Lakše je opisati kako se ponaša dete sa kolikama nego definisati šta su one zapravo. Tipično za kolike je
da počinju nakon druge – treće nedelje po rođenju kod novorođenčeta koje prethodno nije posebno nemirno.
Iznenada jedne večeri dete počne da plače.
U početku se taj plač ne razlikuje od uobičajenog, ali za kratko vreme dete kao da postaje histerično.
Dete vrišti, sa bolnom grimasom na crvenom licu, skuplja nogice ka trupu, stenje, a pri tom ništa što roditelji preduzimaju kako bi ga umirili ne deluje dugo. Trbuh mu izgleda napeto, može podrigivati, bljuckati i ispuštati vetrove (što na kratko donosi olakšanje).
Najizraženije su oko drugog meseca života i javljaju se kod znatnog broja zdravih beba (20-40%). Nešto su češće izražene kod nedonoščadi.
Dete koje ima kolike je nešto teže od prosečnog deteta. Nestrpljivije je kad je gladno i sklono je da hranu guta pohlepno, pri čemu guta i znatnu količinu vazduha oko bradavice ili cucle na flašici. Takvom detetu je teško napraviti raspored obroka i spavanja, jer je prilično nepredvidivo. Takođe, stavljaće
prst u usta, ili cuclu, ako mu se da. Manje će spavati u toku dana (čak dva sata manje) nego deca koja nemaju kolike. To ne znači da će uvek biti nemirno i nervozno, jednostavno će dosta vremena provesti posmatrajući oko sebe. Na neki način, takvo dete je osetljivije i aktivnije, a na mnoge stvari reaguje plačem.
Dok plaču, deca gutaju mnogo vazduha. Ako taj vazduh ne izađe iz creva podrigivanjem, brzo odlazi dalje
u creva, uzrokujući rastezanje creva i grčevite bolove. I tako, plač uzrokuje gutanje vazduha, gutanje vazduha bolove, bolovi plač – i začarani krug se zatvara.
Razlog se tačno ne zna, iako postoji više teorija. Prema jednoj, majke koje doje svoju decu, obično imaju
manje mleka u večernjim satima, pa bi taj plač mogao biti uzrokovan glađu.
To, međutim, ne objašnjava pojavu kolika kod dece hranjene mlečnim formulama.
Postoji sumnja da su kolike znak nepodnošljivosti mleka. Ni to nema mnogo smisla, jer dete uzima istu hranu 24 sata, a njegov neutešni plač traje samo kraći deo dana ili noći. Drugi kažu da dete plače zato što oseća da su majka i otac umorni i uznemireni.
Kolike češće uznemiravaju roditelje kojima je to prvo dete od onih koji već imaju iskustva sa decom. Kolike se mogu pojaviti i u kasnijem uzrastu (na veliko iznenađenje i očaj roditelja).
Čini se da jenjavaju kako dete postaje svesnije svoje okoline – pomičnih igračaka, ljudi, svojih ručica
koje obično počne da stavlja u usta oko trećeg meseca. Iako neke ”crte ličnosti” bebe s kolikama ostaju i dalje prisutne – veća preosetljivost na promene, manje sati sna, veća svesnost okoline – napadi plača jenjavaju, da bi na kraju prestali.
Kada dete prvi put neutešno zaplače, vrlo je teško sigurno reći da li su u pitanju kolike. Međutim, obično će baš kad ste se počeli ozbiljno da brinete i zaspati, zatim se sasvim normalno ponašati. Na kolike treba sumnjati ako se plač i uznemirenost ponavlja u određeno doba dana. Ali uvek mislite
da razlog plaču može biti i nešto drugo.
Proverite da li je dete gladno, žedno, mokro, da li mu je neudobno, hladno, pretoplo, da li ga steže odeća ili žulja pelena, ili je možda bolesno (proverite telesnu temperaturu).
Ako dojite dete, proverite da li ste pojeli nešto neuobičajeno (npr. veću količinu voća) poslednjih 12-24 sata.
Ako ima povišenu telesnu temperature, povraća ili ima proliv, odbija jelo, ima zapušen nos javite se lekaru. Upala uha, trepavica u oku, povreda rožnjače noktom, upala mokraćnih puteva, zavežljaj creva, meningitis, sepsa, gastroezofagusni refluks (vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak), alergija na mleko,
izbijanje zuba, mogu izazvati sličnu sliku uznemirenosti deteta, a zahtevati stručan i ozbiljan tretman.
Nema magičnog sredstva ni pravog leka za lečenje infantilnih kolika (za sada). Takođe, ono što pomaže
jednom detetu, ne mora imati učinka kod drugog.
Pre nego što pretpostavite da dete plače zbog kolika, proverite da nije gladno ili neudobno smešteno. Ako nije jelo više od dva sata, pokušajte da ga nahranite, pomozite mu da podrigne.
Vrlo je bitna tehnika hranjenja.
Pravilna ishrana ima važnu ulogu u otklanjanju i ublažavanju stomačnih grčeva. Majčino mleko ima apsolutni prioritet u ishrani. Ukoliko prirodna ishrana nije moguća, odojčetu se daje adaptirana mlečna formula, koju će vam pedijatar savetovati. Preparati bazirani na ekstraktima kima, morača, mirođije i anisa mogu biti od pomoći. Oni smanjuju intenzitet crevnih grčeva.Takođe pomažu i oslobađanju gasova iz debelog creva. Preparati simetikona smanjuju površinski napon gasnih mehurova i olakšavaju oslobađanje gasova iz digestivnog trakta.
Neku decu umiruje umotavanje u lagani pokrivač, a neku će umiriti ljuljuškanje, šetanje u naručju roditelja, vožnja u automobilu, zvuk rada nekog kućnog aparata. Ako ništa ne pomaže, stavite dete u krevetić, pustite laganu muziku i izađite iz sobe. Prihvatite pomoć rođaka, prijatelja, suseda oko
umirenja deteta koje plače.
Nemojte prestati da dojite dete, ili da uvodite stroga ograničenja u svoju ishranu ako dojite, ili da menjate vrstu veštačkog mleka, dok se ne posavetujete sa pedijatrom. Nemojte dopustiti da se dete prejede, jer pretrpavanje želuca, koji je već pun gasova, samo može pogoršati situaciju. Nemojte davati
detetu sedative ili neke druge lekove, koje vam nije savetovao pedijatar.
Ne ustručavajte se da pozovete nekog da vam pomogne. Frustracija je u ovoj situaciji pravilo, a ne izuzetak, pa razgovor o tom problemu s nekim i određena pauza dok vam neko drugi čuva dete mogu učiniti čuda.
Autor: Dr. Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909; 011/2191 287
Izvor: Bebin izbor