, a visoke potencije se krecu od 30c do 1 M (razblazenje od 1:100 na 30-ti stepen do 1:100 na 1000-ti stepen). Vrlo visoke potencije su sve preko 1M do 10 MM. Postoje i drugi sistemi potencija, ali su navedeni uzeti kao konvencionalni.

OBLICI HOMEOPATSKIH PREPARATA
Maticne tinkture: se koriste kao homeopatski lekovi u materijalnim dozama. Doziraju se od 1-15 kapi do 3 x dnevno.
Homeopatske tecne potencije nastaju obicnim mesanjem nekoliko kapi potenciranog rastvora sa vehikulumom (najcesce rastvor vode i alkohola u koncentraciji 20- 40%). Tako se dobija preparat one potencije koja je injicirala pravljenje rastvora. Homeopatski sirup se pravi mesanjem tecne potencije, vode i obicnog sirupa (Syrupus simplex). Osim glukoze, saharoze i alkohola u homeopatske sirupe se ne sme dodavati nikakav drugi korigens.
Cvrsti homeopatski lekovi: Praskovi: se prave nanosenjem nekoliko kapi homeopatske tecne potencije u 96% alkoholu na vehikulum i naknadnim susenjem u mraku. Tablete se prave fabricki, od laktoze, i teze oko 250 mg i na njih se nanosi nekoliko kapi potrebne potencije u 96% alkohola, zatim se susena isti nacin.
Granule su preparati u vidu zrnaca sastavljenih od laktoze ili saharoze i razlicite su velicine (1 – 3mm), na koje se nanosi potrebna tecna potencija u 96% alkoholu, a zatim se susi. Kristali se injiciraju homeopatskom potencijom, na isti nacin. Cvrsti lekovi su stabilniji od tecnih potencija. Standardno doziranje tecnih potencija je za odrasle 5 – 10 kapi pro dosi, a za decu 1 – 3 kapi. Pojedinacne doze cvrstih lekova su: 1 tableta ili 5 granula ili kristala za odrasle, a 1 – 2 granule za decu. Od drugih vidova cvrstih preparata postoje: globule (u Engleskoj nazivane “Pilule”, hostije i sl.
Preparati za spoljnu upotrebu su losioni, tinkture, kreme i supozitorije, a prave se na isti nacin, kao u klasicnoj galenskoj farmaciji. Kao aktivna supstanca se upotrebljava vodena potencija, tinktura, ili ekstrakt odgovarajuce homeopatske supstance. Najcesce se koriste:
Hypericum, Calendula, Arnica. Spoljna upotreba homeopatskih preparata je ogranicena.
Preparati za parenteralnu upotrebu: Nema opravdanja za parenteralnu primenu homeopatskih preparata: resorpcija potrebne potencije se obavlja vrlo efikasno oralnim putem, a pocinje
vec u samoj sluzokozi usta. Ovo se radi najverovatnije, iz komercijalnih razloga.
Homeopatska praksa:
Postoji nekoliko nacina za izbor homeopatskih preparata.
Ukupna slika simptoma (Hahnemann-ov metod, tzv. “totalitet” ili “celovitost”) se zasniva na sagledavanju i analizi svih simptoma bolesnika i fizikalnog nalaza ispoljenog u momentu posmatranja, da bi se izabrali oni simptomi koji osim uobicajenih simptoma bolesti odrazavaju I individualnu reakciju bolesnika (obicno su to mentalno”emocionalni i opsti fizicki simptomi) i da se lek izabere na osnovu toga. Lek se daje ili protrahirano u niskoj, ili u razmacima, u visokoj potenciji, i ceka se dok se dejstvo leka ne iscrpi. Ako se simptomi pod lecenjem promene, lek se prilagodjava novoj slici.
Konstitucionalni pristup (Kent-ov metod): se zasniva na tome da svaka osoba ima svoje psohifizicke odlike, gradju, mentalno emocionalnu sliku, sklonost odredjenim oboljenjima i sklonost ponasanju u bolesti. Kada se upozna ova slika, stice se saznanje o konstutivnom tipu licnosti, i primenjuje se lek najslicniji takvom nacinu reakcije, obicno u visokoj potenciji i u vecim vremenskim razmacima.
Postoji 20 normalnih, i preko 50 patoloskih tipova konstitucije, kojima odgovaraju odredjeni
veoma dobro ispitani homeopatski preparati sa mnogostrukim dejstvom (tzv. visenamenski lekovi-“polichrestae”).
Organoterapeutski pristup: Utvrdjen je afinitet pojedinih homeopatskih preparata prema odredjenim organima i tkivima kao sto su: Crataegus za srce, Chelidonium za jetru, Calcium Fluorid za vezivno tkivo, Pareira brava za prostatu itd. Ovde se homeopatski preparati primenjuju obicno u niskoj ili srednjoj potenciji, kontinuirano tokom izvesnog vremenskog perioda. Tu spada i princip primene prema patoloskom nalazu kao sto su: Fosfor za hepatitis, Ac. Nitricum za uzduzne fisure, Kalijum Bihromat za okrugle ulceracije, Mercurius za pseudomembranozno zapaljenje.
Specifikumi: To su preparati koji su dokazano efikasni za vecinu slucajeva odredjenih oboljenja ili stanja. Takvi su: Cocculus Indicus za kinetoze, Urtica Urens za urtikariju, Oscilococcinum za prevenciju gripa i virusnih oboljenja, Rhus Toxicum za Herpes Zoster, Ruta Graveolens za zamaranje ociju kod ucenja i sl. Oni se daju u razlicitim, obicno srednjim potencijama za prevenciju odn. inicijalno lecenje, i dok se simptomi ne povuku.
Za iznalazenje potrebnog preparata koriste se i registri lekova sa simptomima i znacima oboljenja (Repertorijumi i Terapeutika) kao i kompjuterski programi koji pomazu u izboru preparata.
Nekada je iznalazenje potrebnog “najslicnijeg” preparata veoma kompleksno pa se za homeopatski intervju i obradu slucaja utrosi po nekoliko sati. Posle odredjivanja, prati se reakcija na lecenje radi modifikovanja doze. Doza se u homeopatiji odredjuje visinom potencije i ucestaloscu primene, a ne brojem i masom unetih lekova.
Generalni princip primene homeopatskih lekova je: ako je doslo do pozitivne reakcije na lek, ponoviti ga samo ako se simptomi vrate; ako lek ne deluje, ponoviti postupak odredjivanja, a ako se simptomi promene, primeniti novi lek prema novoj slici. Cilj lecenja je izleciti bolesnika, ili ukloniti tegobe, odnosno, sprovesti palijaciju kod neizlecivih.
Homeopatski lekovi se mogu kombinovati sa klasicnim lecenjem, a neutralisu ih vece doze sedativa i psihofarmaka, citostatici i velike doze kortikosteroida. Paralelna primena homeopatskih preparata pod uslovom uspesnog lecenja, omogucuje ili smanjenje klasicne terapije ili njen prekid, da bi se organizmu dala posteda od klasicnog dugotrajnog lecenja (“Drug rest”) posle cega ce klasicno lecenje bolje delovati. Homeopatsko lecenje je efikasno kod tzv. Psihosomatskih i funkcionalnih oboljenja, alergija, mentalno-emocionalnih poremecaja, hronicnih konstitutivnih oboljenja, kao i odredjenih akutnih stanja.
Homeopatska industrija: je dosta razvijena u Evropi. Firme sa velikim prometom i renomeom kvaliteta homeopatskih lekova su Boiron u Francuskoj, DHU (Deutsche Homeopathie-Union) Weleda, Apozema i Heel u Nemackoj, Ainsworths, i Helios u Engleskoj i sl. Ove firme proizvode pojedinacne homeopatske lekove u tecnom i cvrstom obliku kao i kombinovane homeopatske preparate za svakodnevna laksa oboljenja (npr. “Metavirulent” za grip, “Tonziotreen” za tonzilofaringitise, “Femilla” za premenstrualni sindrom itd.). Mada popularan medju pacijentima, ovaj metod nije prava homeopatija, pa u slucaju neuspeha treba se obratiti ili svom lekaru ili profesionalnom lekaru homeopati.
Primena homeopatskih lekova je realnost, i to namece potrebu lekarima i farmaceutima da se
upoznaju sa elementima homeopatije i ovom vrstom lekova. Osim toga neophodna je regulacija
kvaliteta homeopatskih lekova uz donosenje jasnih zakona i propisa o njihovoj registraciji,
prometu i upotrebi.

Po preporuci ECH i LMHI, dat je spisak od 250 osnovnih pojedinacnih homeopatskih lekova,
najcesce koriscenih u terapiji. Oni cine bazu homeopatske Materiae Medicae, i svi su uvrsteni
u Homeopatske farmakopeje zemalja EU i USA, kao i u novu Evropsku homeopatsku farmakopeju.
1. Abrotanum
2. Acidum aceticum
3. Acidum benzoicum
4. Acidum formicum
5. Acidum hydrocyanicum
6. Acidum hydrofluoricum
7. Acidum lacticum
8. Acidum muriaticum
9. Acidum nitricum
10. Acidum oxalicum
11. Acidum phosphoricum
12. Acidum picrinicum
13. Acidum salicylicum
14. Acidum sulfuricum
15. Aconitum napellus
16. Agaricus muscarius
17. Agnus castus
18. Ailanthus glandulosa
19. Aloe vera
20. Allium cepa
21. Alumina
22. Ambra grisea
23. Ammonium carbonicum
24. Anacardium orientale
25. Anhalonium
26. Anthracinum
27. Antimonium crudum
28. Antimonium tartaricum
29. Apis mellifica
30. Apocynum cannabinum
31. Aralia racemosa
32. Aranea diadema
33. Argentum nitricum
34. Argentum metallicum
35. Aristolochia
36. Arnica montana
37. Arsenicum album
38. Arsenicum iodatum
39. Arum triphyllum
40. Asafoetida
41. Asterias rubens
42. Aurum metallicum
43. Baptisia tinctoria
44. Baryta carbonica
45. Baryta muriatica
46. Belladonna
47. Bellis perennis
48. Berberis vulgaris
49. Beryllium
50. Borax
51. Bothrops lanceolatus
52. Bromium
53. Bryonia
54. Bufo rana
55. Cactus grandiflorus
56. Cadmium
57. Caladium
58. Calcarea carbonica
59. Calcarea fluorica
60. Calcarea phosphorica
61. Calcarea silicata
62. Calcarea sulphurica
63. Calendula officinalis
64. Camphora
65. Cannabis indica
66. Cannabis sativa
67. Cantharis vesicatoria
68. Capsicum
69. Carbo animalis
70. Carbo vegetabilis
71. Carcinosinum
72. Carduus marianus
73. Caulophyllum
74. Causticum
75. Chamomilla
76. Ceanothus
77. Cedron
78. Chelidonium majus
79. Cicuta virosa
80. Cimicifuga racemosa
81. Cina
82. Cinchona officinalis (China)
83. Cinnabaris
84. Cocculus
85. Coccus cacti
86. Coffea cruda
87. Colchicum autumnale
88. Colocynthis
89. Conium maculatum
90. Corallium rubrum
91. Crataegus
92. Crocus sativus
93. Crotalus horridus
94. Croton tiglium
95. Cuprum metallicum
96. Cyclamen
97. Cypripedium
98. Digitalis
99. Dioscorea
100. Drosera
101. Dulcamara
102. Echinacea
103. Equisetum
104. Elaps corallinus
105. Erigeron canadensis
106. Eugenia caryophyllata
107. Eupatorium perfoliatum
108. Euphorbium
109. Euphrasia officinalis
110. Ferrum metallicum
111. Ferrum phosphoricum
112. Gelsemium
113. Ginseng
Glonoinum
114. Gnaphallium
115. Granit
116. Graphites
117. Grindelia
118. Guaiacum
119. Hamamelis virginiana
120. Hedera helix
121. Helleborus
122. Heloderma
123. Helonias
124. Hepar sulphur
125. Hirudo
126. Hydrastis canadensis
127. Hyoscyamus
128. Hypericum perforatum
129. Ignatia amara
130. Iodum
131. Ipecacuanha
132. Iris versicolor
133. Juglans regia
134. Kali arsenicosum
135. Kali bromatum
136. Kali bichromicum
137. Kali carbonicum
138. Kali iodatum
139. Kali muriaticum
140. Kali nitricum
141. Kali phoshoricum
142. Kali sulphuricum
143. Kalmia latifolia
144. Karwinskia humboldtiana
145. Kreosotum
146. Lac caninum
147. Lac defloratum
148. Lac humanum
149. Lachesis
150. Lachnantes
151. Lathyrus sativus
152. Latrodectus mactans
153. Laurocerasus
154. Ledum palustre
155. Lilium tigrinum
156. Lycopodium clavatum
157. Lycopus virginicus
158. Magnesia carbonica
159. Magnesia muriatica
160. Magnesia phosphorica
161. Mandragora officinalis
162. Manganum
163. Medorrhinum
164. Melilotus
165. Mephites
166. Mercurius corrosivus
167. Mercurius solubilis
168. Mezereum
169. Millefollium
170. Moschus
171. Murex purpurea
172. Mygale lasiodora
173. Naja tripudians
174. Natrum carbonicum
175. Natrum muriaticum
176. Natrum phosphoricum
177. Natrum sulphuricum
178. Nux moschata
179. Nux vomica
180. Oenanthe crocata
181. Oleander
182. Opium
183. Paeonia
184. Palladium
185. Petroleum
186. Petroselinum
187. Phosphorus
188. Phytolacca
189. Platina
190. Plumbum
191. Podophyllum
192. Psorinum
193. Pulsatilla
194. Pyrogenium
195. Radium bromatum
196. Ranunculus bulbosus
197. Raphanus
198. Rathania
199. Rheum
200. Rhododendron
201. Rhus toxicodendron
202. Rumex crispus
203. Ruta graveolens
204. Sabadilla
205. Sabina
206. Sambucus
207. Sanguinaria
208. Sarsaparrilla
209. Secale cornutum
210. Selenium
211. Senecio
212. Senega
213. Sepia officinalis
214. Silicea
215. Solidago
216. Spigelia
217. Spongia tosta
218. Squilla maritima
219. Stannum metallicum
220. Staphysagria
221. Sticta pulmonaria
222. Stramonium
223. Strontium
224. Strophantus
225. Sulphur
226. Sulfur bromatum
227. Sulphur iodatum
228. Symphytum
229. Syphilinum
230. Tabacum
231. Tarentula hispanica
232. Taraxacum officinale
233. Tellurium
234. Terebinthina
235. Teucrium marum-verum
236. Thallium
237. Thea
238. Theridion
239. Thuja occidentalis
240. Tuberculinum bovinum
241. Urtica urens
242. Valeriana
243. Veratrum album
244. Verbascum
245. Viburnum
246. Vinca
247. Viscum album
248. Viola tricolor
249. Vipera torva
250. Zincum metallicum
251. Zinc valerian
Registrovani lekovi:
Registrovano je 6 homeopatskih kombinovanih preparata za slobodnu prodaju u apotekama:
1. Cefamada tablete, indikacije: gojaznost
2. Cinnabsin tablete, indikacije: sapaljenje sinusa
3. Influcid tablete, indikacije: prehlada sa temperaturom
4. Rhinital tablete, indikacije: alergijska kijavica
5.Tonsilotren tablete, indikacije: zapaljenje krajnika
6. Vivoton S rastvor, indikacije: labilnost krvotoka

Izvor: Farmakoterapijski vodic