Iako se u apotekama više ne ‘spravljaju’ lekovi, nego se uglavnom distribuiraju već ‘napravljeni’, nismo se u potpunosti odmakli od renesansnih komedija u kojima rasejani apotekar izdaje pogrešan lek, što prouzrokuje dalje neviđene dramske zaplete.
Pravljenje pogreške zbog konfuznih naziva lekova, sličnih pakovanja ili pogrešno protumačenih recepata i danas su noćna mora svih farmaceuta koji su u prvoj liniji fronta.
Kako u nekoj apoteci, ustanovi ili čitavom sistemu odabrati pravu strategiju za prevenciju pogrešaka nije nimalo lak zadatak.
Nabrojaćemo samo neke strategije, polazeći od najmanje efikasnih do naprednih. Najefikasnije su one koje se fokusiraju na izmene u sistemu u okviru koga pojedinac deluje.
Pođimo od klasičnih:
Edukacija i informisanje su veoma značajne strategije koje, kombinovane sa drugim, jačaju sistem za izdavanje lekova.
Efikasnost ove strategije počiva na sposobnosti pojedinca da zapamti. Nedostatak je što ima malu moć da spreči greške, ako do njih dođe. Međutim, vekovima su pažnja, strpljenje, disciplina i bistar um, obrazovanost i informisanost krasili profesiju farmaceuta.
Pravila i politika su neophodni u svakoj organizaciji. Efikasna pravila rukovode profesionalnim ponašanjem zaposlenih i vode ka očekivanom pozitivnom rezultatu. Neka od pravila mogu biti nepotrebno komplikovana ili dočekana sa otporom od strane zaposlenih, ali ipak, čak i da je tako, osiguravaju u dobroj meri da do pogreške ne dođe. Kako njihovo korišćenje počiva na memoriji, mora postojati još nešto kao nadogradnja u sistemu zaštite od pogreški.
Pravilo da se pacijentu na licu mesta objasni upotreba leka prema navodima sa recepta i na samom pakovanju upiše način i učestalost korišćenja se kroz praksu pokazalo kao odlična prevencija od pogrešaka.
Podsetnici i ček-liste pomažu da važne informacije budu uvek dostupne. Takođe pomažu u prenosu informacije sa jedne osobe na drugu.
Dupli koraci zahtevaju da se obave dodatne provere od strane još jedne osobe, ili putem uključivanja duplih koraka u neki proces.
Ako su u neki proces uključene dve osobe, smanjuje se mogućnost da obe naprave istu grešku, sa istim lekom, na istom pacijentu.
Upotreba duplih koraka je možda korisnija i isplativija, jer uključuje npr. korišćenje i generičkog i brend naziva kada se komunicira sa imenima lekova, ili zahtev da se dvostruko proveri lek koji zahteva posebnu opreznost, pre nego što se isporuci.
Standardizacija kreira uniformni model koga se treba pridržavati kada se izvode različite funkcije i putem nje se teži da se smanji kompleksnost i varijabilnost pojedinog procesa. Na primer, standardizovani proces se može koristiti u situacijama kada se zahteva da se pre izdavanja leka dobije finalna verifikacija od farmaceuta. Sa svoje strane standardizacija se oslanja na ljudsku budnost – zbog toga je manje efikasna od narednih strategija.
Automatizacija i kompjuterizacija mogu smanjiti oslanjanje na memoriju. Primeri su najrazličitiji farmaceutski kompjuterski sistemi koji mogu primiti recept poslat u elektronskoj formi i tako eliminisati transkripciju i misinterpretaciju.
Kompjuterski sistemi mogu omogućiti pravovremena upozorenja po pitanju alergija, važnih interakcija između lekova ili nepravilnog doziranja.
Ovde spadaju i najrazličitije funkcije skeniranja bar koda koje ne dožvoljavaju finalnu verifikaciju produkta bez pozitivnog uparivanja odabranog proizvoda i profilisanog leka. Ovde spadaju i sve forme automatske verifikacije od strane farmaceuta u sistemima gde na kasi radi pomoćno osoblje.
Ne ulazeći u konkretne forme strategija za smanjenje pogrešaka, nabrojali smo samo neke najvažnije.
Časopise WHITE / maj 2007. godine