Ciljevi ove studije su bili da pripremi i okarakterise inkluzioni kompleks lovastatina sa hidroksipropil-beta-ciklodekstrinom (HPβ-CD) i da prouci efekat kompleksa na stepen rastvorljivosti lovastatina ( LVS).

Podaci ukazuju da se slab profil rastvaranja lovastatita moze prevazici pripremanje njegovog inkluzionig kompleksa sa HPβ-CD.
Lovastatin (LVS) je poznat lek za snizenje nivoa holesterola u plazmi ( antihiperlipoproteinemik). Nakon oralnog unosenja neaktivan prekursor lakton se hidrolizuje do odgovarajuce hidroksikiselinske forme . Hidroksikiselina je glavni metabolit i potentan inhibitor 3-hidroksi-3-metilglutaril-koenzim A (HMG-CoA) reduktaze. Ovaj enzim katalizuje konverziju HMG (hidroksimetilglutarata) do mevalonata koji je rani i vazan (limitirajuci) faktor u sintezi holesterola.
LVS je beo kristalan prasak nerastvorljiv u vodi ( 0,4mg/L) . Na sobnoj temperaturi podeoni koeficijent lovastatina u n-oktanol/voda sistemu je priblizno Ko/v=1,2*10^4 . Niska rastvorljivost u vodi LVS vodi nepotpunom rastvaranju u gastrointestinalnim sokovima i takodje ka slaboj resorpciji , distribuciji i efektu na ciljni organ. Poboljsanje rastvorljivosti u vodi u takvim slucajevima je vazno za poboljsanje terapetskog efekta.
Ciklodekstrin (CD) je ciklicni (α-1,4) povezan oligosaharid sastavljen od α-D-glukopiranoznih jedinica ( pogledati sliku 1). Hidrokispropil-β-ciklodekstrin ( HPβ-CD) je rastvorljiviji u vodi od pocetnog molekula i ima hidroksipropil estarsku grupu u povezanu sa hidroksilnom grupom u polozaju 2. Molekul ima kupastu konfiguraciju sa hidrofilnom povrsinom i lipofilnom unutrasnjoscu. U ovoj unutrasnjosti , hidrofobni molekuli intereaguju sa lipofilnim molekulima bez formiranja ikakvih kovalentnih veza i stvaraju tzv. “inkluzione komlekse” koji povecavaju rastvorljivost u vodi i stabilnost lekovite supstance. Kompleksiranje sa ciklodekstrinima povecava rastvorljivost, stepen rastvorljivosti i bioraspolozivost leka.

Inkluzioni kompleks rofocoxib/HPβ-CD( molarni odnos 1:1) pripremljen od Baboota et al koristeci metodu mesanja sa subsekventnim poboljsanjem u rastvorljivosti prouzrokovanim amorfizmom. Nekoliko drugih lekova kao sto su ganciklovir, nimesulid, itrakonazol i tolbutamid su testirani sa CD inkluzijom za poboljsanje rastvorljivosti.
β-CD imaju idealnu dimenziju da se kompleksiraju sa velikim brojem uobicajeno koriscenih lekova. Nazalost, ima ogranicanje za visok nivo holesterola koji mogu voditi do kristalizacije slabo rastvorljivih β-CD-holesterolskih kompleksa u bubrezima. Ovaj kompleks moze prouzrokovati nefrotoksicnost. HPβ-CD , proizvod hemijske derivatizacije β-CD, simultano poboljsava rastvorljivost u vodi mnogih lekova ali su vise hidrofilni od β-CD, formiraju manje stabilne komplekse sa holesterolom i zato su manje toksicni.

Nastavak