HIPERTIREOZA

je poremećaj koji nastaje kao rezultat povećane koncentracije hormona štitaste žlezde u krvi usled njene hiperaktivnosti, dok tireotoksikoza označava svako povećanje koncentracije hormona štitaste žlezde u krvi bez obzira na uzrok (davanje hormona, zapaljenski procesi u kojima nema hiperfunkcije već samo se povećava oslobađanje hormona).
U Basedow-oj bolesti pored znakova hipertireoze, dolazi i do infiltracijske oftalmopatije – infiltracije ekstraokularnih mišića limfocitima (egzoftalmus).Etiologija:
– bolesti same žlezde (npr adenoma štitne žlezde),
– pojačanog lučenja TSH iz hipofize,
TRH iz hipotalamusa,
stvaranje autoAt koja se vezuju za Rc za TSH i stimulišu lučenje hormona iz ćelija štitne žlezde (Basedow-a bolest, Gravesova). Klinički se manifestuje nemogućnošću pojedinih sistema da podmire pojačane potrebe organizma za E; povećana potrošnja E i da bi se zadovoljile potrebe povećava se iskorišćavanje energetskih rezervi, kao i unos hrane, ali pacijent gubi na težini, potrošnja O2 i stvaranje toplote, pa je koža obično topla i vlažna. Javlja se mišićna slabost, sistolni pritisak je povećan, a dijastolni smanjen; povećan puls, udarni i minutni volumen; neuromuskulatorni poremećaji (povećan tonus mišića, tremor); dijareja; povećana koncentracija glukoze u krvi, ali i potrošnja u mišićima i masnim ćel, smanjenje koncentracije proteina, triglicerida, holesterola, a povećana masnih kiselina.

Patofiziološka osnova: Povećava se apsorpcija Glu u crevima, kao i glikogenoliza i glukoneogeneza. Smanjuju se rezerve glikogena u jetri, a povećava se iskorišćavanje Glu u mišićnom i masnom tkivu. Pojačana je sinteza ali još više i razgradnja proteina pa se javlja mišićna slabost. Zbog mobilizacije lipida iz masnog tkiva povećava se količina slobodnih masnih kiselina u krvi. Povećava se i sinteza holesterola i TG, ali se još više povećava njihova potrošnja pa se njihova koncentracije smanjuje u plazmi. Hormoni štitne žlezde stimulišu sintezu ?-Rc, pa se povećava tonus simpatikusa, pa su puls, udarni i MV krvi povećani, a perifrni otpor se smanjuje pa nastaje divergentna hipertenzija (sistolni povećan, a dijastolni pritisak smanjen). Javljaju se neuromuskularni poremećaji. Javlja se i dijareja zbog povećanog motaliteta gastrointestinalnog trakta. U muškaraca uzrokuje gubitak libida i potence, povećana je ekstragonadna konverzija androgena u estrogene; u žena retko dolazi do oligomenoreje i amenoreje, obino su menstrualni ciklusi uredni.