Sedentaran način života, masna i nezdrava hrana, stres i debljina kao i genetski faktori glavni su uzroci pojave epidemije dijabetesa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sada ima preko 200 miliona obolelih od ove bolesti, dok se za dve decenije očekuje 360 miliona ljudi sa šećernom bolešću.
Farmaceutske kompanije vrše brojna ispitivanja kako bi pronašli što efikasniji i bolji insulin za lečenje dijabetesa kako bi poboljšali kvalitet života ovih pacijenata. Pored toga, rade se brojne studije koje se bave psihosomatskim fenomenima i iznose stavove lekara i pacijenata kada je reč o ovoj bolesti. ”Pod pokroviteljstvom farmaceutske kompanije Sanofi aventis rađena je SHARED studija koja je imala za cilj da utvrdi da li postoji razlika u pogledu sklonosti i percepcije bolesnika i terapeuta koji se bave lečenjem šećerne bolesti. Studija je rađena u osam velikih evropskih zemalja i u SAD. Prvi deo studije odnosio se na upitnik kojim su bolesnici i njihovi lekari testirani, a drugi deo na kvalitativne podatke koji su rađeni na uzorku od 12000 osoba i on je obuhvatao 4 ciljne grupe, tj. opštu populaciju, bolesnike, medicinske sestre i lekare koji se bave lečenjem dijabetesa”, kaže prof. dr Dragan Micić, sa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS.
”U studiji je primenjen princip ogledala gde su potpuno simetrična pitanja postavljana i pacijentima i lekarima sa idejom da se vidi postoji li razlika u tim percepcijama. Razlike koje su uočene iznenadile su i same istraživače. Studija je pokazala da lekari imaju stav da šećerna bolest remeti život pacijenta, da uvođenje lekova menja njihov životni ritam. Ali na opšte iznenađenje, pacijenti su svoju bolest prihvatili daleko jednostavnije i smirenije, na sugestiju lekara uvođenje leka doživeli su kao svoju dnevnu rutinu bez nekog posebnog opterećenja. Kvalitativna razlika u percepciji bolesti dokumentovana je drugim delom studije koji se odnosio na kvantitativne pokazatelje. Lekari su smatrali da je bolest teža nego što to pacijenti misle, i ta razlika je negde za 30%. Ono što za mene, kao lekara koji je interpretirao rezultate ove studije, predstavlja zanimljivu činjenicu jeste da je više od 90% pacijenata želelo aktivno da učestvuje u primeni metoda samokotrole i korekcije vrednosti glikemije u svrhu postizanja postizanja ciljnih vrednosti. Zaključeno je da bolesnici žele više da učestvuju u lečenju svoje bolesti nego što to mi lekari mislimo”, naglašava prof. dr Dragan Micić.
”Prilikom odluke da pacijentu uvede insulin u lečenje, lekar obično očekuje određen otpor u prihvatanju ove vrste terapije. Lekari su bili mišljenja da insulin pacijentu predstavlja opterećenje i svojevrsnu restrikciju u njihovom svakodnevnom životu, menja njegov životni bioritam. Odgovor bolesnika bio je sasvim drugačiji. Oni veruju svom lekaru kada im ponudi novi lek, jer to vodi spašavanju njihovog života i sigurno u tom trenutku predstavlja najefikasniji lek za njih. Pacijenti su daleko spremniji da prihvate terapiju nego što to lekari stvarno misle.
Takođe su istakli značajnu ulogu koju u njihovom životu igra porodica koja im omogućava da vode zdrav život iako pate od šećerne bolesti. Dijabetičar je uslovno zdrav čovek i ovo je princip koji mi želimo da nametnemo našim pacijentima, jer su bolesnici na zapadu pokazali da veruju u takav stav i da žele aktivno da participiraju u postizanju kvalitetnijeg i boljeg života. U ovoj studiji istaknuto je da se nedovoljno vremena posvećuje pacijentu kada dođe na lekarski pregled i da je optimalno vreme za razgovor i propisivanje terapije 25 minuta. Pored medicinskog osoblja istaknuto je da u informisanju pacijenata značajnu ulogu treba da preuzmu udruženja bolesnika i sredstva masovnih komunikacija (štampa, radio, TV) koji će na pravi način informisati o šećernoj bolesti, najnovijim terapijskim dostignućima kako bi verodostojna i aktuelna informacija stigla do krajnjeg korisnika, odnosno pacijenta. Bilo bi dobro da i mi napravimo jednu ovakvu studiju, naravno na manjem broju ispitanika zbog ograničenih sredstava koja bi pokazala kakve su percepcije i sklonosti naših pacijenata i lekara a koja bi pomogla da što bolje i organizovanije pristupimo lečenju i postizanju visokog kvaliteta života”, naglašava prof. dr Dragan Micić.
Časopis WHITE / januar-februar 2007. godine