Sindrom policističnih jajnika – nova definicija
Obim struka, toksičnost lekova i karcinom
Na ovogodišnjem sastanku Američke asocijacije za unapređenje nauke u San Francisku, održana je panel diskusija na kojoj su uzeli učešća istraživači sa više američkih univerziteta, a čiji rezultati ukazuju da su gojazni ljudi senzitivniji na medikamente koji za mršave ljude nisu toksični i da imaju veći rizik od karcinoma, čemu se ranije nije pridavalo značaja.
Kod mnogih lekova, doziranje je bazirano na idealizovanom telu obolelog koje ima samo mišiće, kosti i nemasna tkiva, tako da je preračunavanje doze leka za gojazne pacijente prilično težak posao.
Predsedavajući panela, Džordž Korkoran sa Vejn Stejt univerziteta u Detroitu, smatra da se ova preračunavanja ne sprovode pravilno. Pored toga, kod gojaznih ljudi se aplicirani lekovi mnogo lakše konvertuju u opasne supstance. Pa čak i ako se doza leka precizno izračuna za gojaznog pacijenta, pojavljuju se dodatne opasnosti. Naime, mnoge studije rađene na pacovima koji su dobijali određene lekove, a pritom bili hranjeni namirnicama sa visokom dozom masnoća, pokazuju da je dolazilo do oštećenja na jetri i bubrezima. Lekovi koji su korišćeni su bili acetaminofen, pojedini diuretici i pojedini snažni antibiotici iz porodice aminoglikozida.
Acetaminofen je posebno važan, jer je oko polovine transplantacija jetre u SAD posledica toksičnosti prouzrokovane ovim lekom koji je doveo do oštećenja jetre.
Aminoglikozidni antibiotici, toliko jaki da se primenjuju samo ako je pacijent životno ugrožen, takođe zaslužuju punu pažnju. Neke statistike pokazuju da kod njihove primene dolazi do oštećenja bubrega kod oko 20% pacijenata normalne te\ine i oko 50%gojaznih.
Mnoge studije na pacovima, miševima i ljudima pokazuju da je uzrok bržeg oštećenja jetre kod gojaznih pacijenata taj što dolazi do promene u enzimima jetre, koji metabolišu supstance koje ulaze u organizam. Kod gojaznosti, jetra je već oštećena prisustvom masnoće u ćelijama jetre, što pokazuju istraživanja sa klinike Mejo. A oštećena jetra je podložnija povređivanju od strane lekova i hemikalija.
Tu je zatim i karcinom. Epidemiološki podaci pokazuju da je gojaznost povezana sa rizikom od carcinoma. Veliki izuzetak je karcinom mozga koji je najčešće izazvan genetikom, i rak pluća, izazvan pušenjem.
Gojaznost je snažan faktor rizika za karcinom debelog creva i post-menopauzalnog carcinoma dojki. A kod raka prostate, na primer, veličina kaiša na pantalonama ne određuje ko će dobiti karcinom, ali određuje kod koga će brže napredovati.
Kod ljudi koji imaju index telesne mase veći od 35, procenat umiranja od raka jetre je 452% veći nego kod ljudi sa normalnom težinom.
Dobra vest je da smanjenje težine i fizička aktivnost smanjuju rizik i usporavaju process, bar kod miševa.
Povezanost carcinoma i gojaznosti je iznenađenje za mnoge.
Pa iako gojaznost nije uzrok, nego samo komponenta rizika, na nju se bar može uticati.
Časopis WHITE / mart 2007. godine