(Focus: aktuelnosti)
Žene i srce
– Program Evropskog udruženja kardiologa pod nazivom ,,Žene i srce’’ je nacionalni napor da se naglasi da je žensko srce osetljivo na kardiovaskularne bolesti. Srčana bolest oduzima više ženskih života nego svi kanceri zajedno. Ne treba se zavaravati da ne postoji mogućnost da obolite od srčanih bolesti zato što ste mladi. Visok holesterol, krvni pritisak i povišen nivo glukoze prete srcu u svakom životnom dobu. Žene sa dijabetesom imaju i do sedam puta veću šansu da obole od srca od žena kod kojih je ova vrednost na normali. Američki institut za srce preporučuje godišnju proveru faktora rizika već od dvadesete. Što pre saznate da imate visok holesterol ili hipertenziju, lakše ćete sprečiti pojavu koronarne bolesti.
Na prošlogodišnjem sastanku evropskih kardiologa nekoliko tema bilo je posvećeno ovoj važnoj činjenici kao glavnom zdravstvenom problemu u razvijenom svetu, uključujući specifične informacije o redukciji faktora rizika kroz poboljšanje načina života
Kardiovaskularne bolesti, infarkt miokarda i bolesti krvnih sudova vodeći su uzrok smrti u industrijalizovanim zemljama. Ove bolesti, do skora su smatrane za ,,muški problem’’. Mnogi su mišljenja da su bolesti srca i šlog daleko iza karcinoma kada je u pitanju smrtnost kod žena. Statistički podaci i realnost su drugačiji. Od kardiovaskularnih bolesti umre skoro pola miliona žena godišnje. U Americi skrovo svakog minuta umre po jedna žena. Bolesti srca odgovorne su za dva puta veću smrtnost među ženama od svih formi karcinoma zajedno. Iznenađuje podatak da osobe ženskog pola 12 puta više umiru od srca nego od karcinoma dojke. Međutim, i dalje postoji zabrinjavajući jaz u znanju, razumevanju i opštoj svesti o kardiovaskularnim bolestima kod žena, ne samo kod običnih ljudi nego i u medicinskoj javnosti. Naime, samo 13% žena identifikuje bolesti srca kao svoju glavnu zdravstvenu pretnju.
Žene su tokom fertilnog perioda delimično zaštićene i obično dožive svoj prvi kardijalni događaj prosečno deset godina kasnije od muškarca, zbog kardioprotektivnog efekta estrogena. Nakon menopauze rizik za infarkt miokarda značajno raste. Ipak, bolesti srca nisu izolovan problem samo starijih žena. U Americi više od 9000 žena mlađih od 45 godina doživi srčani udar svake godine. Značajno je da kad žena jednom doživi koronarnu bolest, njena prognoza nije bolja u odnosu na muškarce. U poslednje dve dekade stopa kardiovaskularne smrti opada kod muškaraca, dok ostaje konstantna, čak i raste kod žena.
Žene sa infarktom srca ređe i kasnije traže medicinsku pomoć i češće imaju atipične simptome, kao što su netipična lokalizacija bola, mučnina, povraćanje, zamor i gubitak vazduha. Do sada je pokazano da žene manje primaju odgovarajuću korisnu terapiju, ređe odlaze na rehabilitacione tretmane ili dalje ispitivanje koronarne bolesti. Sve to ukazuje na potrebu boljeg upoznavanja ove problematike kod žena radi poboljšanja njihovog kliničkog tretmana u ovakvim hitnim stanjima. Zabrinjavajuće je da skoro 2/3 žena koje naprasno umru od srčane bolesti prethodno nisu imale simptome bolesti.
Zato je najbitnija činjenica da se koronarna bolest može sprečiti. Mnogi kardiovaskularni problemi, uključujući aterosklerozu, započinju u ranoj mladosti, i prevencija mora početi već izmedju 20-te i 30-te godine života da bi imala najveći efekat.
Postoje faktori rizika koje ne možemo voljno menjati, kao što su pol, starost, nasleđe. Zato je još značajnije tretirati i kontrolisaati promenljive faktore poput povišenih masnoća u krvi, povišenog krvnog pritisaka, pušenja, fizičke neaktivnosti, gojaznosti, šećerne bolesti, na koje uveliko možemo uticati već promenom načina života. Zanimljiv je podatak da prestanak pušenja dovodi do pada rizika od infarkta srca i mozga. Posle godinu dana od prestanka pušenja rizik opada na polovinu, zatim nastavlja da se smanjuje sve do nivoa nepušača. Takođe, ne mora neko biti atleta da bi smanjio rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Svakodnevne aktivnosti poput šetnje, baštovanstva, kućnih poslova ili plesa pomažu vašem srcu. Gojazne žene imaju veći rizik od oboljevanja iako nemaju ostale faktore rizika. Stres je takođe bitan faktor. Svi se nalazimo u svakodnevnim stresnim situacijama ali ga osećamo u različitim količinama i reagujemo na različite načine. Previše stresa tokom dužeg vremena i nezdrav odgovor na njega može stvoriti zdravstvene probleme kod nekih ljudi. Žene u stresnim situacijama previše jedu, počnu da konzumiraju cigarete ili puše više nego obično. Oralna kontracepcija je prilično bezbedna, ali je potrebna dodatna mera opreznosti kod žena starijih od 35 godina koje puše ili imaju visok krvni pritisak, jer su tada u većem riziku za infarkt srca.
Pored klasičnih faktora rizika i veće reakcije na stres, socijalna izolacija žena se javlja kao poseban preteći problem kod žena sa koronarnom bolešću. Žene koje žive same imaju veći rizik posle infarkta srca za ponavljanje neželjenih događaja. Depresija posle infarka nije retka, 1/6 pacijenata ima značajnu depresiju, a 1/5 manje ozbiljne simptome depresije. Odnos žena i muškaraca po tom pitanju je 2:1. Utvrđeno je da depresija povećava i rizik za smrtnost od koronarne bolesti. Zato je u tretmanu žena značajno razumevanje i psihosocijalnih faktora, kao i uključivanje čitavog tima, lekara, sestre, dijetetičara, psihologa, pa i cele zajednice.
Ukoliko ipak dođe do pojave infarkta miokarda ili bolesti krvnih sudova, veoma je značajna terapija koju dobijaju naši pacijenti. Dokazano je da nakon prvog infarkata, ukoliko se on na pravi način ne leči, može da nastupi novi srčani udar. Zato lekari pored preventivnih mera koje uvode pacijentu, propisuju i određenu medikamentoznu terapiju, poput klopidogrela, leka koji se dobro pokazao u sprečavanju stvaranja tromba, glavnog uzročnika začepljenja arterija i ostali krvnih sudova. Može se mnogo uraditi na prevenciji infarkta srca i mozga. Krajnje je vreme da se žene pobrinu za svoje zdravlje, potrebno je edukovati sebe i porodicu o ovoj ozbiljnoj zdravstvenoj pretnji, a zatim i da nešto uradite da smanjite rizik.
Dr Ružica Janković, kardiolog, Institut za kardiologiju, KBC Niš
Magazin WHITE / Novembar 2007. godine