Ojed je narodni izraz za bolest kože koja «napada» odojčad (ređe bebe u drugoj godini života) koje koriste pelene. Zato je prikladniji izraz – pelenski dermatitis.
O J E D – pitanja i odgovori
Šta je ojed?
– To je ono (mnogim roditeljima dobro poznato) crvenilo bebine kože u predelu guze (naročito oko analnog otvora), genitalija, butina, i u predelu struka.
Crvenilo je prva faza bolesti, a skoro uvek je prati «ljuštenje» površnog dela kože. Ako bolest odmakne, mogu da se jave i «ranice» – ostrvca ogoljene kože. Tada se uvek javlja i infekcija gljivicama i bakterijama, koje sa površine kože prodiru u njenu unutrašnjost.
Zašto nastaje?
– Skoro sve je rečeno u nazivu pelenski dermatitis. Glavni zadatak pelene je da upije mokraću (ali i da zadrži stolicu), dok se ne promeni. To znači da ne bi smelo da bude kontakta između mokraće i stolice sa kožom bebe. Ipak, ako se taj kontakt desi, pa još ako potraje, onda kiseli produkti mokraće «gricnu» površni sloj nežne bebine kože, koji tada postaje «porozan». Pošto vlaga prodire u dublje slojeve kože, nastaje zapaljenje (dermatitis) – koje se manifestuje najpre crvenilom, a potom i ljuštenjem kože. Sve je još gore ako stolica duže «stoji» u pelenici.
Kada se najčešće javlja?
– Uglavnom se javlja u drugoj polovini prve godine života, a najčešće između devetog i dvanaestog meseca. Može da se javi i kasnije, naročito ako beba predugo nosi pelene.
Koliko vremena je potrebno da se ojed razvije?
– To zavisi od tipa bebine kože, ali je nekada dovoljna jedna noć da se skoro svi znaci ojeda pojave. Ukoliko beba ima izrazito osetljivu kožu, dovoljno je par sati da se vide prvi jasni znaci pelenskog dermatitisa.
Mogu li roditelji da pomognu bebi kada dođe do ojeda?
– Sigurno da mogu!
Čim primete crvenilo, trebalo bi da preduzmu prvi korak – sušenje. Već smo podvukli da prodor vlage u dublje slojeve kože pospešuje zapaljenje, pa je «provetravanje» bebine kože ispod pelene prvi zadatak za mame i tate. Što više bez pelene, to bolje (neka se malo češće menja posteljina), a posle kupanja i čišćenja kože, treba da se koristi fen. Naravno, nežno i oprezno – «kroz prste», iz daljine… tako da vreo vazduh ne «bije» direktno u već ranjenu bebinu kožu.
Kada se koža osuši, treba je namazati kremom koja, pored komponenti koje obezbeđuju lako mazanje i upijanje, mora da ima bar dva važna sastojka: cink oksid i pantenol. Oni ubrzavaju epitelizaciju – obnavljanje oštećene kože, a to je ključna faza borbe sa ojedom. Samo sušenje (iako veoma važno), nije dovoljno za potpunu pobedu nad pelenskim dermatitisom. Tek kada se obnovi zaštitni sloj kože (a to je epitelizacija), možemo biti sigurni da smo na pravom putu. Posle nekoliko dana ovog kombinovanog tretmana (sušenje + prava krema), kod većine beba se ispolje znaci poboljšanja, a posle još nekoliko dana se sve lepo povuče.
Kada treba potražiti pomoć lekara?
– Kada roditelji preduzmu sve navedene mere, a posle tri do pet dana nema poboljšanja, potrebno je potražiti pomoć lekara. Tada postoji velika verovatnoća da je ojed «uznapredovao», da se desila dodatna infekcija kože, koja traži posebno dizajnirane lekove, a to je već posao lekara.
Osim toga, potrebno je otići kod lekara i kada se odmah po prekidu ovog tretmana (jer bebina koža izgleda sasvim dobro) primete prvi znaci ojeda.
Kome se obratiti, pedijatru ili dermatologu?
– Ova dilema je stvarno veoma česta. Najbolje je da se roditelji prvo obrate pedijatru koji prati bebu od rođenja. Posle pregleda, on će znati da li može sam da se izbori sa problemom, ili će da potraži pomoć specijaliste za kožne bolesti.
Da li roditelji mogu sami da uzmu neku od lekovitih krema?
– To nije dobra ideja.
Veliki broj preparata koji se nalaze na tržištu sadrži kortikosteroide – hormone koji lokalnim dejstvom u koži brzo smanjuju znake zapaljenja. Ipak, to su potencijalno opasni lekovi. Ako se neadekvatno primenjuju, mogu da oštete kožu i posle prvobitnog poboljšanja dovedu do ozbiljnih pogoršanja i komplikacija. Zato, prvo pregled kod lekara, pa lečenje lekovitim kremama!
Može li ojed da se spreči?
– Može!
Kada poznajemo uzrok bolesti, onda se bolest sprečava tako što uzroku ne damo da ošteti kožu! Prvo i najvažnije jeste poštovati osnovne higijenske principe: čišćenje (pranje) kože i redovno menjanje pelena, koje moraju da budu kvalitetne. Kada je reč o kupanju beba i čišćenju kože, treba izbegavati jake sapune i šampone, naročito one sa raznim biljnim ekstraktima i aditivima, čak i kada nose oznaku «za bebe». Treba se posavetovati (sa patronažnom sestrom ili pedijatrom) šta je najbolje za bebinu kožu – a to, svakako, zavisi od osetljivosti (tipa) same kože.
Pelene moraju da budu kvalitetne, što znači da imaju mogućnost da upiju mokraću i ne daju joj da dođe u kontakt sa bebinom kožom. Naravno, kvalitet pelena ne znači da mogu da stoje ceo dan – treba ih redovno menjati – čim se napune, ili ako se beba ukaki. Nema pelene koja može duže da zadrži stolicu!
Ako je beba već imala ojed, treba koristiti kreme koje neguju njenu kožu, dajući joj potrebnu vlažnost. Naravno, i zaštitni sloj, koji smanjuje verovatnoću oštećenja, ali koji omogućava bebinoj koži da «diše». Takve kreme su bez aditiva i nepotrebnih «lekovitih» ekstrakata. Ne treba mazati kremu po sistemu «što deblje to bolje» – dovoljan je tanak sloj.
Prekomerno «tovarenje» masnih krema je potpuno besmisleno kada postoje snažno-upijajuće, kvalitetne pelene. To je nekada bilo potrebno, kada su se koristile pamučne pelene. Tada je trebalo obezbediti debeo zaštitni sloj jake i masne kreme, koja neće dati mokraći da se probije do kože. Koliko je to «dobro», pokazuju medicinska istraživanja, koja su otkrila drastičan pad učestalosti pelenskog dermatitisa posle široke upotrebe kvalitetnih, apsorbujućih pelena. Ali i savremenih, naučno proverenih krema za negu kože.
Izvor: Moj pedijatar