INSUFICIJENCIJA MIOKARDA


je stanje koje karakteriše nesposobnost srca da uz normalne volumene i pritiske punjenjenja izbaci minutni volumen koji zadovoljava metaboličke potrebe organizma. Može biti prikrivena (latentna), kada minutni volumen zadovoljava potrebe u mirovanju, ali ne i u naporu, i manifestna kada ne zadovoljava ni u mirovanju. Uzroci:

1. poremećaji kontraktilnosti (miokarditisi, infarkt miokarda),

2. opterećenje pritiskom (arterijska hipertenzija, plućna hipertenzija),

3. opterećenje volumenom (insuficijencija aortnih ili trikuspidalnih ili mitralnih zalistaka),

4. smetnje dijastolnog punjenja (tamponada srca),

5. poremećaji srčanog rada (tahikardije, fibrilacije komora, AV blok IIIstepena).

Stanja u kojima postoji dugo trajno povećanje minutnog volumena (hipertireoza, anemija, beri-beri) takođe dovode do insuficijencije srca. Kompezatorni mehanizmi se dele na srčane – Frank-Starlingov zakon, hipertrofija i dilatacija miokarda i vansrčane – povećanje aktivnosti simpatikusa, zadržavanje vode i natrijuma, povećanje sinteze 2,3 difosfoglicerata usled hipoksije. Skoro svi ovi mehanizmi s vremenom zapravo opterećuju srce zbog: aktivacije simpatikusa (opterećenje pritiskom usled arterijske vazokonstrikcije, opterećenje volumenom usled povećanog intravaskularnog volumena i venskog vraćanja), zadržavanja vode i natrijuma (opterećenje volumenom i u fazi dekompenzacije pogoduje razvoju edema), hipertrofije i dilatacije (smanjena propustljivost srca zbog povećane mase, a kasnije usled povećanja vezivnog tkiva). Dekompenzacija srca remeti sve funkcije organizma usled: smanjenja perfuzije tkiva; aktivacije nervnih i humoralnih kompenzatornih mehanizana; zadržavanja vode i natrijuma s razvojem hipervolemije i edema. Posledice dekompenzacije: duševni poremećaji, prerenalna bubrežna insuficijencija, mišićna slabost, dispneja, Cheyne – Stoxovo disanje, edem pluća, hepatomegalija, ascites, infarkta creva, malapsorpcija i anoreksija.