Akutna bubrežna insuficijencija (ABI) je naglo smanjenje ekskretorne funkcije prethodno zdravih bubrega. Manifestuje se oligurijom (diureza ispod 400ml/dan ali ona može biti i preko 600ml/dan). Nastaje zbog:
1. cirkulatornih poremećaja (prerenalna, funkcionalna, fiziološka ABI)

• hipovolemija
• insuficijencija srca ili periferne cirkulacije
• začepljenje bubrežnih arterija)

Dolazi do primarnog smanjenja GF zbog smanjenja perfuzije, a onda sekundarna ishemija dovodi do nekroze tubula i prelaska tubulske tecčnosti u peritubulski prostor;

2.poremećaja u samom bubregu (renalna ili u užem smislu ABI) –

• dugotrajne funkcionalne oligurije,
• toksične nekroze tubula (uzimanje nefrotoksičnih lekova: cefalosporini, aminoglikozidni antiibotici, kontrastna sredstva, teški metali, organski rastvarači)
• bolesti parenhima bubrega GN:    – akutni glomerulonefritis

– vaskulitis.

– akutni intersticijski nefritis

Ako je ABI nastala zbog nekroze tubula do smanjene filtracije dolazi zbog opstrukcije tubula nekrotičnim ćelijama i smanjenog intratubulskog pritiska i smanjenog protoka krvi kroz pripadajući glomerul;

3.opstrukcije mokraćnih puteva (kamenom, tumorom, uvećanom prostatom (postrenalna ABI).

U patogenezi ABI učestvuje više faktora: glomerulski i tubulski.
Posledice ABI su:
1) smanjeno izlučivanje vode
2) hiponatrijemija
3) hiperkalijemija
4) povećanje koncentracije H⁺
5) hiperfosfatemija sa posledičnom hipokalcijemijom
6) povećanje koncentracije produkata metabolizma proteina (kreatinina, karbamida, mokraćne kise). Posredne: zbog zadržavanja vode i stimulacije sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAA ) razvija se arterijska hipertenzija, a usled poremećaja u koncentraciji elekrolita javljaju se poremećaji srčanog ritma. GIT krvarenja se javljaju zbog povećanog lučenja gastrina i stresa.