Članak iz časopisa: PharmaMedica
Autor: dr Slavica Milovanović Đorović
Svakodnevno u organizam putem hrane i pića unosimo određenu količinu tečnosti a istovremeno određenu količinu i gubimo. Odnos između unosa i gubitka je uglavnom izbalansiran.
Međutim, u pojedinim stanjima može doći do nedovoljnog unosa ili većeg gubitka tečnosti. Tada dolazi do disbalansa u organizmu i stanja koje se zove dehidratacija.
Gubitak veće količine tečnosti se javlja kod povraćanja, proliva (dijareje), prevelikog znojenja (usled povišene telesne temperature, fizičke aktivnosti, visoke spoljašnje temperature) i učestalog mokrenja kod dijabetičara.
Odojčad i mala deca lakše dehidriraju u odnosu na stariju decu i odrasle, zbog bržeg gubitka relativno veće količine tečnosti. Kod dece, najčešći uzrok dehidratacije su virusne infekcije koje uzrokuju proliv, povraćanje, visoku temperaturu i smanjenu želju za unosom hrane i tečnosti.
Dehidratacija može biti blaga,umerena i teška u zavisnosti od količine izgubljene tečnosti.
Kako prepoznati dehidrataciju?
Simptomi su: jaka žeđ, suva usta, suv i obložen jezik, crvenilo u licu, suva koža, malo ili nimalo suza tokom plakanja, glavobolja, tamna i gušća mokraća , smanjena potreba za mokrenjem, zatvor ili tvrda stolica, pospanost i umor, tamni podočnjaci, slabiji puls, ubrzani rad srca, grčevi u rukama i nogama, smanjeno znojenje, mučnina, povraćanje, mišićna slabost.
Kod beba je značajna i pojava uvučene fontanele. Kod teške dehidratacije koja može dovesti do napada, kome i smrti potrebna je hitna medicinska pomoć, a njeni simptomi su ekstremna žeđ, vrtoglavica, nizak krvni pritisak, zatvor koji traje nekoliko dana, groznica, nesvestica i gubitak potrebe za mokrenjem.
Kako pomoći?
Terapija zavisi od stepena dehidratacije i od njenog uzroka. U zavisnosti od stepena dehidratacije gubitak tečnosti može da se nadoknadi oralno (pijenjem), preko sonde i intravenski.
Intravensko davanje tečnosti neophodno je samo deci sa teškom dehidratacijom kako bi se brzo nadoknadila izgubljena količina tečnosti u cirkulaciji i korigovao njome izazvani šok. Ovaj oblik lečenja se sprovodi u bolničkim uslovima.
U većini slučajeva,dehidratacija se sanira unosom dovoljne količine tečnosti ili specijalnim rastvorima za rehidraciju koji će nadoknaditi vodu i elektrolite koje je dete izgubilo.
Ukoliko je u pitanju dehidratacija odojčeta i malog deteta savet je da koristite ovu vrstu preparata, a ne običnu vodu, čajeve i rastvore napravljene kod kuće. Dajte Vašem detetu 1 kafenu kašiku (5 ml) rastvora na svakih 5 minuta.
Ukoliko dobro podnosi rastvor, odnosno ova količna tečnosti ne izaziva povraćanje, količina se može polako povećavati na maksimalnih 30 ml (2 supene kašike) na 5 minuta. Cilj je da dete uzme 25 do 50 ml rastvora za rehidraciju po kilogramu telesne težine za 1 do 2 sata. Ukoliko dojite Vašu bebu, obavezno nastavite sa dojenjem. Često se dešava da dete zbog pospanosti i malaksalosti odbija dojenje,ali budite strpljivi a ako je potrebno možete mleko bebi dati i kašičicom,po istom principu 5ml na 5 min.
Kada je ipak potrebno dete odvesti lekaru?
Kada dete odbija da pije rehidracioni rastvor, ne prestaje da povraća, ne oporavlja se ili je dehidratacija sve teža uprkos Vašim pokušajima, kada u sadržaju koji je dete povratilo ili stolici ima tragova krvi, dete povraća sadržaj zelene boje, ima jake bolove u trbuhu ili kada proliv traje duže od 10 dana.
Najbolja zaštita od dehidratacije je prevencija odnosno unos dovoljne količine tečnosti putem hrane i pića. Kod dece je naročito bitno uspostaviti režim redovnog unosa tečnosti. Prepoznajte situacije (bolest, vrućina, pojačani fizički napor, izbijanje prvih zubića) u kojima je potrebno povećati unos tečnosti. Ako dojite, bebu hranite češće i uvek kada ona to traži. Kako bi se dehidratacija sprečila, potrebno je unositi vodu pre nego što se oseti žeđ, jer, kada osetimo žeđ, već je došlo do blage dehidratacije.
Mali savet: Ako imate dete, rastvori za rehidraciju treba da budu obavezni deo kućne apoteke. Virusne infekcije koje su praćenje povraćanjem i prolivom pa samim tim i povećanim gubitkom tečnosti, često iznenade. Rehidacija je prva neophodna pomoć.