Autor: Ass.dr sc.med. Vladimir Žugić, Klinika za pulmologiju KC Srbije
Već godinama unazad u svetu postoji trend povećanja učestalosti alergijskih oboljenja, a samim tim i astme.
Procenjuje se da u svetu danas od astme boluje oko 300 miliona ljudi, a da bi do 2025. godine taj broj mogao dostići 400 miliona. Ovakvi podaci ukazuju na sve veći značaj adekvatnog lečenja astme.
Cilj lečenja bronhijalne astme je postići i održati kontrolu bolesti u dužem vremenskom periodu. Kao ključni faktor za uspešno lečenje astme navodi se kontinuitet procene kontrole bolesti, lečenja do postizanja kontrole i praćenja radi održavanja kontrole.
Šta je dobro kontrolisana astma? Kontrolisana astma za pacijente znači normalan život. Pacijenti koji imaju kontrolisanu astmu nemaju dnevnih simptoma bolesti, nemaju ograničene svakodnevne aktivnosti, nemaju noćne simptome, niti imaju potrebu da traže hitnu medicinsku pomoć. Takođe, oni koriste lek za brzo otklanjanje simptoma retko, ne više od dva puta nedeljno. Učestalost primene leka za brzo otklanjanje simptoma je najjednostavniji način da pacijent ili izabrani lekar procene kako je kontrolisana astma. Primena bilo kog leka za brzo otklanjanje simptoma češće nego dva puta nedeljno pokazatelj je loše kontrole astme i ukazuje da je potrebno revidirati plan lečenja.
Iako su ciljevi lečenja jasno definisani i ostvarivi, iako su dostupne kvalitetne terapijske opcije, više od polovine lečenih pacijenata ne ostvaruje kontrolu astme. Pacijenti čija astma nije kontrolisana, dva puta više odsustvuju sa posla zbog svoje bolesti, dva puta češće odlaze u bolnice ili traže hitnu medicinsku pomoć, u poređenju sa pacijentima čija je astma dobro kontrolisana.
Savremene studije pokazuju da je dobra kontrola astme ostvariv cilj kod većine bolesnika sa ovom bolešću. Međutim, u praksi, veliki broj pacijenata koristi lek za brzo otklanjanje simptoma daleko češće nego što bi trebalo. Koji su faktori koji dovode do ovakvog stanja? Sa jedne strane, pacijenti sa astmom često vrlo malo poznaju prirodu svoje bolesti, potcenjuju simptome, tolerišu ih i zanemaruju. Takođe, pacijenti imaju vrlo niska očekivanja kada je u pitanju terapijski ishod. Sa druge strane, u zdravstvenom sistemu su suočeni sa neadekvatnom komunikacijom sa zdravstvenim osobljem, što dovodi do loše procene stepena kontrole bolesti. Ne treba zaboraviti i propisivanje neadekvatne terapije od strane lekara, pri čemu se prvenstveno misli na slabije propisivanje fiksnih kombinacija inhalacijskih kortikosteroida i dugodelujućih bronhodilatatora i antagonista leukotrijena, na račun starijih, prevaziđenih inhalacijskih i peroralnih lekova, najčešće pod izgovorom da je takva terapija jeftinija i pristupačnija bolesnicima. Pri tome se često ne uzima u obzir činjenica da su indirektni troškovi koje imaju i društvo i sami bolesnici zbog loše kontrolisane astme znatno veći od direktnih troškova same terapije.
Fiksna kombinacija inhalacijskih kortikosteroida i dugodelujućih beta2-agonista, pored sinergističkog dejstva na molekularnom nivou, čime se značajno poboljšavaju i antiinflamacijski i bronhodilatacijski efekti pojedinačnih komponenti, značajno doprinosi i boljoj komplijansi bolesnika, koji više ne moraju da uzimaju svakodnevno veliki broj udaha pojedinačnih lekova. Antagonisti leukotrijena se mogu primenjivati kao alternativna terapija kod odraslih bolesnika sa blagom perzistentnom astmom. Ipak, kada se koriste sami kao lekovi za održavanje kontrole, efekti antagonista leukotrijena su obično slabiji od niskih doza inhalacijskih kortikosteroida, zato se najčešće dodaju inhalacionim kortikosteroidima ili fiksnim kombinacijama.
Za uspeh lečenja neophodan je partnerski odnos između lekara i pacijenta. Kod svakog bolesnika sa astmom treba odrediti adekvatni, najbolji mogući stepen kontrole bolesti. Lekari na svim nivoima su dužni da uoče kada je pacijent ugrožen, kada njegova bolest nije pod kontrolom i da adekvatno terapijski reaguju. Takođe, neophodno je edukovati pacijente, napraviti plan lečenja koji uključuje i informacije kako da pacijenti prepoznaju pogoršanje i kada da potraže medicinsku pomoć.
Na kraju treba istaći da lečenje pogoršanja bolesti, koja nastaju kao posledica nekontrolisane astme, predstavljaju i do 50 odsto ukupnih troškova lečenja astme. Edukacija pacijenata, primena savremenih terapijskih opcija u vidu preventivne terapije i pravovremena reakcija na prekomernu primenu lekova za brzo otklanjanje simptoma značajno manje opterećuje zdravstveni sistem.