Izvor: Doživeti 100

Često bezazlene, ređe ozbiljne, ali u svakom slučaju veoma neprijatne tegobe urbanog čoveka bez hrane možemo živeti nekoliko nedelja, pa čak i dva meseca.

Autor: dr Jelena Gligorijević
načelnik Odeljenja za ishranu, Klinički centar Srbije

Opstipacija

Hronična opstipacija je jedna od najčešćih crevnih bolesti pretežno populacije zapadnih zemalja. Civilizacija je savremenom čoveku nametnu la tempo života, način ishrane, stresove i druge činioce koji značajno utiču da se sve veći broj osoba žali na hronični zatvor.

Zavisno od definicije ovog pore mećaja, opstipacija se javlja kod 5% do 25% populacije i čak svako treće dete uz rasta 6 – 12 godina ima ove tegobe.
Definicija opstipacije je veoma subjektivna ali najčešće uključuje tvrdu stolicu, otežanu defekaciju i neredovno pražnjenje. Kod dece se može javiti i ab dominalni bol, povraćanje i gubitak apetita, dok starijim pacijentima veći pro blem predstavlja tvrda stolica kao i otežano i nekompletno pražnjenje.
Kod odraslih, normalna učestalost defekacije varira od jedne stolice na treći dan, do tri stolice dnevno. Osobe koje hranom unose preporučene količine biljnih vlakana iz voća, povrća i proizvoda od celih zrna žitarica, obično imaju obimniju i mekšu stolicu kao i lakšu defekaciju.

Koji su uzroci opstipacije?

Etiologija hronične opstipacije obuhvata brojne urođene, gastrointestinalne, ne urološke, hirurške, endokrine, metaboličke, psihičke i socijalne uzroke.

Kod inače zdravih ljudi, najčešći uzroci opstipacije su:
– ponavljano odlaganje defekacije tj. neodazivanje nagonu na defekaciju;
– ishrana koja ne obezbeđuje dovoljne količine biljnih vlakana;
– nedovoljan unos tečnosti;
– manjak fizičke aktivnosti;
– hronična upotreba laksativa.

Lečenje blage i funkcionalne opstipacije
1. Savetovati bolesnika da se odmah odazove nagonu za defekaciju (ne odlagati pražnjenje).
2. Uputiti bolesnika kako da ishranom poveća unos biljnih vlakana.
3. Objasniti bolesniku koliko tečnosti treba da unese dnevno (minimum 2 litra).
4. Pružiti sve potrebne preporuke o vrsti, intenzitetu i vremenu trajanja svako dnevne fizičke aktivnosti.
5. Bolesnike koji redovno koriste laksative, savetovati da uz gore nabrojane mere, postupno smanjuju dozu laksativa i prelaze na blaže proizvode.
6. Samo ukoliko je za i sta neophodno, bolesniku propisati neki od laksativa.

Nadimanje, gasovi i stomačni grčevi

Česte su žalbe na osećaj nadimanja, gasove i stomačne grčeve, koji osim što stva raju uglavnom blage subjektivne tegobe, u suštini najčešće nemaju većeg zdrav stvenog značaja.
Ređi je slučaj da su ove tegobe povezane sa ozbiljnim oboljenjima creva, žučnih puteva, jetre i pankreasa.
U želudcu i crevima se normalno nalazi približno 200 mililitara gasova, koji se većim delom tu i stvaraju ali mogu biti i posledica gutanja vazduha (aerofagija). Količine gasova umnogome variraju od osobe do osobe ali i kod iste osobe postoje velike varijacije od dana do dana. U proseku, ljudi dnevno izbace pri bližno 700 ml različitih gasova, ali te količine mogu biti i višestruko veće. Gasovi se mogu izbacivati podrigivanjem, zatim kroz čmar a određene količine se apsorbuju kroz creva u krv i potom preko pluća izdahnu.
Ukoliko se neko požali na višak gasova, može se raditi o učestalom podrigivanju ili o učestalom izbacivanju gasova kroz čmar ili pak o nakupljanju gasova u želudcu i crevima, što dovodi do rastezanja zidova ovih organa i posledičnog osećaja nelagodnosti, nadutosti ili pak grčeva i bolova.
Ne postoji uvek precizna povezanost između količine gasova koja se zaista nalazi u crevima i subjektivnog osećaja pojedinca. Dakle, izvesne osobe se žale na iz ražene tegobe i kada su u crevima objektivno prisutne uobičajene količine gasova. Druge osobe, pak, ne osećaju tegobe i čak ni ne primećuju veoma velike količine gasova u svojim crevima.

Najčešći uzrok gasova, nadimanja i grčeva jeste ishrana sa velikim količinama:
– vlakana, posebno rastvorljivih (ima ih u ovsu, ječmu, voću, mahunarkama, semenkama)
– nesvarljivih skrobova (mahunarke – pasulj, sočivo, soja, kikiriki; cela zrna žitarica)
– mlečnog šećera (kod intolerancije laktoze)
– umerene količine fruktoze (voćnog šećera)
– umerene količine alkoholnih šećera (pr. sorbitol)

Povećano stvaranje gasova

Do povećanog stvaranja gasova u želudcu i crevima može doći zbog fermentacije ugljenih hidrata (šećera i skrobova), pod dejstvom crevnih bakterija fiziloške crevne flore, što može prouzrokovati osećaj nelagodnosti, nadimanja i grčeva.
Uzrok po većanog stva ran je gasova može biti preterani rast crevnih bak te ri ja (što je ređi slučaj), ili pak određeni način ishra ne. Do preteranog rasta bakterija u želudcu i tankom crevu, može doći usled delimične opstrukcije creva, za tim kod poremećaja crevne pokretljivosti, kod poremećaja imuniteta i posle nekih operacija. Tada, usled fermentacije relativno velikih količina nesvarenih ugljenih hidrata u tankom crevu, koje je mnogo osetljivije na rastezanje od debelog creva, kod bolesnika se osećaj nelagodnosti i nadutosti javlja relativno brzo posle obroka a mogu se javiti i grčevi i bolovi.

Najčešći uzrok – šećeri i masti

U zapadnim zemljama pa i kod nas, poslednjih godina značajno je povećan unos fruktoze (voćnog šećera), ali ne zbog povećanog unosa voća, već zbog neumerenog konzumiranja voćnih sokova i napitaka, kao i kukuruznog sirupa koji je takoreći nezaobilazni sastojak gaziranih sokova, i raznih konditorskih proizvoda, kekse va, slatkiša i sličnih namirnica.
Kod dece unos 10 – 20 grama fruktoze, a kod odraslih unos 25 grama ovog šećera, ne može se u potpunosti svariti a sva nesvarena fruktoza fermentisaće u crevima i dovesti do simptoma nadutosti, gasova i ponekad grčeva.
Veoma kalorični obroci kao i obroci sa puno masnoća mogu usporiti prolazak i iz bacivanje gasova. U normalnim okolnostima, usporeno izbacivanje i zadržavanje gasova usled obilnih i masnih obroka, može doprineti osećaju nadutosti. U slučaju nekih funkcionalnih poremećaja crevnog trak ta, poput iritabilnog kolona, osoba može osećati veću nelagodnost i bolne grčeve.

Intolerancija laktoze

Intolerancija mlečnog šećera, laktoze, javlja se često (smatra se da kod nas 20 – 30 % odraslih ne podnosi laktozu). Kod ovih inače zdravih osoba, usled nedostatka enzima laktaze, varenje laktoze u tankom crevu je nepotpuno, pa nesva rena laktoza prelazi u kolon. Pod dejstvom crevnih bakterija, laktoza u kolonu fermentiše do kratko lančanih masnih kiselina i gasova. Sve ovo uzrokuje pojavu karakterističnih simptoma: osećaj nadutosti, gasovi, grčevi, obimne kašaste stolice i ponekad proliv.
Ukoliko se ovakvi simpto mi javljaju posle konzumiranja mleka, može se posumnja ti na intoleranciju laktoze. Tada se rade dodatni testovi, što je posebno važno kod dece, s obzirom da kod njih grčevi mogu biti toliko jaki, da podsećaju na ne ko ozbiljno hirurško oboljenje. Ukoliko se ovo banalno nepodnošenje laktoze ne prepozna na vreme, dete može i da izgubi na težini, odnosno rast u visinu ne pra ti proporcijalni porast težine.

Preporuke kod nadimanja, gasova i grčeva
• Fizička aktivnost (šetnja, lagane vežbe, kućni poslovi, rad u bašti, ples i sl).
• Jesti polako i ne pričati punim ustima.
• Izbegavati pijenje na slamku (zbog aerofagije).
• Smanjiti unos voćnih i gaziranih sokova, slatkiša i konditorskih proizvoda.
• Izbegavati obilne, veoma kalorične i preterano masne obroke.
• Osobe koje ne tolerišu mlečni šećer, umesto mleka mogu da koriste sir i jogurt.
• Ograničiti unos mahunarki, voća, ovsa, semenki (samo ukoliko sve gore navedeno ne pomaže a tegobe su izražene).