Podmukla i skrivena bolest

– Karcinom debelog creva predstavlja značajan medicinski problem pošto je učestalost oboljevanja od ove bolesti u stalnom porastu. Po incidenci javljanja, karcinom debelog creva nalazi se na drugom mestu kod muškaraca i žena, odnosno posle karcinoma bronha i karcinoma dojke. U poslednjih dvadeset godina učestalost karcinoma kolona je u stalnom porastu u Srbiji, ali još uvek ne postoje precizni podaci, zbog neadekvatnog sistema prijave ovih pacijenata. Prema procenama, na sto hiljada stanovnika oboli njih 50.

Na poslednjem Svetskom kongresu digestivnih onkologa u Barseloni stavljen je akcenat na neophodnost organizovanja nacionalnih programa za rano otkrivanje oboljenja i stalni napredak u terapijskom smislu, kaže naš sagovornik, doc. dr Dino Tarabar, gastroenterolog-onkolog na VMA.

– U svetu godišnje oboli preko milion ljudi, a u Evropi umre oko sto hiljada pacijenata. Stručnjaci su mišljenja da u Srbiji oboli oko 3500 do 4000 pacijenata, a procenjuje se da je godišnja smrtnost oko 1300 ljudi. To praktično znači da u našoj zemlji svakog dana od karcinoma debelog creva oboli 10 do 15 ljudi. Od kolorektalnog karcinoma najčešće oboljevaju ljudi u šestoj ili sedmoj deceniji života, ali primećeno je da su prisutne interesantne etničke i rasne razlike u incidenci. Učestalost pojave bolesti kod Japanaca koji su emigrirali u SAD dostiže ili čak nadmašuje incidencu pojave kod američke populacije, a tri do četiri puta je veća nego u Japanu. Sličan porast uočen je i kod Evropljana koji su se nakon II svetskog rata preselili u Australiju. To veoma jasno ukazuje na značajan geografski uticaj na razvoj ove bolesti, ali i promena životnog stila i standarda među određenim populacionim grupama. Međutim, zabrinjava činjenica da je sve veći porast obolelih ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama života. Pretpostavlja se da kod ove populacije ljudi najveći uticaj ima nasledni faktor i nerazjašnjene mutacije nastale kao efekat delovanja nepoznatih faktora iz spoljne sredine. Iako u Americi postoji najveća incidenca oboljevanja, u poređenju sa drugim razvijenim zemljama smrtnost je najmanja, što se objašnjava otkrivanjem bolesti u ranom stadijumu pošto je već neko vreme razvijen program skrininga, naglašava doc. dr Dino Tarabar.

– Uzrok pojave kolorektalnog karcinoma nije poznat ali, prema rezultatima meta-analiza, uticaj mikrosredine, ishrana, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i dugotrajno sedenje imaju značajan udeo na pojavu ove bolesti. Prema jednoj studiji, osobe koje su u ishrani često koristile crveno meso (svinjetinu, govedinu i jagnjetinu) povezane su sa povećanom incidencom kolorektalnog karcinoma, dok druga studija tu povezanost nije dokazala. Ipak se smatra da konzumiranje mesa, zbog većeg kalorijskog unosa, jeste jedan od uzročnika ove bolesti. Uočeno je da je češća upotreba ribe i piletine (bez kožica) povezana sa značajno nižom incidencom oboljevanja. S druge strane, konzumiranje celuloze (voća i povrća) skraćuje kontakt stolice sa zidom u crevu. Vitamin E, selen, kalcijum, beta karoten, laktobaci, primena nekontracepcijske supstitucije estrogena kod žena i upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova imaju profilaktički efekat na incidencu kolorektalnog karcinoma, naglašava doc. dr Tarabar.

– Veliki problem u otkrivanju ovog oboljenja je nedostatak simptoma u ranom stadijumu bolesti. Osim toga, simptomi su raznoliki i zavise od mesta na kojem se karcinom javlja. Rak desne polovine debelog creva, gde je lumen najširi, ne daje nikakve tegobe sa pražnjenjem i najčešće nema ni vidljive krvi u stolici. Ono što pobuđuje sumnju na ovo oboljenje je anemija kao jedini znak bolesti. To je naročito slučaj kod muškarca za koje važi pravilo da, ukoliko se adekvatno hrane, ne smeju biti anemični. Otkrivanje niskih vrednosti hemoglobina i gvožđa neizostavno zahtevaju pregled debelog creva. Što se više približavamo levoj strani debelog creva, može se češće naći krv u stolici sa novonastalim poremećajem pražnjenja, nadimanjem, bolovima, nejasnim gubitkom na težini. Karcinom u završnom delu debelog creva, rektumu, manifestuje se pojavom krvi u stolici, lažnim pozivima, osećajem neispražnjenosti, suženom stolicom na širinu olovke.

Ono na čemu stalno treba insistirati je podvrgavanje preventivnim pregledima debelog creva. Najednostavniji način je test za otkrivanje krvi u stolici, zatim irigografija, odnosno rendgenski pregled debelog creva, i kolonoskopija kao najsenzitivnija vrsta pregleda, kada se optičkim instrumentom pregleda celokupna sluznica debelog creva. Ovi pregledi se preporučuju svim ljudima preko 50 godina života, bez obzira da li imaju tegobe ili ne. Posebno preporučujemo ljudima koji su u svojim porodicama imali obolele od karcinoma debelog creva, bliske srodnike, a posebno ako su oboleli u trenutku razboljevanja bili mlađi od 45 godina. S obzirom na to da je ova bolest i nasledna, organizovanim praćenjem porodica sa obolelim u situaciji smo da eventualno kod drugih članova bolest otkrijemo u najranijoj fazi, kada je izlečenje stoprocentno. U našoj zemlji je pokrenuta ova akcija i uključivanjem većeg broja ispitanika sprečićemo i incidencu rasta ove bolesti, kaže doc. dr Dino Tarabar, gastroenterolog-onkolog na VMA.

– Najveći terapijski napredak postignut je kombinovanom primenom monoklonskih antitela zajedno sa citostaticima, čime je efikasnost lečenja višestruko povećana. Ova kombinacija primenjuje se u metastatskoj fazi bolesti ali rade se studije sa ciljem da se proceni značajnost primene ovih kombinovanih protokola i kod adjuvantne terapije. Oxaliplatin već više od decenije zauzima jedno do najznačajnijih mesta u terapiji karcinoma debelog creva, a koristi se zajedno sa 5-fluoro-uracilom i leukovorinom. Primenom ove kombinacije preživljavanje pacijenata je udvostručeno i na zapadu je odavno deo standardne terapije prvog reda za metastatsku bolest. Istovremeno, upotrebom ovih lekova kod prisustva metastaza u jetri veoma efikasno neoperabilna stanja prevodimo u operabilna, pa već ’’izgubljeni’’ pacijenti dobijaju šansu, ukoliko reaguju na terapiju, da budu podvrgnuti novoj hirurškoj intervenciji, prilikom koje potpuno odstranjivanje metastatskih promena u jetri višestruko povećava šanse za produženo preživljavanje, naglašava doc. dr Dino Tarabar.

– MOSAIC studija ispitivala je značaj primene ove kombinacije u lečenju neposredno posle operacije. Nakon petogodišnjeg praćenja primećeno je da je korišćenje ove kombinacije za 25% smanjila rizik od pojave metastatske bolesti, pa je već postala standard u lečenju bolesnika u III stadijumu bolesti, što je i objavljeno u poslednjim ESMO preporukama, ističe doc. dr Dino Tarabar.

Magazin WHITE / oktobar 2007. godine