Vitamini su supstance organskog porekla i neizostavni su deo svake ishrane. Jedan od prvih otkrivenih vitamina je bio tiamin kojeg je otkrio Funk 1911. godine.

Taj je naučnik smatrao da je otkrio supstanciju važnu za život, a s obzirom da su hemičari svrstali tu supstanca u grupu amina naziv je došao kombinacijom latinske reči “vita” što znači život i pojma amin. U početku, kada su se vitamini tek počeli otkrivati njihova hemijska struktura nije bila poznata. Tada su njima dogovorno dodeljivane oznake koje su bile ili samo slova abecede ili kombinacija brojki i slova. Danas je, pak, naučna javnost pronašla prikladne nazive za svaki pojedini vitamin npr. tiamin(B1), riboflavin(B2), askorbinska kiselina(C), biotin(H), cijanokobalamin(B12) i dr. Od njih zavise normalne funkcije ljudskog organizma. U našem organizmu oni igraju veliku ulogu i nezamenljive su komponente biohemijskih mehanizama.
Vitamini se klasično dele na one rastvorljive u vodi i one rastvorljive u mastima (zavisno od lipofilnosti).

Vitamini rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) su:
– tiamin (B1),
– riboflavin (B2),
– nikotinamid (B3),
– pantotenska kiselina (B5),
– piridoksin (B6),
– folna kiselina (B9),
– cijanokobalamin (B12),
– askorbinska kiselina (C) i
– biotin (H).

Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni) su:
– retinol (A),
– ergokalciferol (D2),
– holekalciferol (D3),
– alfa-tokoferol (E),
– fitomenadion (K2), i
– menakinon (K3).

Osim njih ostale supstance nemaju status vitamina, iako se ponegde kao vitamini pogrešno navode PABA, inozin, amigdalin, kalcijum pangamat i dr. Vitamini su najpotrebniji deci u razvoju, trudnicama, dojiljama, a pogotovo bolesnicima i onima koji se oporavljaju od bolesti.
Naš organizam ne može sam sintetisati vitamine, minerale i moramo ih unositi hranom. Neki organizmi to mogu, ali ne i čovek. Npr, samo čovek i štakor ne mogu sami u svom organizmu sintetisati vitamin C, dok svi drugi sisari to mogu. Doduše, naš organizam neke supstance koje nisu vitamini može preraditi u vitamine. Takve supstance nazivamo provitamini. To je npr. beta – karoten koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Takođe, jedan deo vitamina K proizvode bakterije u crevima. Zato je važno da crevna flora ostane neoštećena.
Današnja industrijska hrana se proizvodi složenim tehnološkim postupcima koje podrazumevaju brojne modifikacije i promene izvorne sveže hrane. Zato u takvoj hrani ponekad ima vrlo malo vitamina. Vrlo često se u prehrambenoj industriji gotova jela i proizvode nakon obrade naknadno dodaju vitamini i minerali, međutim dugim stajanjem u ambalaži, tokom transporta, skladištenja i prodaje količina vitamina se smanjuje jer ih razgrađuju sastojci iz hrane, a i brojni drugi faktori utjiču na količinu i kvalite vitamina u industrijski obrađenim namirnicama kao što su izloženost sunčevoj svetlosti, aditivi i sl. Uglavnom, termička obrada hrane (kuvanje, pevenje, pohovanje….) smanjuje količinu vitamina u hrani. Npr, vitamin C potpuno nestaje iz hrane ukoliko je ona kuvana na 100°C. To znači da već uzavrela supa ne sadrži vitamin C! Ali ima i izuzetaka: beta karoten, supstanca od koje u organizmu nastaje vitamin A kuvanjem se oslobađa iz ćelijskih struktura hrane i može se lakše apsorbovati u organizmu. Uvek je bolje preferisati hranu u izvornom obliku pogotovo povrće. Dakako, neku hranu ne možemo tako konzumirati npr. krompir. Nema te hrane, pogotovo one prerađene, koja sadrži dovoljno vitamina za celi dan.
Posledice nedovoljnog unosa minerala i vitamina su posebne metaboličke bolesti koje nazivamo avitaminoze kao što su skorbut (nedostatak vitamina C) noćno slepilo (nedostatak vitamina A), kožne bolesti (nedostatak kompleksa vitamina B), rahitis (nedostatak vitamina D), ali i usporavanje rasta i razvoja dimunitetece, kao gubitak imuniteta!
Preteran unosa vitamina nazivaju se hipervitaminoze. Relativno retke, ali sve većim neracionalnim korišćenjem neproverenih lekovitih i dijetetskih preparata koje sadrže vitamine i minerale može doći do ozbiljnih poremećaja pa i trovanja. Vitamini koji usled prevelikog unosa mogu dovesti do poremećaja obićno se nazivaju vitamini rastvorljivi u mastima a to su vitamini A i D.
Vitamini se nalaze u brojnim dijetetskim preparatima. Takvih preparata na tržištu ima jako mnogo. Često se i sami farmaceuti izgube u mnoštvu tih preparata, pa naravno i laici teško mogu odlučiti koje preparate trošiti a koje ne. Navesćemo samo neke. Supradyn, Dualtabs, Centrum, Centravit, Multi-Sanostol, Multivitamol, ABC Plus, Cedevita, Hermes Multivitamini, One A Day, Fortevit, Pikovit, Duovit, IsoStar, PreNatal, Triovit i brojni drugi su kombinacije samo vitamina ili vitamina i minerala. Postavlja se pitanje koji je od njih najkvalitetniji? Na to pitanje je teško odgovoriti, svaki proizvođač dokazivaće da je upravo njegov proizvod najbolji i najkvalitetniji. Činjenica je da većina njih ne može škoditi, pa stoga svaki multivitaminski prreparat može samo koristiti. Neki, ispod navedeni vitaminski preparati su registrovani kao lekovi. To znači da su udovoljili strogim propisima koje moraju ispuniti da bi bili proglašeni lekovima. Dakako, to ne znači da su neki drugi preparati manje kvalitetni.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com