Svako ko je iskusio bubrežnu koliku sigurno će to neprijatno iskustvo pamtiti doživotno. Može li se tečnostima i hranom sprečiti ili usporiti rast kamenca?
DR JELENA GLIGORIJEVIĆ, AMBULANTA ZA DIJETETIKU, KCS
Nefrolitijaza, tj. pojava kamenca u bubregu, jedno je od najčešćih oboljenja bubrega i ujedno je bolest koja se poslednjih decenija sve češće dijagnostikuje.
Od nefrolitijaze najviše obolevaju osobe stare između 30 i 50 godina i to tri puta češće muškarci.
Značaj bubrežnog kamenca je u tome što može pospešiti pojavu infekcija urotrakta a može dovesti i do opstrukcije urinarnih
puteva sa otežanim a ponekad i potpuno blokiranim oticanjem urina.
Glavni klinički znaci kamenca jesu bol i pojava krvi u mokraći, međutim kamenac ponekad ne daje nikakve simptome i može se potpuno bezbolno izbaciti mokrenjem.
Ponekad se javljaju tupi bolovi u predelu slabina a kamenac u bešici može uzrokovati bolove u donjem delu stomaka. U ovim slučajevima bolest se otkriva slučajno pri ultrazvučnom ili rendgenskom pregledu.
Bubrežna kolika je ipak najkarakterističnije ispoljavanje nefrolitijaze.
Napad bolova se obično javi iznenada a bolovi su veoma jaki, polaze od predela slabina i šire se prema preponi i polnim organima.
Često se javlja i mučnina, povraćanje, učestalo mokrenje, krv u mokraći i prestanak mokrenja.
Ukoliko kamenac potpuno zatvori mokraćne puteve, mora se odstraniti hirurškim putem. Međutim, većina kamenaca se može uspešno otkloniti razbijanjem kamenca spoljašnjim talasima (shock wave lithotripsy) i endourološkim
operacijama.
Posle odstranjivanja ili spontanog izbacivanja kamenca, veoma je važno uraditi njegovu hemijsku analizu.
U zavisnosti od hemijskog sastava kamenca primenjuju se specifične terapijske i nutritivne mere.
Preporuke za prevenciju i terapiju
Svakog dana je potrebno:
• Popiti najmanje 2,5 litra tečnosti, tokom celog dana
• Piti i limunadu (1 dl limunovog soka u 2 l vode)
• Ne unositi više od 100 do 150 gr mesa
• Konzumirati 500-700 gr mleka i jogurta ili
• 100 grama mladog sira menja oko 300 gr mleka
• Izbegavati spanać, jagode, čokoladu, koštunjavo voće i mekinje ili
• uzimati manju količinu ove hrane uz šolju mleka, jogurta ili krišku sira
• Unositi puno povrća i najmanje 400 gr voća
• Smanjiti količinu soli i gotovih slanih proizvoda.
• Ne preterivati sa vitaminom C (do 500 mg dnevno) i ne koristiti koncentrate brusnice
Izvor: Doživeti 100