Autor: Doc.dr Aleksandra Dudvarski Ilić, specijalista za plućne bolesti

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je oboljenje koje predstavlja veliki trenutni i budući zdravstveni problem. HOBP je trenutno četvrti uzrok smrtnog ishoda, a predviđanja kažu da će 2020. godine biti treći uzrok smrti.

Procenjuje se da kod nas 10 odsto osoba iznad 40. godine života boluje od ove bolesti. HOBP je oboljenje koje se može sprečiti i lečiti ukoliko se otkrije na vreme. Rano prepoznavanje bolesti sigurno pomaže u zaustavljanju njenog razvoja i usporava oštećenje plućne funkcije. HOBP je praćen stanjem koje ima veliki uticaj na obolele, kao i na osobe koji ih okružuju. Mnogi pacijenti sa HOBP doživljavaju ograničenja u svakodnevnim ličnim i profesionalnim aktivnostima (sport i rekreacija, socijalne aktivnosti, kućni poslovi, porodične aktivnosti).

Dodatno, HOBP dovodi do socijalnih i psiholoških posledica kod obolelih. Ove posledice doprinose tome da pacijenti postaju previše vezani za kuću što dovodi do prerane invalidnosti kao i poremećaja emotivnog i socijalnog funkcionisanja. Psihološke posledice HOBP mogu se manifestovati u vidu depresije, izolacije, osećaja bespomoćnosti, manjka samopouzdanja i frustracija. Jedan od velikih problema kod pacijenata sa HOBP su i egzacerbacije ove bolesti koje u velikom broju slučajeva prolaze neprijavljeno, što dodatno otežava lečenje. Tako je u cilju optimalnog tretiranja pacijenata sa HOBP potrebno uraditi kvantifikovanje pojedinačnih komponenti kvaliteta života. Merenje treba da pokrije svaku objektivnu i subjektivnu komponentu koja je bitna za ispitivanu populaciju, a kao instrumenti procene mogu se koristiti generički ili specifični upitnici.

Generički upitnici nisu specifični za određenu bolest ili grupaciju pacijenata i primenjuju se u opštoj populaciji, kao i za poređenje zdravstvenog stanja. Specifični upitnici se mogu konstruisati za određeno stanje, za određenu bolest ili za određenu vrstu tretmana. Pošto opšti upitnici mogu biti neosetljivi na one promene u kvalitetu života koje su važne za obolelog od određene bolesti, javila se potreba za stvaranjem specifičnih upitnika za grupu bolesnika, za određenu funkciju ili za određenu bolest.

Jedan od specifičnih upitnika koji je namenjen lekarima i pacijentima za objektivniju ocenu uticaja HOBP na zdravstveno stanje pacijenta, a u cilju unapređenja lečenja, jeste CAT upitnik (COPD Assesment Test). CAT upitnik je nastao kao rezultat potrebe boljeg zajedničkog razumevanja lekara i pacijenata kako bi se postigao optimalni tretman HOPB. Opis bolesti koji je uzet kao okvirni koncept upitnika sačinjen je nakon brojnih stručnih sastanaka sa lekarima i pacijentima. Dodatno, urađene su dve studije validacije kao i testiranja pacijenata u okviru Evropskog istraživanja kvaliteta života. Celokupno istraživanje rezultiralo je kratkim, jednostavnim, validizovanim upitnikom koga čine osam jednostavnih pitanja koja daju najbolji okvirni koncept opisa bolesti. Svako pitanje kvantifikuje uticaj bolesti na kvalitet života pacijenta na osnovu semantičke skale od nula do pet. Vrednosti na ovoj skali zaokružuje pacijent za svako od navedenih osam pitanja.

Vrednosti dobijenih rezultata kreću se od nula do četrdeset. Treba napomenuti da spirometrija ostaje zlatni standard za potvrdu dijagnoze i određivanje težine i stadijuma HOBP, ali ne odražava u potpunosti uticaj ove bolesti na život pacijenata. Nove studije su potvrdile ovaj stav, pokazujući da pacijenti svih težina HOBP, čak i oni sa blagom, imaju značajno narušen kvalitet života (HRQL), koji negativno utiče na bavljenje svakodnevnim rutinskim aktivnostima.

Rezultati najnovijih studija sugerišu da svi lekari koji su uključeni u lečenje pacijenata sa HOBP treba da budu svesni važnosti kvaliteta života kada procenjuju kompletan uticaj bolesti na pacijenta i odlučuju o terapiji. Kvalitet života koji prijavljuju pacijenti treba da se uzme u obzir kada se procenjuje zdravstveno stanje, pošto samo FEV1 nije dovoljan za procenu kliničke težine HOBP. Sam lekar prilikom korišćenja CAT testa može koristiti dva načina evaluacije rezultata:

– Jednokratna procena (vrednost rezultata daje procenu u odnosu na očekivano i može pomoći u proveri postavljene dijagnoze),
– Kontinuirana procena (vrednost rezultata daje procenu između dve kontrole i pokazuje da li bolesnik reaguje na lečenje, da li se pogoršava stanje bolesnika, daje procenu oporavka nakon egzacerbacije).

Promena od dve jedinice u rezultatu CAT upitnika predstavlja klinički značajnu promenu statusa bolesnika. Čak i ovako male promene mogu značiti dramatično poboljšanje kvaliteta života pacijenata (mogu se lakše obući, mogu se penjati uz stepenice bez zaustavljanja i sl). Dodatno treba napomenuti da CAT neće zameniti spirometriju niti postaviti dijagnozu HOBP, ali će kao komplementarna metoda omogućiti bolje razumevanje lekara i pacijenata u cilju njihovog optimalnog lečenja. CAT upitnik je od prošlog meseca preveden na srpski jezik, a do njega vrlo lako možete doći preko adrese www.catestonline.org