Lekovi on-line

Po podacima eksperata UN, u 2006. godini broj korisnika Interneta u svetu premašio je milijardu ljudi. Na osnovu rejtinga zemalja po broju korisnika Rusija zauzima 11. mesto – danas ima više od 22 miliona korisnika, što čini približno 15% stanovništva.

Svake godine se broj korisnika u Rusiji poveća za 18-20%. Često se reklamiranje na Internetu nadmeće po efikasnosti sa drugim sredstvima masovnog informisanja, a brzim tempom se razvija i on-line trgovina.

Istraživanjima internet auditorijuma bavi se čitav niz socioloških i specijalizovanih agencija koje sprovode monitoring korisnika otkrivajući njihova interesovanja i prioritete. Veliki broj korisnika Interneta ima dovoljno veliki, stabilni prihod i oni spadaju u najaktivniju kategoriju korisnika, a većina njih zbog velike zauzetosti postaje nedostupna za tradicionalne načine kupovine. Odlazak u običnu prodavnicu ili apoteku često oduzima suviše vremena. Uostalom, auditorijum internet korisnika, kao što je gore ukazano, raste veoma brzo, i sasvim je moguće da će za nekoliko godina portret korisnika drugačije izgledati. U svakom slučaju, broj klijenata on-line prodavnica, a pogotovo apoteka, verovatno će se povećavati iz godine u godinu.

Prvi pokušaji da se u Rusiji otvore internet prodavnice pojavili su se još 1995. god., manje-više kvalitetan projekat započet je 1997. godine. Nešto kasnije su se pojavile prve virtuelne apoteke u Moskvi. Danas praktično u svakom većem gradu postoji jedna ili više on-line apoteka, a u Rusiji se može sve zajedno nabrojati stotinak sličnih projekata. Na tržištu elektronske trgovine ima i lidera i autsajdera, pa iako postoje jasni načini rada potencijal razvoja je još uvek veoma veliki, i tržište je i dalje izrazito fragmentovano. Praktično sve internet apoteke rade na lokalnim tržištima, ne postoje nacionalne on-line apoteke.

Jedna od osnovnih prednosti trgovine na daljinu je što nije neophodno iznajmljivanje i održavanje trgovina; zakupnina je jedan od osnovih rashoda tradicionalnih radnji, pri čemu se njena cena određuje najpre na osnovu odgovarajuće lokacije, a u on-line trgovanju ona nema tu značajnost. Odsustvovanje ovih troškova omogućava on-line trgovinama da u većini slučajeva smanje cenu robe, što je takođe veliki plus za ovaj način trgovanja.

Funkcionisanje svih on-line apoteka se praktično zasniva na istim principima, šema organizacije koja predstavlja dobru osnovu prikazana je na slici (slika br.1).

Prvo sa čime sa susreće kupac je internet sajt kompanije. Brzina njegovog učitavanja, dizajn, preglednost, jednostavno zakazivanje, informativnost i drugi faktori određuju da li će se obaviti kupovina. Važnu ulogu igra i brzina kojom se obrađuje narudžbina, operativnost menadžera, njegova stručnost i način obraćanja i, naravno, isporuka. Zakasnela isporuka naručenog preparata u on-line apoteci, greške u porudžbini, nekorektne cene ili ponašanje kurira koji je doneo porudžbinu, odlučujući su faktori za moguće ponovno naručivanje klijenta. Nabrojani nedostaci se mogu nazvati „bolestima razvoja“ on-line trgovine i oni daju mogućnost nepoznatim kompanijama da uspešno pariraju liderima internet trgovine povećavajući tako kvalitet servisa.

Može se izdvojiti nekoliko tipova on-line apoteka po principu organizacije:

• osnivanje ,,od nule“ – kompanija se prvo organizuje kao internet projekat pod kojim se izgrađuje odgovarajuća infrastruktura;
• na osnovu pojedinačnih apoteka – obična apoteka otvara svoj internet sajt i tako širi broj svojih potencijalnih klijenata;
• na osnovu nekoliko apoteka – stvara se servisna struktura koja sklapa ugovore o saradnji sa nekoliko apoteka i koordinira proces porudžbine i isporuke robe iz apoteka;
• na osnovu apotekarskih lanaca – apotekarski lanac otvara internet trgovinu, a dostava se vrši preko kurira iz obližnje apoteke.

Danas su najpopularnije poslednje dve varijante i verovatno će se na taj način i ubuduće razvijati većina on-line apoteka.

Prepreka razvoja kupovine lekova na daljinu je ne samo veliki broj tradicionalnih apoteka, skroman broj stanovnika koji ima stalni pristup Internetu u odnosu na svetske standarde, već i kvalitet ponuđenog servisa on-line apoteka. Još uvek, bez obzira što već više od deset godina postoji on-line trgovina u Rusiji, ne postoji zakonska osnova koja bi regulisala odnose u toj oblasti privrede. Ipak, uprkos peripetijama sa zakonom, većina procesa poslovanja u elektronskoj trgovini reguliše se aktuelnim zakonodavstvom. Pa tako, da otvori on-line trgovinu u Rusiji može samo registrovano pravno lice ili privatni preduzetnik, ili će se ta delatnost smatrati nezakonitom, pored toga, posebno ako se radi o trgovini medikamentima, organizacija mora da ima licencu za odgovaraću vrstu delatnosti.

Suštinska opasnost razvoja internet apoteka krije se u samoj robi koje one distribuiraju. Nije tajna da se u zapanjujuće velikom broju apoteka može kupiti praktično bilo koji preparat (sem nekih sa jakim dejstvom i koji sadrže opojne droge), pored toga, mnogi pacijenti svesno izbegavaju odlazak kod lekara i konsultuju se neposredno u apotekama. Sve češće se čuje mišljenje da treba da se pojača kontrola kupovine preparata koji se izdaju na recept, a u slučaju da se donesu odgovarajuća zakonodavna rešenja suštinski će se otežati život on-line apoteka. Ustalom, neke od njih već sada nude svojim klijentima mogućnost da se konsultuju na sajtu sa lekarom, ili čak da dostave kopiju recepta za neki lek.

Razvoju elektronske trgovine i internet apoteka, pored formiranja adekvatne savremenim uslovima zakonodavne osnove, doprinosi usvajanje savremenih inovacionih tehnologija u svakodnevnom životu, povećanje broja korisnika Interneta, razvoj različitih elektronskih platežnih sistema, stvaranje kulture rada i korišćenja on-line trgovina.

Iako su osnovni konkurenti internet apoteka obične apoteke, pitanje je da li će se u budućnosti to nadmetanje zaoštravati, pre se može pretpostaviti da će aktivirati rad apoteka u virtuelnom svetu uz korišćenje mogućnosti trgovine na daljinu za razvijanje baze klijentele i za formiranje novih servisa orijentisanih ka klijentima.

Priredila dr Elmira Martens, Pharmexpert

Magazin WHITE/ oktobar 2007. godine