(Focus: intervju)

Već godinama osećate da ste u začaranom krugu. Prvo navalite na brdo hrane koja se nalazi u vašem okruženju, a nakon toga birate namirnice za koje verujete da doprinose vašem zdravlju, povremeno uzimate čak i preparate za mršavljene i bacate se na rigorozne dijete. U čemu je problem i kako stati na put prekomernoj gojaznosti? Na ovo i druga pitanja odgovor daje prof. dr Edita Stokić, endokrinolog u Institutu za endokrinologiju i bolesti metabolizma u Novom Sadu.

Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećenjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja mnogobrojnih komplikacija. Poslednjih godina, naročito u industrijski visoko razvijenim zemljama gojaznost pokazuje tendenciju stalnog porasta. Više od polovine odraslog stanovništva Srbije, tačnije 54% ima problem prekomerne uhranjenostI, pri čemu je 36,7% odraslih predgojazno, dok je 17,3% gojazno, a najveću prevalenciju ima Vojvodina.

– Zašto dolazi do gojaznosti?

Dobro je poznato da se u osnovi gojaznosti nalazi pozitivan energetski bilans koji je rezultat povećanog energetskog unosa i/ili smanjene fizičke akitvnosti, što rezultuje nagomilavanjem viška energije u vidu masnih naslaga. Mnogobrojni podaci studija sprovedenih tokom poslednjih nekoliko godina pokazali su da savremeni uslovi života uslovljavaju da je energetski unos daleko iznad stvarno potrebnog. S druge strane, smanjena fizička aktivnost je drugi činilac koji je od značaja za nastajanje gojaznosti. Faktori koji doprinose smanjenju fizičke aktivnosti podrazumevaju sve veću primenu tekovina savremene tehnologije, kao što je korišćenje kompjutera, motornih vozila, liftova, potom smanjenje fizičke aktivnosti u školama i na poslu. Sve se više vremena provodi ispred TV ekrana i monitora kompjutera, naglašava prof. dr Edita Stokić.

– U odnosu na uzroke nastanka, razlikuju se sledeći tipovi gojaznosti: nasledna gojaznost – javlja se u sklopu naslednih sindroma, odnosno ,,sindroma gojaznosti“, gojaznost usled fizičke neaktivnosti ili/i hiperalimentaciona gojaznost – predstavlja prekomerno unošenje hrane bogate energijom, uz fizičku neaktivnost – ovo je najčešći tip prekomerne telesne težine, gojaznost uzrokovana endokrinološkim i metaboličkim poremećajima – u sklopu niza endokrinoloških bolesti i stanja sa poremećajima u lučenju hormona, potom u menopauzi i trudnoći dolazi do razvoja gojaznosti, zatim gojaznost usled oboljenja centralnog nervnog sistema – traume, zapaljenja centralnog nervnog sistema ili tumori hipotalamičke regije odgovorne za regulaciju osećaja gladi i sitosti mogu dovesti do razvoja gojaznosti i na kraju jatrogena gojaznost – primena izvesnih medikamenata, poput kortikosteroida, antidepresiva, hormona, centralnih stimulansa i drugih mogu da uzrokuju razvoj prekomerne telesne težine. Komitet eksperata Svetske zdravstvene organizacije preporučio je izračunavanje indeksa telesne mase, tzv. BMI, kao najpovoljniji za ocenu stanja ishranjenosti i gojaznosti. BMI predstavlja količnik telesne mase i kvadrata telesne visine izražene u metrima i to je najjednostavniji način za izračunavanje indeksa telesne mase. Ukoliko je BMI veći od 30 kg/m2, reč je o gojaznosti, kaže prof. dr Stokić

– U brojnim časopisima možete često da pročitate da se ženske obline dele na oblik jabuke ili kruške. Šta to zapravo znači? Prema distribuciji masno-tkivnih depoa razlikuju se dva tipa gojaznosti. Ginoidni tip ili tip kruške, odnosno periferni ili supkutani tip gojaznosti karakteriše nakupljanje masnog tkiva uglavnom potkožno, pretežno u karličnom pojasu, butinama, bedrima, glutealnom predelu uz uočenu veću sklonost ovih bolesnika ka pojavi mehaničkih komplikacija u vidu otežanog kretanja, insuficijencije periferne venske cirkulacije i respiratorne insuficijencije. Važno je napomenuti da ovaj tip može biti prisutan u oba pola. Metaboličke komplikacije su retke ili ako su prisutne, blagog su stepena. Androidni tip gojaznosti, tip jabuke, centralni tip ili visceralni tip, bez obzira na pol, karakteriše deponovanje masnog tkiva u predelu ramenog pojasa i gornjeg dela trbuha, oko unutrašnjih organa. Osobe s centralnim tipom gojaznosti imaju veći rizik razvoja insulinske rezistencije i hiperinsulinizma, ubrzane ateroskleroze,kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, hiperlipoproteinemija, tipa 2 šećerne bolesti i nekih oblika maligniteta nego osobe s perifernim ili ginoidnim tipom gojaznosti. Intraabdominalno masno tkivo bogato je mastima, a povećani broj i veličina masnih ćelija, adipocita, udruženi su sa njihovom povećanom metaboličkom aktivnošću. Jednostavnim merenjem obima struka determiniše se rizični tip gojaznosti s obzirom na distribuciju masnog tkiva. Zapaženo je da osobe muškog pola koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za razvoj komorbiditeta, pre svega onih na kardiovaskularnom sistemu. Osobe ženskog pola koje imaju obim struka veći od 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za pojavu srčanih komplikacija, naglašava prof. dr Edita Stokić.

– Osnovu lečenja gojaznosti i sve prisutnijeg metaboličkog sindroma (kada su pored gojaznosti kod pacijenta prisutni i drugi faktori rizika, poput visokog krvnog pritiska i povišenog holesterola), čini dijetski režim ishrane prilagođen svakom bolesniku ponaosob, povećana fizička aktivnost i promena stila života uz moguću upotrebu medikamenata. Medikamenti koji se koriste u lečenju gojaznosti mogu se podeliti u nekoliko grupa: medikamenti sa centralnim delovanjem, perifernim i kombinovanim delovanjem. Medikamenti sa centralnim delovanjem posredstvom različitih mehanizama dovode do supresije apetita i/ili stvaranja osećaja sitosti. Iz ove grupe, lek najnovije generacije je rimonabant. Rimonabant je selektivni antagonist CB1 endokanabioidnog receptora. Endokanabioidni sistem značajan je u održavanju energetskog balansa regulacijom unosa hrane i energetske potrošnje, a kod gojaznih osoba i pušača, postoji njegova prekomerna stimulacija. Pretkliničke studije jasno su pokazale da primenom rimonabanta dolazi do redukcije unosa masti i ugljenih hidrata, što doprinosi redukciji prekomerne telesne, dok su studije širom sveta pokazale njegovu terapijsku efikasnost u lečenju gojaznosti i komorbiditeta kod gojaznih bolesnika.

Kako sprečiti pojavu gojaznosti?
Prevencija gojaznosti podrazumeva primenu mera usmerenih prema celokupnoj populaciji, a koje podrazumevaju široku promociju principa pravilne ishrane, redukciju energetskog unosa i fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu. Zajedničkim merama društva kao celine, državnih organa, sredstava javnog informisanja i prehrambene industrije moguće je postići povoljne rezultate u sprovođenju mera prevencije. Istovremeno, preventivne mere treba posebno sprovoditi kod pojedinaca i u grupama sa povećanim rizikom porasta telesne mase, kao što su osobe čiji su bliski srodnici gojazni, situacije koje favorizuju dobitak u telesnoj masi, osobe s epizodama brzog porasta telesne mase, kod ljudi kod kojih postoji predispozicija za neko oboljenje koje se pogoršava ukoliko dođe do povećanja telesne težine, poput dijabetičara, kaže prof. dr Edita Stokić.

Magazin WHITE / oktobar 2007. godine