Izvor: Doživeti 100
U kuhinjama primorskih zemalja alge su vekovima primenjivane na trpezama, davno pre nego što su naučnici dobili priliku da ih ispitaju.
U kulinarskoj terminologiji one ne spadaju u „plodove mora“ (rakovi, školjke..) smatraju se povrćem mora, bilo da su gajene ili divlje.
Energija mora i okeana
Morska voda kao životna sredina daje bogatiji izvor minerala i oligoelemenata nego zemljište i voda, iz koga kopneno povrće crpi hranljive materije.
Na rast i veličinu agrarnog povrća čovek može uticati dodatkom sintetskih i prirodnih supstanci, ali u morskom svetu, Majka Priroda je ostala jedini i neprikosnoveni faktor.
Žetva morskog povrća zavisi od staništa, godišnjeg doba, vetra, plime, morskih struja.
Slično kopnenim biljkama, alge generišu kiseonik i hranljive materije putem fotosinteze, koristeći energiju sunca, vodu i ugljen dioksid.
Iz morske vode apsorbuju važne minerale, makro i mikro nutrijente zbog čega alge imaju visoku biološku vrednosti kao zdrava hrana. Izvrstan su izvor joda, važnog minerala za rad i fiziološku aktivnost štitne žlezde. Bakar i gvožđe kojima alge obiluju nužno su potrebni za sintezu crvenih krvnih zrnaca
– eritrocita. Tu su i magnezijum – važan za rad mišića i nervnog sistema, kalcijum – nezaobilazan za izgradnju kostiju, kalijum održava ravnotežu elektrolita, a cink pridonosi pravilnom razvoju odbrambenog sistema organizma.
Dugovečni narodi jedu alge
Morsko povrće je dobilo svetsku popularnost najviše zahvaljujući širenju japanske kulture ishrane, kao i naučnim dokazima o njihovoj zdravstvenoj vrednosti. Redovno konzumiranje algi u japanskoj tradiciji sigurno doprinosi i njihovom najdužem životnom veku. Iako potrošnja algi u zapadnim zemljama raste, kod nas imati alge na trpezi još uvek predstavlja egzotično iskustvo.
Svaka vrsta algi ima jedinstvene karakteristike koje je čine pogodnom za odgovarajuću primenu.
Raznolikost vrsta, formi i boja
Alge postoje već više od 3,5 milijardi godina, duže od svih ostalih oblika života na zemlji.U morima živi više od 10 000 vrsta algi od kojih samo 50 vrsta čovek koristi za neku funkcionalnu primenu. Biomasu koja se direktno konzumira kao hrana predstavlja još manji broj, gde pripada i braon alga Ascophyllum nodosum.
Ascophyllum nodosum je jedna od 12 makroalgi koje su dozvoljene za ljudsku upotrebu u Francuskoj.
Braon alge i regulacija telesne težine
Morski polifenoli izolovani iz braon alge Ascophyllum nodosum u ekstraktu Id-AlgTM pripadaju grupi phlorotanina, i in vitro studijom je dokazano njegovo inhibitorno delovanje na dva najvažnija enzima varenja: amilazu i lipazu.
Delovanje Id-AlgTM ekstrakta na smanjenje aktivnosti digestivnih enzima za više od 50% kao posledicu ima redukciju kalorijske vrednosti unete hrane i regulisanje telesne težine bez menjanja načina ishrane. Studija rađena na 60 gojaznih žena tokom osam nedelja uzimanja ekstrakta pokazala je efikasnost u gubljenju težine (76% korisnika) i smanjenju obima bez neželjenih propratnih efekata.