Nega ruku

Tekst: mr farm. Andriana Rađenović

Koža ruku razlikuje se od kože na ostalim delovima tela jer nema lojnih žlezda koje bi joj osigurale površinski sloj lipida i zadržavanje vode, što je neophodno za zaštitu i mekoću. Preparati za negu ruku koriste se upravo zato da bi se nadoknadile te komponente

Koža ruku izložena je uticaju spoljašnjih faktora, suncu i toploti, vetru i hladnoći, ali i nečistoćama i različitim
vrstama sapuna i deterdženata. Pranjem ruku skida se zaštitni hidrolipidni omotač kože i povećava pH vrednost
njene površine, i time smanjuje otpornost prema mikroorganizmima.
Koža i nokti dehidriraju, isušuju se i pucaju, što nije samo kozmetički problem, jer se tako povećava i propustljivost kože za sve štetne agense.
Za očuvanje lepog i zdravog izgleda ruku i noktiju trebalo bi slediti neka opšta uputstva:
• ruke i nokti treba uvek da budu čisti;
• treba koristiti rukavice ukoliko ruke dolaze u kontakt s agresivnim sredstvima za čišćenje ili deterdžentima;
• jednom nedeljno treba raditi piling ruku i stavljati parafinsko pakovanje;
• posle svakog pranja, na ruke treba naneti odgovarajuću kremu.
Dermatolozi preporučuju neutralne sapune (pH 5,5) i mlaku vodu za pranje ruku, budući da hladna voda isušuje kožu, a vruća tanki zaštitni sloj kože koji je neophodan za održavanje elastičnosti. Koža ruku razlikuje se od kože na ostalim delovima tela jer nema lojnih žlezda koje bi joj svojim lučenjem osigurale površinski sloj lipida i zadržavanje vode, što je neophodno za zaštitu i mekoću. Preparati za negu ruku koriste se upravo zato da bi se nadoknadile te komponente. Inače, najstariji poznati preparat za negu ruku sastojao se od jednakih delova glicerola i ružine vode, s dodatkom soka od limuna.
U zavisnosti od prirode spoljašnjih faktora od kojih kožu ruku treba štititi, kremovi za negu mogu da budu tipa V/U za zaštitu od vode, kiselina i baza ili tipa U/V za zaštitu od organskih rastvarača, mašinskih ulja i slično. Emulgatori koji se najčešće koriste u kremovima tipa U/V su trietanolamin-stearat, nejonski i kompleksni emulgatori, a u V/U kremovima lanolin, lanolinski alkoholi, glicerol-monostearat u kombinaciji s drugim lipofilnim emulgatorima.

Silikonska ulja jedna su od glavnih komponenata kremova za zaštitu kože ruku, jer ostavljaju kontinuiran nemastan film, omogućavaju „disanje“ kože i nisu okluzivna. Od silikonskih ulja najčešće se koristi dimetikon različitog viskoziteta. Kremovi za svakodnevnu negu ruku sadrže od dva do pet odsto silikonskog ulja, dok oni za zaštitu od agresivnih hemikalija, takozvani profesionalni zaštitni kremovi, sadrže više od 25 odsto silikonskog ulja, kao i cink-oksid (od pet do deset odsto), cink-karbonat i titan-dioksid.
Urea, koja se prirodno nalazi u koži, često je aktivna komponenta u tim preparatima. Izuzetno je hidrofilan emolijens i važna aktivna komponenta u preparatima za negu suve kože.
Deluje kao blagi keratolitik i hidrataciono sredstvo. Keratolitički efekat zasniva se na njenoj osobini da vrši denaturaciju proteina. Zahvaljujući svom hidratacionom dejstvu, urea omogućava enzimsku aktivnost stratum corneuma, čime se problem suve kože može ublažiti, a ponekad i potpuno otkloniti.
U preparatima za negu ruku koristi se u koncentracijama do 10 odsto.
Ulje žutog noćurka sadrži polinezasićene masne kiseline, od kojih je najzastupljenija gama-linoleinska kiselina, koja ima dokazano pozitivan uticaj na očuvanje epidermalne barijere.
Gama-linoleinska kiselina u odgovarajućoj emulzionoj podlozi deluje tako što sprečava gubitak transdermalne vode, obnavlja zaštitnu funkciju kože, a samim tim deluje i protiv zapaljenja, ublažava svrab, hidrira i omekšava kožu i povećava joj elastičnost.
Ši buter je masna komponenta, lipofilni emolijens koji omekšava kožu, povećava njenu gipkost i čuva vlagu tako što stvara tanak nepropustan film. Pantenol pospešuje epitelizaciju, podstiče razmenu materija i hrani kožu, vezuje i zadržava vodu, čime daje vlažnost, mekoću i vraća elastičnost. Preparati za negu ruku mogu da sadrže i biljna ulja: nevenovo, koje ima protivupalno dejstvo i pospešuje regeneraciju oštećene kože, maslinovo, koje je delotvorno kod ekcema i dermatitisa, jojobino, koje koži daje vlažnost i mekoću, bademovo, koje štiti ćelije od oštećenja i usporava proces starenja. Alantoin ima efekat hidratacije i keratolitički efekat, ubrzava epitelizaciju, a ima i zaštitnu ulogu jer formira komplekse s različitim iritansima i senzibilišućim agensima. Neki preparati sadrže i ekstrakt kestena ili bršljana, koji pospešuje cirkulaciju. Još jedna veoma česta komponenta preparata za negu ruku je vitamin E kao najjači antioksidans.
Za pravilnu negu kože ruku trebalo bi raditi piling jednom nedeljno da bi se izumrle ćelije uklonile s površine, a potom staviti parafinsko pakovanje namenjeno intenzivnoj nezi i hidrataciji kože. To je posebno značajno za suvu kožu ruku, kao i kožu koja je često u kontaktu s vodom i različitim vrstama hemikalija. Na ruke se nanosi zagrejan parafin koji dovodi do širenja pora i na taj način omogućava dublje prodiranje aktivnih komponenata.
Nega ruku uvek podrazumeva i negu noktiju. Kao i ruke, i nokti zbog izloženosti spoljašnjim i hemijskim uticajima
mogu biti slabi, tanki, mogu lako da pucaju ili da se listaju.
Na tržištu postoje posebni preparati za negu noktiju koji sadrže proteine, vitamine i minerale koji jačaju njihov površinski sloj. Potrebno je unositi u organizam i dovoljne količine kalcijuma, vitamina B, D i E. Da se nokti ne bi listali, dovoljno je jednom nedeljno držati ih u mlakom biljnom ulju (maslinovom) oko pet minuta. Limunov sok je prirodno sredstvo za izbeljivanje noktiju, a deluje i kao piling.
Za očuvanje negovanih, lepih i zdravih ruku treba izabrati odgovarajući krem i upotrebljavati ga nakon svakog pranja.
Zimi je poželjno nanositi krem za negu i nekoliko puta dnevno.
Ruke ipak pokazuju koliko vodimo računa o sebi i uvek odaju koliko godina imamo. Da bi se duže očuvala zdrava i meka koža, nega ruku je neophodna.